Operacija protiv kriminala ili politička akcija?

Krešnik Gaši
Foto: Kallxo

Piše: Krešnik Gaši (Kreshnik Gashi) 

Glavno pitanje koje ostaje neodgovoreno više od nedelju dana nakon operacije na Severu glasi – ko je bio inicijator akcije: lokalni Srbi ili političari u Prištini i Beogradu?

Aktivni otpor vlasnika kamiona koji su podneli žalbe zbog visoke stope korupcije među policijskim službenicima, počeo je u Leposaviću od početka 2018. godine.

Optužbe su izneli još ranije, ali su slučajevi bili skriveni godinama.

Lokalni krijumčari, suočeni sa situacijom da se ništa nije preduzimalo zbog njihovih optužbi, odlučili su da se povodom ovog pitanja obrate medijima.

Imao sam sreće da upoznam četvoricu Srba koji su stalno bili povezani sa krijumčarenjem ili ilegalnim transportom i koji su bili spremni da daju bilo šta da bi videli kako se ovi podmićeni policijski službenici suočavaju sa pravdom.

Naš tim je od jula prošle godine na osnovu njihovih svedočenja sproveo opsežno istraživanje o povezanosti policije sa krijumčarenjem. U našoj TV emisiji glavni prigovor lokalnih Srba odnosio se na to da Policijski inspektorat Kosova i Specijalno tužilaštvo ne obraćaju pažnju na njihove pritužbe i navode o postojanju korupcije u policiji.

U emisiji koja je emitovana u januaru ove godine, uzbunjivači unutar grupe srpskih krijumčara tvrdili su da postoji korupcija u policiji i veze između političara i komandnog lanca policije. Dokazane su i lokacije na kojima se novac isplaćuje policijskim službenicima, kao i način rada mreže isplaćivanja.

Prema navodima uzbunjivača, oko 1000 vozila je aktivno u okviru mreže krijumčarenja u opštinama na severu Kosova u kojima se svakodnevno obavljaju krijumčarske aktivnosti. Iznosi koje ovi vozači primaju kao mito su ogromni. Kuda ide taj novac je glavno pitanje koje mora da se danas reši.

Na osnovu dosadašnjih istraga i prema navodima krijumčara koji su ispričali svoje priče u emisiji „Pravda na Kosovu“ (Justice in Kosovo), tačno mesto na koje taj novac ide još uvek nije poznato. Ono što je do sada poznato jesto to da sav novac ne završava u džepovima običnih policajaca.

Krijumčari su u svojim svedočenjima priznali da su nekoliko puta prikupljali novac i dostavljali ga višim policijskim strukturama u Prištini.

Akcija protiv Srba ili protiv zločina?

Netačne su informacije koje su u srpskoj zajednici izazvale strah da takve operacije imaju za cilj da ih isteraju iz njihovih domova i da specijalne jedinice postupaju nasilno. Iznenađujuće, ali video sam sličnu situaciju u Prištini u jednom od naselja gde je živeo jedan od najtraženijih kriminalaca.

I tamo su se deca koristila kako bi se policija predstavila kao neprijatelj i kako bi izneli u javnost svaki svoj potez. Cilj je bio jasan: „Šef“ treba da bude obavešten kada je policija u komšiluku.

Sirene koje obaveštavaju da neko napada šefa na severu uključuju se uvek kada se sprovodi policijska operacija protiv kriminala.

Postavlja se pitanje da li bi lokalni Srbi trebalo da veruju ovim sirenama i pozivima da se brane. Za one koji žive u Mitrovici, sirene su takođe bile uključene kada je policija pokušala da uhapsi osumnjičenog – umešanog u ubistvo vođe kosovskih Srba, Olivera Ivanovića.

Lokalni Srbi mogu da postave pitanje – ko uključuje sirene kada policija pokušava da rasvetli ubistvo Olivera Ivanovića i uhapsi policajce koji uzimaju mito za svejedno koju količinu hrane koju mogu da prokrijumčare iz Srbije? Odgovor na pitanje ko kontroliše sirene može da se pronađe u samom pitanju.

