Opštinari su sad sila i ako im se suprostaviš, tuže te kosovskim vlastima

Piše: Stale Staletović 

Ja sam bivši preduzetnik i otac troje odrasle dece. Živim u Gotovuši kod Štrpca. Već odavno pokušavam da na svoj problem, koji traje više od osam godina, ukažem Vladi Republike Srbije, ali ona za mene nema sluha. Od 2010. godine mi je od strane mesne vlasti u opštini Štrpce uskraćeno pravo da normalno radim, privređujem i zarađujem za svoju porodicu.

Po izbijanju prvih nemira na Kosovu i Metohiji, devedesetih godina, vratio sam se iz Beograda, gde sam radio, i odlučio da ovde stvaram i gradim. Svu svoju ušteđevinu i ušteđevinu svoga oca, koji je radio u Nemačkoj, u vrednosti od 200.000 evra, uložio sam ovde, jer sam želeo da budem Srbin na Kosovu i Metohiji. Ali, izgleda da se patriotizam ne isplati.

Svoj kapital sam uložio u kupovinu placa i izgradnju objekta, na izlazu iz Štrpca ka Brezovici, u Golemom Potoku. Nameravao sam da napravim benzinsku stanicu i motel, sa pratećim marketom i salom za proslave, i tako sebi i svojoj deci obezbedim siguran posao privatnika. Od strane tadašnje UNMIK-ove opštine u Štrpcu dobio sam saglasnost, na osnovu podnete i potrebne dokumentacije, i započeo gradnju.

Međutim, promenom opštinske vlasti, počele su moje muke. Nova vlast je prethodnu saglasnost za izgradnju objekta poništila 2010. godine, posle nepunih godinu dana, na zahtev predsednika opštine Bratislava Nikolića.

Tražili su mi dodatne papire. Rekao sam im da sam sve potrebne papire dostavio, ali nisu hteli da čuju i tako objekat već 9 godina stoji i propada, a ja i dalje apliciram.

U međuvremenu sam pokušao da rešenje za svoj problem, posle dužeg vremena, potražim na sudu. Prvo sam se žalio Apelacionom sudu u Prištini, pošto je na objektu nastala velika šteta. Zgrada se obrušila, poslednja ploča se uništila, odozgo se oštetilo sve. Pokušavao sam nešto da radim na objektu, ali su mi odmah pisane kazne i slati su mi sudski izvršitelji. Prošle godine je izvršitelj došao da mi uzme televizor, ali mu nisam dao. Upisali su i kola, ali im neću dati da ih uzmu.

Iako suđenje traje već 4 godine nisam mogao odmah da se obratim sudskim organima, jer mi rešenje o poništenju saglasnosti iz opštine nisu dostavili na vreme, već posle tri godine i to na moj zahtev.

Ne razumem zašto se opštinska vlast tako ponaša prema meni, jer nikakve veze sa prethodnom vlašću nemam. Jedino u šta sumnjam je to što sam bio uspešan privatnik i što sam sav svoj kapital i kapital svog oca, uložio u svoj rad.

Slao sam dopise svuda. Tadašnjem Ministarstvu, a današnjoj Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Za razliku od direktora Kancelarije, koji mi nikada nije odgovorio, predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, me je dopisom obavestio da objekat i parcela nisu uknjiženi i da bi to trebalo da uradim u Kruševcu, u okviru srpskog sistema.

Knjiženje sam izvršio po zakonima UNMIK-a, pošto je tada UNMIK-ova opština bila priznata i od strane države Srbije. Neshvatljivo mi je da se to sve nekako zaboravilo i da ponovo moram da prolazim kroz isto. S druge strane, ova saglasnost mi je poništena po kosovskom zakonu, koji Srbija ne priznaje, pa me je ovakav odgovor začudio.

U blizini mog objekta se nalazi i zgrada Osnovnog suda, izgrađena prošle godine, kao i novi motel “Hil”. Zbog parkinga namenjenog ovim objektima, skinute su mi kocke sa pločnika i postavljen je ivičnjak kako ne bih mogao da uđem u svoju svojinu.

Pokušao sam da objekat prodam, ne bih li na taj način rešio svoje teškoće. Međutim, svaki kupac brzo odustane kada mu u opštini kažu da je zgrada podignuta bespravno.

U isto vreme kada je meni poništena dozvola, opština Štrpce izdala je dve dozvole za gradnju Albancima, u selu Drajkovce. Izgrađene su dve benzinske stanice na početku sela, a jedna od njih se nalazi odmah pored verskog objekta – crkve, što po zakonu ne bi smelo da bude. Verovatno je da postoji neki dogovor između opštine i Albanaca koji su vlasnici benzinskih stanica, s obzirom na to da u bližoj i daljoj okolini ne postoji Srbin koji je vlasnik ovakvih objekata. Za razliku od mog slučaja, opštinska vlast ne reaguje na postupke Srbina koji gorivo prodaje pored škole u flašama, iako predstavlja bezbednost po okolinu, samim tim što gorivo drži u kući.

Takođe, trenutna opštinska vlast je izdala 1.500 dozvola za gradnju u tzv. vikend zoni, ka Brezovici, Albancima. U tim uslovima, došlo je do promene strukture stanovništa, u korist Albanaca, tako da na tom mestu niče novi grad prema ski centru koji Albanci zovu Tršenja. I to sam sa svojim kolegom snimio na disketu, koju sam poslao na adresu predsednika Vučića. Međutim, odgovora još uvek nema.

Trenutno živim sa suprugom od pozajmica. Deca su mi, usled ovakvih prilika, otišla “trbuhom za kruhom”, iako sam planirao da sinu ostavim privatni posao, kako bi mogao sebe da hrani. Umesto u svom lokalu, sin mi radi na gradilištu u Beogradu.

Tražim samo da mi se saglasnost za gradnju vrati. Od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja dozvolu sam bez problema dobio, s obzirom na to da sam sve uradio po propisima.

Ne bi mi bilo krivo da mi je Albanac poništio dozvolu. Od njih smo na sve navikli. Ali me boli što ovako nešto čine Srbi.

Opštinari su sad sila i, ako im se suprostaviš, tuže te kosovskoj vlasti. Ja sam bio uspešan privrednik i to je verovatno jedan od razloga zbog koga mi se sad na ovakav način vraća. Nikad se nisam ni sa kim posvađao. Srbin će sve da ti oprosti šta god da mu uradiš, ali ako si iznad njega neće. Skinuće ti glavu, ma šta da bude.

Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike „Građani pišu“, potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.