Oliver upravo nekome smeta u ovom trenutku

Miroslav Ivanović: Garancije Vlade Srbije se nisu uvažile; svog brata u potpunosti poznajem i to je ono što mi uliva garanciju da mogu iskreno da govorim o njegovoj nevinosti u celoj ovoj stvari; država Srbija je dokazala do sada da želi da bude kooperativna po pitanjima svih ratnih zločina; Bruno Vekarić je rekao da u svim informacijama sa kojima on raspolaže, ne pominje se ime Olivera Ivanovića; osećam se malo razočarano, jer očekujem daleko ozbiljniju reakciju i od naroda i od nadležnih institucija države Srbije i od svih; mislim da se čak i predstavnici države nedovoljno zalažu; njegova ljudska prava su povređena.

Pritvor Oliveru Ivanoviću danas je produžen za dodatnih šezdeset dana. Pretpretresni sudija Osnovnog suda u Mitrovici uvažio je zahtev Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova i odredio produženje pritvora Oliveru Ivanoviću za dva meseca. Ivanović je uhapšen na Sv. Savu 27. januara. Tereti se za ratne zločine i teško ubistvo.

Danas je i Aleksandar Vučić posetio Severno Kosovo u svojoj predizbornoj kampanji. Čovek za koga se veruje da će biti novi premijer Srbije i to sa ubedljivom podrškom glasača i vlade, ohrabrio je Srbe rekavši da mogu da kažu da je Kosovo i Metohija deo Srbije, da će Srbija nastaviti  da podržava Srbe odavde, da će Srbi biti bezbedni. Posredno se dotakao i hapšenja Olivera Ivanovića, rekavši: "Svašta su radili i radiće. Hapšenje naših ljudi posle dvanaest ili petnaest godina za navodne zločine, kao da pre toga nisu mogli da znaju da je nečega bilo, a očigledno nije bilo, pokazuje da se neko plaši srpske snage i jedinstva. Naš odgovor mora da bude hrabar i mudar".

Četrdeset kilometara južnije, u Severnoj Mitrovici, porodica Olivera Ivanovića je u tom trenutku čekala odluku suda. Još  četrdeset kilometara južnije, u pritvorskoj jedinici u Prištini – verovatno i sam Ivanović.

U prvim reakcijama na najnoviju sudsku odluku, brat Olivera Ivanovića, Miroslav Ivanović, za naš portal preneo je utiske prodice. "I mi smo tek obavešteni. Ne mogu tačno reći baš u ovom trenutku kako se osećam. Osećamo i jedno veliko razočaranje kao porodica. Ono što znam jeste da garancije koje je Vlada Srbije dala za mog brata se nisu uvažile, kao ni svi ostali razumni argumenti i napori koji su uloženi da bi se moj brat, kao visoko savestan čovek, mogao i trebao braniti sa slobode".

A ranije danas, između govora Aleksandra Vučića  i objavljivanja sudske odluke, Oliverov brat, Miroslav za naš portal je dao duži intervju. U iščekivanju ove odluke zbog koje je, pored samog Olivera, najzabrinutija i njegova porodica, sa Miroslavom smo razgovarali o proteklim danima pritvora ovog nekada najuticajnijeg lidera Srba na Severu Kosova, sudskim odlukama i naporima koji se čine da se on pusti iz pritvorske jedinice.

Imate li neku vest?

Ne nema nikakve vesti. Po rokovima o kojima advokat i štampa govore, iščekujemo to, po sledu stvari, poslednji trenuci su večeras do 24 časa.

Imate li neku najavu kada se može očekivati odluka? Može li da se desi da ona stigne i u jedanaest uveče?

Ne, nemamo. Jedini orjentir u našim razmišljanjima jeste da postoji neko radno vreme kada bi bilo normalno da se u tim trenucima obavlja službeni deo poslova. Međutim, s obzirom na značaj slučaja, ne bih isključio ni to razmišljanje da može neko to i u kasnim satima da odradi.