Već sam spomenuo da krijumčari nisu naišli na razumevanje kod policije i tužioca kako bi prijavili ono što se događalo na severu Mitrovice.

U ovom trenutku, postoji i argument da su kriminalne grupe zainteresovane da drže ljude što dalje od novca, a koje ne mogu da potkupe.

Podizanjem straha u zajednici da se policijske racije vrše protiv građana, kriminalne grupe su uspele da se odbrane jer su usporile racije i izbegle pravdu i obezbedile važan element – zastrašivanje potencijalnih svedoka.

Kada se ranije raspravljalo o organizovanju policijske racije, političari i kriminalne grupe su ćutali. Za one koji nisu upoznati sa pravcem istrage – prvi razgovor sa policajcima i svedocima obavljen je u septembru, u Prištini i Mitrovici.

Zašto tada nije bilo nikakve reakcije, javne izjave i sklonosti da se racija poveže sa etničkim problemima?

Činjenice ukazuju na to da do pre mesec dana niko nije bio zainteresovan za prikupljene dokaze o operaciji krijumčarenja. Odgovor na ovaj nedostatak interesovanja možemo da pronađemo u izjavi krijumčara. Oni su u više navrata u Prištini prijavljivali korupciju, i uprkos tome nikog ne bi tamo bilo ko bi se sa tim problemom pozabavio, verovatno tako stvarajući osećaj da Priština toleriše zonu kriminala na Severu.

Međutim, sve je počelo da se menja kada je unutar zajednice i istražnih grupa počelo da se šapuće da postoji šansa da će neki od uhapšenih postati svedok saradnik Tužilaštvu. Neposredno nakon toga, imena policajaca i šefova sa Severa navedena su u krivičnoj prijavi koju je Specijalno tužilaštvo podnelo dva meseca ranije, čak se promenila i reakcija predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Članovi krijumčarske grupe, suočeni sa mogućnošću da dobiju do 15 godina zatvora, takođe mogu da otkriju kuda ide novac kako bi izbegli dužu kaznu zatvora.

Dokazi koji dolaze od ljudi koji su učestvovali u uzimanju mita otvorili bi „Pandorinu kutiju“ tako što bi pokazali gde završava novac i ko se sa Severa finansira uz pomoć novca stečenog kriminalom.

Strah od otkrivanja nečeg tako sličnog upozorio je i srpske političare koji su se pobrinuli da policijsku raciju pretvore u etnički motivisanu policijsku raciju, kako bi raširili strah među svedocima da će biti proglašeni izdajnicima srpskog naroda, a u slučaju da budu spremni da sarađuju sa Policijskim inspektoratom i Tužilaštvom. Svedoci smo slične situacije skoro svakog dana kada se bavimo velikim slučajevima korupcije na Kosovu u kojima se svedoci koji bi potencijalno mogli da svedoče protiv visoko profilisanih pojedinaca zastrašuju.

Činjenica da je predsednik Srbije javno objavio informacije o tome šta se dešava u Specijalnom tužilaštvu dovoljno govori da oni žele da obaveste svedoke da će ih srpske vlasti u svakom slučaju identifikovati.

Poruke političara imaju za cilj da ove svedoke proglase izdajnicima nacije i da istovremeno izvrše pritisak na njih da ne otkrivaju istinu, čak im prete kaznom zatvora u Srbiji. Trenutne reakcije trebalo bi da izvrše pritisak na članove porodica uhapšenih i na same uhapšene da ćute o tome ko je šef krijumčarenja na Severu.

Poruke su jasne i dobro dokumentovane, čak i u samim medijima. Savetnike premijera Haradinaja srpska tajna služba zadržala je i ispitivala na granici , dok je ovaj postupak u protumačen kao izazivanje straha kod svedoka (nedavne policijske operacije na Severu).

