Oštra polemika kosovske opozicije i vlasti na sednici o Deklaraciji o nestalima, puštala se i pesma

Vest je ažurirana

Oštra polemika poslanika vladajuće koalicije i opozicije obeležila je još jedno zasedanje kosovske skupštine u vezi sa prekjučerašnjim usvajanjem Deklaracije o nestalima u Briselu. Opozicija je oštro napadala vlast za instrumentalizaciju pitanja nestalih, i zauzimanje institucija, dok su zvaničnici i poslanici vladajuće strukture Kosova uzvraćali da oni, kao bivša vlast, svojim lošim činjenjem nemaju „ni moralno, ni profesionalno pravo“ da govore o pitanju nestalih. U središtu polemike bilo je to što je umesto termina „nestali pod prisilom“, usvojen „nasilno nestali“.

Poslanica Demokratske partije Kosova Eljiza Hodža (Eliza Hoxha) optužila je kosovskog premijera da je instrumentalizovao pitanje nestalih lica usvajanjem Deklaracije o nestalim licima u utorak u Briselu, na sastanku na visokom nivou sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Poslanica PDK je rekla da bi volela da je sednici Skupštine prisustvovao sam Kurti kako bi se izvinio porodicama nestalih za dve prevare za koje tvrdi da ih je počinio.

„Drugog maja u Briselu preokrenut je narativ članova porodica nestalih, njihov bol je okrenut, izjednačen, Kurti je izmislio novi termin – ‘nasilno nestao’, termin koji ne postoji u međunarodnim konvencijama Ujedinjenih Nacija“, kazala je.

„Verujem da svako ko dođe na sednicu, prođe hodnikom koji sadrži informacije o nestalima. Volela bih da ste pročitali kratke fragmente na zidovima o osećanjima članova porodice. Dana 2. maja u Briselu je njihova ispovest preokrenuta, njihov bol je izbalansiran, ostavljajući ga u savesti premijera koji je instrumentalizovao pitanje nestalih. Danas sam izabrala da budem njihov glas i nadam se da će nam ovi minuti biti dovoljni da čujemo nešto o bolu preko 20 godina čekanja članova porodice. Danas bih volela da je premijer bio ovde i izvinio se nestalima“, rekla je takođe.

Hodža je potom sa mobilnog telefona pustila pesmu „Per ata k (s’)jan“, posvećenu nestalima.

Ministar finansija Hekuran Murati spočitao je bivšoj Hotijevoj vladi (koje je Samoopredeljenje takođe bilo deo) da je potpisao sporazum (Vašingtonski) u kojem se ne spominje „ni ime države Kosovo, već prestonica“.

„Da podsetim Vašington šta je Hotijeva vlada potpisala, to je: obe strane se obavezuju da će ubrzati napore na lociranju i identifikaciji ostataka nestalih osoba. U nastavku stoji: koordinisaćemo ove napore između Beograda i Prištine. Drugim rečima, naziv države se ni ne pojavljuje u sporazumu. Trebalo bi da spomenete bar ime države. Da li ste u to vreme bili časni zameniče Seljmanaj, da li ste pročitali šta potpisujete, da li ste znali šta piše u tom tekstu? Molim vas, nemate ni moralno ni profesionalno pravo da pričate o ovim temama“, naglasio je Murati.

On je kazao da LDK nema ni moralno, ni profesionalno pravo da govori o ovom pitanju.

Na to mu je zamenik LDK Driton Seljmanaj odgovorio da Samoopredeljenje ne može da postigne ono što je LDK postigla u Beloj kući, čak i „da ima tri života“.

Seljmanaj je optužio kosovskog premijera da je usvajanjem Deklaracije o nestalima, Kosovo, kako kaže, omogućilo Srbiji da ukloni pravno-državnu odgovornost za prisline nestanke.

Na prozivke opozicije reagovao je zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi:

„Nestala lica nisu nova kategorija, oni se znaju po imenu i prezimenu i zna se zbog koga su nestali. Idiotizam je govoriti da se zločini izjednačavaju, kada se zna vreme izvršenja zločina, ko su nestali i ko ima informacije koje mogu da dovedu do pronalaženja informacija”, rekao je Bisljimi odgovarajući na optužbe poslanika opozicije.

Reagovala je i ministarka pravde Aljbuljena Hodža. Naglasivši da je Srbija „odgovorna za krivično delo prisilni nestanak građana“, navela je da je Srbija po prvi put zvaničnim dokumentom „prihvatila počinjeni zločin“.

Ona se obavezala, tvrdila je, da pruži informacije o masovnim grobnicama, kao i da ne ometa iskopavanja, kao što se, kaže, dešavalo u prošlosti.

„Za mene je neoprostivo da poslanik kaže da se Srbija nije obavezala ovim dokumentom. To je neprihvatljivo, to Srbija želi da čuje. Bilo je napora prethodnih vlada da se amnestiraju zločini koje je počinila Srbija, politički su bili ozbiljni napori da se amnestiraju ratni zločini”.

Poslanica PDK Bljerta Deljiu-Kodra kosovsku vlast optužuje za „poplavu demokratije“, dok istovremeno ista vlada uspostavlja kontrolu, uključujući i medije.

„Juče smo obeležili Međunarodni dan slobode medija. Ako uporedimo sa regionom, na Kosovu je klima za novinare bolja, ali od 2017. godine beleži se porast napada na novinare. Ono što je ozbiljnije je činjenica da institucije Kosova nisu preduzele ništa da se to okvalifikuje kao neprihvatljivo. Kurtijeva vlada ostaće upamćena kao najzatvorenija vlada ikada. Ovo zauzimanje institucija podriva demokratiju“, rekla je ona.

Na dnevnom redu današnje skupštine bilo je 11 tačaka, uključujući pre svega razmatranje predloga više nacrta zakona „Sporazum o sufinansiranju visokoškolskih stipendija na master nivou između Ministarstva prosvete, nauke, tehnologije i inovacija i Ambasade Francuske u Prištini“, Drugi pregled „Predloga zakona o predškolskom obrazovanju, prvo razmatranje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, lica povređenih tokom rata, civilne žrtve i članovi njihovih porodica, prvo razmatranje Nacrta zakona za izmenu i dopunu Zakona za porez na nepokretnosti“, „Prvo razmatranje Nacrta zakona za Odbrambeno-obaveštajno-bezbednosnu agenciju, Prvo razmatranje Nacrta zakona o školskim udžbenicima, Razmatranje Odluke Vlade Republike Kosovo o osnivanju Javnog međunarodnog poslovnog koledža (IBCM) sa sedištem u Mitrovici kao visokoškolske ustanove“.