Osmani na Samitu u CG: Mora se poslati poruka Rusiji, ali i „onima koji su uz Rusiju“

FOTO: Vijesti

Crnogorski premijer Dritan Abazović rekao je da je od presudne važnosti da region sarađuje u učlanjenju u Evropsku uniju, navodeći da bi na tom putu trebalo da „pomažemo jedni drugima“. Cilj Crne Gore je, kaže Abazović, članstvo u EU i „nikakva zamena za to nas ne interesuje“. Specijalni predstavnik EU, Miroslav Lajčak, kaže da je rat u Ukrajini vratio proces proširenja na političku agendu, dodajući da je to prilika za države Zapadnog Balkana, ali i da je na njima da je iskoriste.

KoSSev: U Crnoj Gori se danas održava Samit Demokratije Jugoistočne Evrope, na kom su teme, kako je prethodno najavljeno iz kabineta kosovske predsednice, rat u Evropi i njegov uticaj na Balkan.

Takođe, najavljeno je da će na konferenciji, osim Abazovića, govoriti i zamenica premijera i ministarka za evropske poslove Crne Gore Jovana Marović, zamenik premijera Severne Makedonije Bojan Marichikj, američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabriel Eskobar, izaslanik Velike Britanije na Zapadnom Balkanu Stjuart Pič, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, kao i ambasadori, ministri i zamenici ministara iz regiona i predstavnici međunarodnih organizacija. 

Samit organizuje Međunarodni republikanski institut u SAD-u, a još uvek nije poznato da li će na njemu biti srpskih predstavnika.

“Na tom putu treba da pomažemo jedni drugima. Dugo je region trpio posledice neodgovornih politika, treba sada da krenemo drugačije”, istakao je u svom govoru Abazović.

Dešavanja u Ukrajini su, kako je dodao, veliki podsetnik za države Zapadnog Balkana.

“Prošli smo kroz ratove, agresije. Znamo šta znače ratni zločini. Treba da zajednički radimo kako bismo doprineli miru. To je naša obaveza”, rekao je Abazović.

Imena inicijativa nebitna

Komentarišući inicijativu Otvoreni Balkan, on je rekao da je prihvatljivo sve što vodi većoj regionalnoj saradnji.

“Ono što EU traži od nas je da pošaljemo poruku da možemo oko nečega da se dogovorimo”, kazao je Abazović.

On je rekao da su imena inicijativa nebitna, dodajući da je bolja saradnja, kao i veći fokus na ekonomiji, nešto što je primarno.

“Naš cilj je članstvo u EU. Nikakva zamena za to nas ne interesuje”, istakao je Abazović.

Na pitanje kako razume poruku potpredsednika Vlade Crne Gore Raška Konjevića da ne može niti sme preuzeti bilo kakve obaveze u ime države, Abazović je kazao da je to “deo taktike i dogovorenih poruka” koje imaju za cilj da pogode razne delove društva.

On je kazao da takve izjave ne doživljava kao nekolegijalne, dodajući da će na sastanku u Ohridu biti evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Spoljnu politiku vodi vlada

“Ne idemo u Ohrid da postavljamo člana Otvorenog Balkana. Idemo kao posmatrači, razmotrićemo što je dobro za zemlju, ako se ispostavi da jeste dobro nemam ništa protiv da se priključimo inicijativi”, rekao je Abazović.

Na pitanje da li će za priključivanje inicijativi Otvoreni Balkan tražiti podršku Demokratskog fronta, ako je ne bude imao od svojih koalicionih partnera, Abazović je odgovorio da mu ne treba nikakva posebna podrška.

“Spoljnu politiku vodi vlada. Parlament može da koristi svoje mehanizme koji su legalni i legitimni”, rekao je Abazović.

Lajčak: Region nije sam

Rat u Ukrajini vratio je proces proširenja na političku agendu, kazao je specijalni predstavnik Evropske unije (EU) Miroslav Lajčak, dodajući da je to prilika za države Zapadnog Balkana, ali i da je na njima da je iskoriste.

Lajčak je, na konferenciji za novinare uoči Samita za demokratiju u jugoistočnoj Evropi (SEE DEM), naveo da je rat promenio sve i donio posledice sa kojima se svi moraju suočiti.