Nasilna ili isprovocirana operacija

Glavno pitanje koje se odavno postavlja, stavljajući po strani gore pomenuta pitanja, tiče se intervencije specijalnih jedinica u Zubinom Potoku.

Koliko znamo, akcija je imala za cilj hapšenje osumnjičenih policajaca, kao i lokalnih Albanaca i Srba umešanih u krijumčarenje.

Dokazi su otkrili da je policijska operacija sprovedena u osam opština, od kojih su četiri na jugu Kosova, dok je 14 Albanaca, 11 Srba i četiri Bošnjaka uhapšeno zbog sumnje da su se bavili krijumčarenjem.

Dokazi takođe otkrivaju da je prva racija izvršena u domu policajca Albanca koji živi u Bošnjačkoj mahali.

Važno je napomenuti da naši podaci ukazuju na to da je planirano da se operacija sprovede bez angažovanja specijalnih jedinica, koje vlasti u Srbiji uvek nazivaju starim nazivom koji se upotrebljavao pre nezavisnosti – ROSU.

Plan, koji je predstavljen na ranom jutarnjem sastanku o sprovođenju operacije imao je za cilj da racije sprovedu policijski službenici, članovi regionalne jedinice za brzo reagovanje i pripadnici granične policije (Stanovnici su policajce pomešali sa specijalnim policijskim jedinicama zbog činjenice da je pre nekoliko meseci ova jedinica bila naoružana i dugim cevima, zbog povećanog broja oružanih pljački u gradovima).

Plan je sproveden, kako je i planirano – u opštinama Leposavić i Severna Mitrovica bez ikakvih incidenata.

Ko je poslao specijalce da učestvuju u policijskoj operaciji?

Argumenti otkrivaju da su kriminalne grupe iz Zubinog Potoka izazavale raciju specijalnih jedinica, a činjenice su očigledne.

S obzirom na trenutak intervencije, može se videti da su specijalne jedinice reagovale tek nakon što su policajci povređeni i da su angažovane deset minuta nakon što je policijski službenik povređen, što ukazuje na to da policijski službenici nisu očekivali ekstremnu reakciju tokom svoje intervenciju na Severu.

Međutim, da bi se odgovorilo na pitanje da li je došlo do prekomerne reakcije nadležnosti policije, neophodno je sprovođenje detaljne istrage nasilja ispoljenog u Zubinom Potoku. I institucije bi u svakom slučaju trebalo da procene štetu na imovini koja pripada građanima i da nadoknade istu.

Na televiziji su prikazane neke žalbe lokalnih stanovnika koji tvrde da oni nisu bili deo protesta, već slučajni prolaznici. Policijski inspektorat i državno tužilaštvo trebalo bi da analiziraju i istraže sve navode o nasilju u ovim slučajevima. Čak i srpski tužioci koji rade u tužilaštvu u Mitrovici imaju nadležnost da istraže slučaj.

Ostavljajući po strani manju kolateralnu štetu (ja to nazivam manjom jer nije bilo poginulih i teško povređenih), veoma je važno da se ovaj slučaj istraži do kraja i da se otkrije koji je tačno političar ili koji viši policijski službenik na čiju adresu završava novac od krijumčarenja u ovoj oblasti.

U dosadašnjim svedočenjima, svedoci koji su deo policijske istrage rekli su nešto o povezanosti politike sa krijumčarenjem. Nadamo se da će istraga da nastavi da baca svetlo na čitavu mrežu.


Krešnik Gaši je glavni urednik platforme KALLXO.com i autor istraživačke emisije „Pravda na Kosovu“ (Justice in Kosovo).

Dobitnik je više od deset nagrada za istraživačko novinarstvo dodeljenih od strane lokalnih i internacionalnih ustanova. U svom radu, Gaši se bavi izveštavanjem na temu korupcije.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.