Od jula 2015. do decembra 2019. godine, OEBS je zabeležio na Kosovu 1.621 bezbednosni incident “koji je potencijalno uticao na bezbednosnu percepciju zajednica u brojčanoj manjini na nivou opštine”, saopšteno je iz ove misije u novom izveštaju koji se bavi procenom zaštite prava zajednica zaključno sa 2019. godinom. U svojoj petoj sveobuhvatnoj proceni zaključuju da bi kosovske institucije trebalo da osiguraju kontinuirani napredak i stave veći naglasak na unapređivanju prava nevećinskih zajednica. „To je kamen temeljac u izgradnji istinski inkluzivnog, mirnog i stabilnog društva“, poručili su. Ujedno ocenjuju da postoje „tenzije“ među zajednicama oko povratka raseljenih, kao i da incidenti u povratničkim sredinama obeshrabruju potencijalne povratnike.
Novo izdanje analizira napredak koji su institucije Kosova ostvarile u odnosu na Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina (FCNM) Saveta Evrope, u oblastima dijaloga između zajednica, bezbednosti i pravosuđa, jezika, obrazovanja, povratka, socijalno-ekonomskih prava, kulture i medija.
Misija OEBS-a na Kosovu objavljuje izveštaje o proceni prava zajednica (IPPZ) od 2009. godine. Ovo je peto izdanje. Pre ove publikacije objavljena su četiri izdanja IPPZ-a – 2009, 2010, 2012. i 2015. godine.
U izveštaju ove evropske organizacije za bezbednost i saradnju se navodi da su institucije ostvarile napredak u promovisanju i zaštiti prava nevećinskih zajednica i njihovih pripadnika, al i da, uprkos tome, preporuke Rezolucije Komiteta ministara Saveta Evrope o Kosovu iz jula 2019. godine i dalje važe za druge oblasti.
U izveštaju se takođe navode pozitivni pomaci tokom četiri godine koje se ocenjuju, uključujući integraciju pravosuđa, usvajanje pravno obavezujuće Uredbe o povratku raseljenih lica i usvajanje nekoliko ključnih dokumenata kojima se utvrđuje praktična politika u oblasti kulturnog nasleđa.
U drugim oblastima, međutim, kako se navodi, situacija se uglavnom nije promenila od 2015. godine, kada je objavljeno prethodno izdanje OEBS-ovog izveštaja.
Međuetnički odnosi poboljšani; i dalje postoje značajne podele između Srba i Albanaca
Kada je reč o prvom poglavlju izveštaja – dijalog između zajednica, pomirenje, bezbednost i sprovođenje zakona, preporuka iz Rezolucije Komiteta ministara Saveta Evrope o Kosovu iz jula 2019. nalaže da bi trebalo da se „da prioritet sveobuhvatnim i konkretnim naporima na unapređenju međuetničkog dijaloga i tolerancije na centralnom i lokalnom nivou kako bi se premostile podele između zajednica i promovisalo pomirenje“.
Nalaže se izgradnja odnosa između zajednica putem inicijativa koje su usmerene naročito na mlade ljude, integrisanjem obrazovnog sistema i doslednom primenom zakonskih propisa o upotrebi jezika.
Navodi se da treba osuditi sve etnički motivisane napade i osigurati da se ta dela efikasno istražuju, a počinioci krivično gone i sankcionišu, uključujući i poboljšanje učinka institucija za sprovođenje zakona u procesuiranju, vođenju istraga, krivičnom gonjenju i presuđivanju u ovakvim slučajevima, kao i da bi trebalo da se nastavi sa osuđivanjem svakog javnog izražavanja etnički zasnovanog neprijateljstva.“
OEBS u svom izveštaju ocenjuje da su se međuetnički odnosi poboljšali od prethodnog izveštavanja – 2015. godine, kao i društvena i institucionalna interakcija. Tvrde da nije bilo slučajeva kolektivnog ili većeg međuetničkog nasilja, ali i da i dalje postoje značajne podele između Albanaca i Srba.
Navode i da su preduzeti politički i simbolični koraci da unaprede dalje inicijative mira i pomirenja u regionu.
„Kabinet predsednika je 2016. godine poslao četiri pisma pravosudnim akterima, tražeći od njih da rasvetle zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu 1998-1999. i postkonfliktnog perioda. Navedeni zločini uključivali su i zločine počinjene nad kosovskim Srbima i njihovom imovinom. Rodbina nestalih kosovskih Srba je pozvana u Kabinet predsednika 3. novembra 2016. godine kako bi razgovarali o načinima da se utvrdi sudbina nestalih kao „preduslovu za pravdu i iskreno pomirenje među ljudima. Predstavnici porodica složili su se da bi pitanje nestalih moglo da bude jedna od tema u briselskom dijalogu između Prištine i Beograda“.