Zar ne bi trebalo da bude obrnuto, baš zato što je slučaj važan?

Slažem se da je trebalo o slučaju da se blagovremeno odluči. Međutim, dosadašnja praksa nam nije to potvrdila. Naprotiv! Znate da je bilo čak i onih prekoračenja u postupanju prema određenim terminima, termina određenih zakonom. A s obzirom na to da ni branilac, a najmanje mi kao porodica i pouzdano znam, ni Oliver sam, nikakvu informaciju do ovog trenutka nemamo, ostaje nam jedino da razmišljamo da će to verovatno kasnije danas uraditi.

Da li je slučajnost u skoro istom vremenu današnjeg mitinga sa vremenom očekivanja objavljivanja odluke? Može li biti da se sa objavljivanjem odluke sačeka dok se ne završi miting i predizborne aktivnosti?

U mojim ličnim razmišljanjima imam jedinu slobodu da pomislim da je neko jednostavno uvažio prisustvo naroda koncentrisanog na jednom mestu kao moguć rizičan faktor. Ali sa druge strane, pomislim i da bi upravo zbog toga odlučili da Olivera puste na slobodu. Sa druge strane, takođe, nemam previše osnova za takvu nadu, ali jednostavno kao čovek, kao brat, član porodice nadam se svemu, pa i tome.

Kakvoj se stvarnoj odluci nadate, Vaša porodica i Vi?

Definitivno su sve opcije pred nama, jer zaista ne vidimo puno smisla i razloga da se on, ne samo drži u pritvoru, već i da se vodi bilo kakav postupak protiv njega. U potpunosti smo ubeđeni da nije imalo uporišta za određivanje ovog pritvora. Samim tim, ne bi nas iznenadila nikakva odluka danas. Sa druge strane, postoji ta neka diskutabilna upornost, tužilac koji obavlja svoj deo poslova, iz domena njegove nadležnosti, što ne možemo tumačiti drugačije, nego da postoji jedan određeni cilj koji on pokušava da realizuje. Sa druge strane, takođe, uzdamo se najiskrenije u potpunu objektivnost sudskih instanci koje bi trebalo sve da uzmu u obzir kad procenjuju, i ako proces bude zaista objektivan i profesionalan, mi se zaista nadamo da ćemo vrlo brzo imati dobrih vesti.

Da li sada govorite kao brat Olivera Ivanovića ili kao sudija?

I jedno i drugo. Ja mogu da se pozivam na ono što mi brat govori. Svog brata potpuno poznajem. Do potpunih detalja znam njegov život i to je ono što mi uliva garanciju da mogu iskreno da govorim o njegovoj nevinosti u celoj ovoj stvari. Istovremeno, postavljam sebi i kontra pitanje: Onda, zašto je on tamo, koji je razlog da on bude pritvoren, zašto je ovo neko uradio? Strašne konstrukcije mi se motaju po glavi i vode me do skoro depresivnog razmišljanja o svemu tome šta sve jedan čovek, čovek koji radi na jednoj plemenitoj stvari, može da doživi ako zastane i zasmeta nekome u nekom trenutku.

A kao sudija, šta kažete?

Kao sudija mogu da govorim o onoj fazi postupka koja se do sada odigravala. Do sada se raspravljalo o pritvoru i premeštaju što još uvek nije suštinski vezano za pitanja koja mu se stavljaju na teret, kao ni pitanja njegove odbrane. Dosadašnji tok stvari se tiče određenog pritvora i  predviđenih uslova za njegovo određivanje. Kao sudija, vidim jako mnogo kontraargumenata onome sa čim su te institucije obrazlagale svoje stavove i do sada izlazile u javnost.

Na primer?