“Region nije sam. EU je sa vama i pomaže vam da prevaziđete posledice rata, bilo da je reč o ekonomiji ili socijalnom uticaju. Imamo plan kako da pomognemo zemljama Zapadnog Balkana”, rekao je Lajčak.

Dodao je da region „ne može da čeka“.

“Proširenje je bazirano na zajedničkim vrednostima, a bitno je da zemlje regiona te zajedničke vrednosti demonstriraju. Region ne može da čeka, to nam je jasno”, poručio je Lajčak i istakao da je „jedini odgovor da se ubrza proces integracija“.

“Ova tragedija je i prilika za region, ali zavisi i od država da li će iskoristiti tu priliku”, rekao je Lajčak.

Upitan da prokomentarše inicijativu Otvoreni Balkan, on je kazao da EU podržava svaku inicijativu koja je inkluzivna i koja se bazira na evropskim normama i vrednostima.

“Treba da se ubrza proces formiranja zajedničkog regionalnog tržišta. Naravno želimo da funkcionišu i već postojeće inicijative”, rekao je Lajčak.

Zapadni Balkan predugo van EU

Zamenik premijera Severne Makedonije Bojan Marichikj kazao je da je ruska agresija sve stavila u poziciju da zauzmu stav u pogledu onoga što se desilo i što se dešava u Ukrajini.

“To je moralni izbor. Ali ovo je prilika da EU reetablira politiku ka Ukrajini i zemljama Istočne Evrope, da se otvori za saradnju sa njima”, rekao je Marichikj.

On je ocenio da su dešavanja u Ukrajini upozorenje jednako i za zemlje Zapadnog Balkana i EU.

“Zapadni Balkan je bio predugo van EU, u sobi za čekanje”, naveo je Marichikj.

Pič: Stvari su se promenile

Specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič je rekao da su se stvari promenile, nakon napada Rusije na Ukrajinu.

“Ujedinjeno Kraljevstvo stoji uz vas. Moramo da budemo hrabriji, da živimo vrednosti, ne da o njima pričamo. Niko ne može da bude miran, dok Rusi okupiraju Ukrajinu”, poručio je Pič.

On je kazao da je ukrajinski rat podsetio na značaj kolektivne bezbedonosti, kao i vladavine prava.

“Znamo da Rusi žele da prave probleme u regionu. Ujedinjeno Kraljevstvo je uz vas na vašem putovanju”, poručio je Pič.

Osmani: Mora se poslati poruka i onima koji su uz Rusiju

Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, navela je da se, nakon početka rata u Ukrajini, mora poslati poruka Rusiji, ali i “onima koji su uz Rusiju”.

“Kosovo snažno osuđuje rat u Ukrajini i pokazuje solidarnost sa ljudima u Ukrajini. Još jednom kao na Balkanu devedesetih, mir će pobediti”, poručila je Osmani.

Ona je navela da je bitno da se Zapadni Balkan u potpunosti usaglasi sa sankcijama Evropske unije, ističući da su do sada Crna Gora, Kosovo i još neki u regionu, bili među prvima koji su uveli te sankcije.

“Ne svi, nažalost. Zato još jednom pozivam EU da pošalje veoma jasan signal onima koji ne osuđuju i koji pomažu ili joj daju veštačko disanje”, poručila je Osmani.

Upitana da prokomentariše sporazum o demarkaciji Crne Gore, ona je podsetila da je kosovski parlament ratifikovao tri dokumenta iz tog sporazuma.

“Zato verujem šta god je ratitfikovano u našem parlamentu predstavlja put ka napred. To znači da, u ovom trenutku, ovo ne treba da bude pitanje za političare. Ne treba da političari pričaju o nečemu što su raspravili eksperti”, rekla je Osmani.

Ona je kazala da treba stvoriti zajednički tehnički komitet, koji će postaviti granice na osnovu zajedničke ekspertize oko koje će se usaglasiti.

RTCG

Pročitajte još: 

U Prištini pitaju dokle će EU tolerisati ponašanje Srbije i navode da će Varhelji i Fon Kramon pritisnuti Beograd

Vučić: Dobar razgovor sa Putinom, dogovorili dobru cenu gasa za tri godine, pritisci zapada za KiM se nastavljaju

Kremlj: Nesmetano snabdevanje Srbije gasom, razgovarali i o Kosovu



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.