OEBS podseća da je nekadašnji kosovski predsednik, Hašim Tači, 15. avgusta 2016. godine položio venac na spomen-ploču u Goraždevcu, podignutu u spomen dvojice srpskih tinejdžera ubijenih 2003, a da je 20. jula iste godine položio venac u selu Staro Gracko, gde je tokom sukoba ubijeno 14 Srba.
Ova misija ujedno je podsetila i na to da su njeni predstavnici 2016. i 2017. godine učestvovali na nekoliko pripremnih sastanaka, za uspostavljanje kosovske Komisije za istinu i pomirenje, a da je, uz podršku udruženja nestalih osoba – srpskih i albanskih, sredinom 2017. godine osnovan Pripremni tim za uspostavljanje ove komisije.
OEBS dalje navodi da je 2019. godine podržao 15 javnih konsultativnih sastanaka sa ključnim akterima u procesu pomirenja – udruženjima članova porodica ubijenih i nestalih u sukobu, aktivistima za ljudska prava, ženskim organizacijama… koji su rezultirali Nacrtom normativnog akta za uspostavljanje Komisije za istinu i pomirenje.
„Pripremni tim je trenutno u procesu okončanja kampanje informisanja/podizanja svesti javnosti. OEBS će takođe nastaviti da pruža podršku Pripremnom timu“, poručili su.
Na Kosovo se vratilo nešto više od 28.000 ljudi
Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), zaključno sa decembrom 2019. godine, na Kosovo se od 2000. vratilo 28.302 raseljenih lica, navodi OEBS, i precizira da je većina povratnika iz srpske zajednice.
Međutim, kako dodaju, stopa povratka se smanjivala svake godine. Prema proceni UNHCR, zaključno sa decembrom 2019. godine, na Kosovu se nalazi 16.151 raseljenih lica.
Osvrćući se na institucionalni okvir, OEBS poručuje da je najuočljiviji napredak ostvaren nakon usvajanja Uredbe br. 01/2018 o povratku raseljenih lica i održivim rešenjima, koja je stupila na snagu januara 2018.
„Ova Uredba je zamenila prethodni okvir praktične politike i njome je izmenjen mehanizam za obradu zahteva za povratak raseljenih lica. Opštinske komisije za povratak (OKP) su postavljene kao glavno telo koje daje preporuke na opštinskom nivou“, navode iz OEBS-a.
Precizirali su da su do decembra 2019. 32 opštine uspostavile ove komisije.
Povratak raseljenih Albanaca u Brđanima?
OEBS podseća i da je 25. maja 2015. godine formirana Međuministarska radna grupa za povratak, na čijem čelu je Ministarstvo za zajednice i povratak, a radi rešavanja pitanja povratka raseljenih kosovskih Albanaca u naselje Brđani u Severnoj Mitrovici.
„Radnu grupu čine ministar za zajednice i povratak, ministar administracije lokalne uprave, predsednici opština Severna Mitrovica i Južna Mitrovica, dva predstavnika povratnika kosovskih Albanaca, dva predstavnika stanara kosovskih Srba iz naselja Brđani i predstavnici međunarodne zajednice. Međutim, radna grupa se sastala samo jednom tokom perioda izveštavanja, poručuju iz OEBS-a.
„Postoje tenzije među zajednicama oko povratka raseljenih“
OEBS ocenjuje da su tenzije među zajednicama oko povratka raseljenih lica problem koji „postoji i koji se ponavlja“.
Precizirali su da lokalni Albanci, u pojedinim mestima i dalje izražavaju otpor povratku i integraciji raseljenih Srba – navodeći više primera, među kojima je i postavljanje antisrpskih bilborda i protesti u selu Mušutište u Suvoj Reci.
OEBS podseća i da su lokalni Albanci blokirali put u ovom selu, kako bi sprečili hodočasnike – Srbe da posete uništeni manastir Svete Trojice 2015. i 2016. godine, ali i da se slična situacija dogodila 2017. godine – kada je oko 300 Albanaca, protestovalo u selu Ljubožda, protiv povratka 13 srpskih povratnika.
Takođe dodaju da su se lokalni Albanci protivili verskim hodočašćima raseljenih lica i posetama grobljima u više opština.
Precizirali su i da je u mestu Ukče, u opštini Istok, Albanac sa Kosova verbalno maltretirao raseljeno lice, optužujući ga da je počinio ratne zločine 1999. godine, kao i da se u Račku, seoski savet protivio povratku jedne srpske porodice, takođe iznoseći navode o ratnim zločinima.
Protiv 14 Srba iz Kline podignute optužnice za ratne zločine
OEBS iznosi podatak da je u februaru 2016. godine, tužilaštvo podiglo optužnicu za ratne zločine protiv četrnaestoro kosovskih Srba iz Kline, od kojih su neki potencijalni povratnici u sela u ovoj opštini.