Ono što sam već pominjao, tu su date garancije države Srbije, koje u svojim obrazloženjima obe institucije – sud i tužilaštvo – niti navode, niti komentarišu. Država Srbija je dokazala do sada da želi da bude kooperativna po pitanjima svih ratnih zločina koji su se događali na ovim prostorima. Ubeđen sam da ni po ovom slučaju nema izuzetaka. U skorijoj prošlosti imate veoma snažne, ja ih tako doživljavam, izjave Bruna Vekarića, koji je rekao da se u svim informacijama sa kojima Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije raspolaže, ne pominje ime Olivera Ivanovića. Citirao bih Bruna Vekarića da se nigde, čak ni u tragu, ne pominje ime Olivera Ivanovića. Sve to govori onda o nečemu drugom… Dakle, ponovo dolazimo u situaciju da se pitamo koja je pozadina ovog slučaja?!

Šta može da bude mogući motiv, o čemu spekulišete kao porodica?

Kao porodica, naša su razmišljanja usmerena na to da Oliver upravo nekome smeta u ovom trenutku. Taj neki trenutak možemo vezivati za priče koje se pominju, to jest da se stvara određena ravnoteža hapšenjima koja se odigravaju u albanskoj zajednici i da je ovo neki trenutak koji bi trebalo, po meni, prividno samo, da doprinese legitimitetu tih nekih institucija koje deluju na ovom prostoru. Mi kao porodica to ne možemo nikako da prihvatimo.

Da li ubistvo Dimitrija Janićijevića ima ikakvu povezanost sa ovim hapšenjem?

Mislim da ne mogu objektivno povezivati jedno i drugo. Naravno, koncidentno je da je pokojni Janićijević – Oliverov kum.  Radi se o čoveku koji je u svakom trenutku, kad god je Oliveru bilo teško, i kada je ranije doživljavao pretnje i slično, uvek nudio svoju podršku i nalazio se pored njega.

U javnosti je podrška Oliveru Ivanoviću veoma vidljiva, šta je Vaš najsnažniji osećaj, utisak, misao od kada Vam je brat u pritvoru?

Jednostavno, reći ću i ovo: Ispunjava me sama činjenica, saznanje da su u gradu ljudi jedinstveni u mišljenju da je Oliver nevin u celoj ovoj priči i da se radi o montiranom procesu, ne znam iz kojih razloga. Razlozi su i za druge misteriozni. Drago mi je što narod stoji iza njega. Ipak, to mi nije dovoljno. Osećam se malo razočarano, jer očekujem, iako nisam spreman da definišem kakvu, daleko ozbiljniju reakciju i od naroda i od nadležnih institucija države Srbije i od svih… Očekujem da se nešto učini u tom pravcu. Institucije EULEX-a rade svoj posao, ali i kao čovek i kao profesionalac, voleo bih da budem uveren da će se ovaj postupak dalje voditi pod punom objektivnošću.

Da li mesec dana kasnije osećate istu podršku države, građana, prijatelja, za Vašeg brata, ili je ta početna energija splasnula, pa se samo još porodica zalaže?

Tako je, mislim da se čak i predstavnici države nedovoljno zalažu. Ne smatram da je dovoljno da se na određenom mitingu, ili na nekom javnom istupanju, pomene ime Olivera Ivanovića, uz obećanja da će država Srbija učiniti sve, ili  da će pomoći u svemu tome. Takvo uveravanje sam i ja lično dobio od predstavnika naše države.

Možete li reći od koga ste dobili ta uveravanja?

Mogu. Obraćao sam se Kabinetu predsednika Tomislava Nikolića i razgovarao sa savetnikom Oliverom Antićem, od koga sam dobio uveravanja da će preduzeti sve što je u njihovoj moći, kao i slična uveravanja Potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića. Posrednim putem, takvo isto uveravanje je dobijeno i od premijera Dačića.

Šta su oni uradili od tada?

Ja to ne mogu da znam. Izuzev toga, imam informaciju o tome samo iz medija, a to su poruke izgovorene na javnim skupovima i mitinzima koji su održani. Pominjali su podršku mom bratu, ali veoma načelno.

