„Otadžbina“: Kurti ne poznaje funkcionisanje SFRJ niti tok izgradnje Gazivoda; Eksproprijacija bila nepravedna, prouzrokovala egzodus

Foto: KoSSev

Kredite za izgradnju hidrosistema Ibar-Lepecan otplatila je država Srbija, a eksproprijaciju zemljišta vršile su kosovske komunističke vlasti tako što je ar zemlje čiji su vlasnici bili Srbi procenjivala u vrednosti paklice cigareta, odgovor je Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije “Otadžbina” lideru Samoopredeljenja, Aljbinu Kurtiju, koji je u četvrtak na svom Fejsbuk nalogu izneo mišljenje da je Gazivode, zbog toga što je eksproprijacija i izgradnja vršena sredstvima Kosova, zapravo kosovska zemlja na teritoriji Srbije.

„Aljbin Kurti ne poznaje ni način funkcionisanja nekadašnje federacije SFRJ, niti je upoznat sa načinom i tokom izgradnje ovog skupog objekta. Aljbin Kurti ne zna da je kredit za izgradnju ovog hidrosistema uzela Srbija i sva dugovanja kod Londonskog i Pariskog kluba ona je izmirila“, stoji u reakciji Otadžbine.

Otadžbina se usprotivila i tvrdnjama Kurtija da „jezero nije građeno u saradnji sa Srbijom, niti je Srbija imala za odredište upotrebu voda, već samo Kosovo“ te da ga je Kosovo „skupo platilo“.

„Na pregovorima u Beču 2008. godine Marti Ahtisari je predlagao srpskom pregovaračkom timu da ’Kosovo’ nastavi otplatu dugova ali je srpska delegacija to odbila. Interesantno je napomenuti da je ondašnji ministar finansija Mlađan Dinkić bio za to da ’Kosovo’ preuzme dalju otplatu kredita. Tokom 2015. godine Republika Srbija je sva dugovanja oko hidrosistema Ibar-Lepenac isplatila, pa čak i po toj liniji, kao i po svim drugim osnovama hidroakumulacija Gazivode i hidrocentrala su isključivo vlasništvo Republike Srbije“, tvrdi s druge strane Otadžbina.

Odgovorili su i na tvrdnju Kurtija da je Srbija mogla da izrazi interes za hidrosistem pre 40 godina „kada je interes Kosova za dizajniranje i eksproprijaciju u tu svrhu bio na nivou federacije“. U tom delu, tvrde iz „Otažbine“, Kurti je delom u pravu, ali je i izneo oštre optužbe na način na koji je eksproprijacija izvršena, kao i namere iza tog postupka.

„U pravu je da su ondašnje kosovske komunističke vlasti vršlile ekspropriajciju zemljišta čiju su vlasnici Srbi. Vršila je tako što je ar zemlje procenjivala u vrednosti paklice cigareta. Brana je u sred zime 1979. godine zatvorena tako da se dobar deo stanovništva u poslednji čas spasio potapanja. Tada je više od 6000 Srba sa prostora Ibarskog Kolašina bukvalno proterano sa svojih ognjišta i najureno u centralnu Srbiju. To je najveći ezgodus Srba, ne računajući onaj iz 1999. godine kada je sa prostora KiM proterano više od 250 hiljada Srba.  I dan-danas se na narodnim skupovima u Ibarskom Kolašinu čuje pesma i stihovi ‘Kolašine šta dozvoli, da po tebi čamac plovi. Čamac plovi i brodovi, odleteše sokolovi’“, tvrde iz „Otažbine“.

Tvrde da je tadašnji predlog Vlade Srbije da lokacija veštačkog jezera Gazivode bude kod Ribarića u ibarskom tesnacu sa hidrocentralom mnogo veće jačine i odakle bi se sistemom kanala voda dovela do Obilića i Prištine odbijena od strane Albanske komunističke vrhuške u Prištini koja je insistirala da hidrocentrala i jezero budu u takozvanoj varaškoj klisuri kod Zupča gde bi broj potopljenih sela bio duplo veći.

„Razlog je taj da bi se što više Srba prinudno iselilo sa svojih vekovnih ognjišta jer Ibarski Kolašin seče tzv. zelenu transverzalu. Sadašnja lokacija jezera Gazivode je neko srednje rešenje“, navode.

Glavnog srpskog pregovarača, Aleksandra Vučića, pozivaju da bude svestan ovih, kako navode, činjenica, tokom pregovora sa Prištinom iako je upravo on, „glavna opasnost po Srbe u južnoj srpskoj pokrajini“.

„Potpisavši Briselski sporazum on je separatistima u Prištini predao institucije srpske države. A pritom je zaboravio na Ustav Republike Srbije na koji je položio zakletvu kao i na Rezoluciju 1244 SB i na međunarodno pravo po kome je Kosovo i Metohija deo države Srbije. Predsednik Srbije je pobrkao pojmove, ako nema Srba u Kačaniku i Đakovici to ne znači da to nije Srbija“, zaključuju.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.