Vi ne možete da potvrdite da je do sada bilo išta učinjeno konkretno, van oka javnosti, kako bi se Oliver Ivanović oslobodio?

Mogu potvrditi da su date garancije države Srbije, što je i saopšteno. U tom smislu smo zaista zahvalni, jer bi  to direktno trebalo da utiče na eliminisanje osnova za Oliverovo dalje zadržavanje u pritvoru.

Osim pružanja garancija, šta još država može da uradi?

Meni je strašno teško da procenjujem iz moje pozicije, ali smatram da bi, u direktnim kontaktima svih ljudi koji iskreno veruju u njegovu nevinost, moglo da se postigne daleko više od onog što je do sada urađeno.

Mislite li na nešto kao što je lobiranje?

Pa i to, na kraju krajeva. Mnogi predstavnici međunarodne zajednice, među njima i mnogi ambasadori i konzuli su lica za koja ja, sticajem okolnosti kao brat, znam da su imali dobre prijateljske odnose sa mojim bratom i uvažavali njegov rad. Nakon njegovog pritvaranja neki su se i javili, uveravajući nas da su spremni da pomognu u svakom smislu. Međutim, smatram da lišavanje slobode jednog čoveka, ne govorim samo o Oliveru, već o bilo kom čoveku, protiv koga se čak ni logički ne mogu iskonstruisati bilo kakvi osnovi za ono što se mom bratu stavlja na teret, zavređuje ozbiljniju pažnju i sadržajnije zalaganje malo šire javnosti.

Koliko često ste posećivali Olivera, koliko često je porodica imala priliku da bude sa njim?

Porodica, po određenom ustaljenom režimu, dobija dozvolu od strane suda jednom nedeljno na jedan sat vremena. Od strane nadležnih iz prtvorske jedinice nam se dozvoljava najduže zadržavanje do trideset minuta. Nas je troje i dogovorom se periodično smenjujemo u posetama, od nedelje do nedelje, kako bi, eto, svi mogli da ostvarimo kontakt sa njim i porazgovaramo.

Idete li sa pratnjom, ili bez pratnje?

Mi smo samo jednom do Perištine imali obezbeđenu pratnju, iako smo ukazivali na to da, pod ovakvim okolnostima, putovanje u Prištinu bez pratnje je veoma rizično za sve članove Oliverove porodice.

Kako se Oliver lično oseća?

Oliver je kao čovek veoma stabilan i jak. Pošto ga u potpunosti poznajem, procenjujem da je u prvom momentu osećao jedno strahovito razočaranje u sve i u svakoga zbog situacije koja mu se događa. Naravno, nailazili su trenuci kada je ovo razočaranje imalo mnogo težu formu. To  su trenuci odlučivanja o njegovom prebačaju, kada mu je saopštena odluka suda da će biti premešten za Mitrovicu, što ga je prvobitno veoma obradovalo, jer se daleko sigurnije oseća u Mitrovici nego u Prištini. Nakon toga – opet razočaranje. Od prvog momenta, u tih šest dana, svakog trenutka iščekivao je da ga neko prebaci u Mitrovicu, a onda je i sama javnost upoznata šta se dogodilo…pod kakvim konstrukcijama se sve to odigravalo kako bi se odluka poništila, a on ostao tamo gde jeste.

Da li možda takva odluka može da upućuje na današnju odluku?

Ne. Ali ima jedno interesantno pitanje i mislim da ono zavređuje veliku medijsku pažnju. Kruna čitave te priče jeste da vanraspravno veće EULEX-ovog suda koje je odlučivalo o svim tim postupanjima jasno nagoveštava i samu odluku. Odluka o njegovom premeštaju je ukinuta iz određenih procesnih razloga. Ti procesni razlozi nisu apsolutno definisani onako kako se predstavljaju javnosti. Vanraspravno veće kao poslednja instanca koja je o tome odlučivala je moralo da zauzme određeni stav o tim pitanjima i da taj procesni problem zaokruži na jedan način. Zaokružili su ga tako što su rekli da upravnik zatvora nije Oliverov zahtev prosledio sudu na dalje odlučivanje. U isto vreme, branilac Oliverov je zahtev podneo direktno sudu. Branilac i Oliver su u procesnim tumačenjima postali u potpunosti jedan identitet. Hoću, dakle, da kažem da se ne može niko pozivati na to da Oliver nije podneo zahtev, a još groznije, da se poziva na to da Oliver nije svojom rukom napisao zahtev. To je nebuloza.  To je krajnja nebuloza.  A sa druge strane, postoji potvrđen podatak – Oliver je 10. februara svoj zahtev predao upravi zatvora i o tome imamo validne dokaze. Na kraju, da napomenem, odlukom vanraspravnog veća, odnosno iz obrazloženja te odluke i dodatnog mišljenja se može definitivno i jasno doći do zaključka da se ovakvim postupkom povređuju Oliverova ljudska prava, i to sa kompletnom jednom argumentacijom na tu temu koja se protivi argumentaciji kojom se vodi i tužilac a i prvostepeni sudija.

Da li je advokat reagovao?

Advokat svakako reaguje i to na zadovoljstvo porodice. Blagovremeno i potpuno smisleno reaguje na svaki od tih detalja. Međutim, on je samo branilac.

U slučaju da odluka bude nepovoljna, šta su vaši dalji koraci?

Mi ne možemo uticati na sam tok postupka. Mi možemo pružati jednu određenu podršku i braniocu, ukoliko ima pitanja za nas kao osobe iz Oliverovog okruženja, ako možemo išta u tom smislu da pomognemo.  Međutim, u ovom trenutku, ni sam branilac, a ni Oliver, ne znaju suštinu onoga što mu se stavlja na teret. To su stvari koje se od njega prikrivaju. Mi te informacije dobijamo iz albanske štampe koja daleko ozbiljnije kalkuliše sa svim tim stvarima i otvara svima nama pitanje – odakle njima informacije? Da li oni konstruišu optužbu u svom javnom mnjenju iz nekih sebi svojstvenih razloga?!

Da li vam je poznata glasina o postojanju izvesne video kasete kao dokaznog materijala?

Ne znam, nisam čuo za to. Čuo sam za fotografije, ili nešto slično. Međutim, nikakvih strahova, nikakvih bojazni nemamo ni od kakvih video kaseta, niti od fotografija, niti izjava zaštićenih svedoka; posebno o svedocima, jer to je nešto što je i dan danas, u svim uporednim pravnim sistemima, najrelativnije, najslabije dokazno sredstvo. Znamo šta sve čovek može da uradi ako je motivisan svojim nekim interesima. Ali, bih i voleo da mi se pomene ko je taj svedok i sadržaj tog svedočenja. Sve do onog momenta dok se ne saopšti izjava tog svedoka, dok se nema uvid u izjavu, ne mogu da razmišljam o načinima na koje bi se Oliver  branio i dokazivao da postoji istina, suprotna od one koja se tvrdi.

Kada bi se Vaš brat obratio javnosti, šta mislite da bi poručio?

Ljudi koji poznaju Olivera mogu apsolutno da predvide kakav bi njegov stav u ovom momentu bio. Definitivno bi on bio onaj koji bi tešio prvo svoju porodicu, a potom i sve svoje prijatelje bi ubeđivao da moraju da izdrže i istraju, jer je i ovo, kao i sve drugo, samo prolazna stvar; da se radi o smišljenom delovanju, o jednom metodu uticaja na Sever Kosova, i na ovaj narod i da njegovo hapšenje treba da postigne određenu svrhu. Ubeđen sam da bi to bile njegove reči.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.