„Na osnovu navoda o ratnom zločinu uhapšeno je i troje potencijalnih povratnika iz Prizrena i dvoje iz Kline“, dodaje se u izveštaju.
Više od 1600 incidenata koji su uticali na zajednice u brojčanoj manjini
Za period koji obrađuje izveštaj – od jula 2015. do decembra 2019. godine, OEBS je zabeležio 1.621 bezbednosni incident “koji je potencijalno uticao na bezbednosnu percepciju zajednica u brojčanoj manjini na nivou opštine”.
Kako navode, tu spadaju incidenti usmereni na verske objekte i mesta ukopa, kao i na kulturno nasleđe zajednica u brojčanoj manjini u datoj opštini.
Podaci OEBS-a se, međutim, u mnogome razlikuju od podataka Kosovske policije.
„Prema statističkim podacima PK (Policije Kosova), u 2016. bilo je osam takvih slučajeva, u 2017. ih je bilo 17, u 2018. deset i u 2019. godini 12“, dodaje se u izveštaju.
Kada je reč o incidentima koje je registrovao OEBS, 20.79 odsto bilo je upereno protiv mesta povratka i uglavnom povratnika kosovskih Srba.
„Većina incidenata bile su provale u nenaseljene kuće kosovskih Srba, ponovljene sitne krađe pokretne imovine povratnika, oštećenja imovine i ilegalna seča u šumama čiji su vlasnici povratnici. Incidenti su se najčešće dešavali na lokacijama gde je zabeležena značajnija stopa povratka, kao što su opštine Peć, Istok i Klina. Jedan od najtežih incidenata tokom perioda izveštavanja bio je verbalni napad na osam starijih raseljenih lica tokom ‘idi i vidi’ posete Dečanima u decembru 2016. godine. PK je morao da evakuiše raseljena lica. U julu 2016. godine, u jednoj berbernici u Dečanima, starijeg povratnika kosovskog Srbina fizički je napao kosovski Albanac“.
Bezbednost povratnika: Najčešće provale u kuća Srba
IZ OEBS-a ocenjuju da se u mestima povratka i dalje dešava veliki broj bezbednosnih incidenata, te da, prema podacima koje je ova misija prikupila tokom aktivnosti krivična ova dela variraju od sitnih krađa do požara i napada.
Navode da su najčešće provale u naseljene kuće Srba.
„Iako mnoga od ovih dela mogu da imaju pretežno ekonomski motiv i prijavljuju se Policiji Kosova (PK), među povratnicima se pojačao negativan utisak o bezbednosti jer su mnogi počinioci izbegli pravdu. Ovo, zajedno sa mišljenjem zajednica o zločinima protiv povratnika, doprinosi negativnom utisku o bezbednosti za povratnike i tako sprečava proces povratka“ navode iz OEBS-a.
Iz ove misije poručuju da su se lično uverili tokom aktivnosti praćenja, da ovi incidenti obeshrabruju potencijalne povratnike.
Kako reaguju institucije – opštine nisu posredovale u podršci procesu povratka, KP proaktivna
Komentarišući rad institucija usmeren na zaštitu zajednica i omogućavanje suživota, OEBS ocenjuje da je Kosovska policija proaktivno reagovala na incidente koji pogađaju zajednice, i u smislu istraga i u smislu rada na terenu.
Tvrde da se Kosovska policija pripremala za posete srpskih hodočasnika, izrađivala operativne planove, obezbeđivala pratnje, uvećavala patrole.
Kada je reč o opštinama, OEBS ocenjuje da percepirane bezbednosne pretnje ne nailaze uvek na javnu osudu opštinskih vlasti.
“Kada se slučajevi osude, poruka ne stigne uvek do pogođenih zajednica“, naznačili su.
Ova misija je zatražila da opštinske vlasti obezbede uslove za održiv povratak i stabilizaciju zajednice, ali i napomenuo da je bilo pozitivnih koraka i napretka u rešavanju protivljenja povratku raseljenih.
Kao pozitivne primere izdvojili su Klinu i Istok, ali i napomenuli da se reagovanje opština na protivljenje primajuće zajednice povratku znatno razlikuje od slučaja do slučaja.
„Na većini osetljivih lokacija povratka opštine nisu posredovale u podršci procesu povratka. Štaviše, nisu svi relevantni sagovornici bili uključeni u opštinske inicijative… Uprkos nekim primerima pozitivnih inicijativa, reagovanje opština na protivljenje primajućih zajednica povratku uglavnom je ad hok, nedosledno i ne predstavljaju ozbiljan napor kosovskih institucija da holistički reše to pitanje. OEBS je tokom aktivnosti praćenja uočio samo ograničene napore opština da se reše tenzije među zajednicama oko povratka raseljenih lica i da se izgradi pouzdanje i poverenje“, ocenjuju iz OEBS-a.
Naznačili su da su većini slučajeva povratnici prijavljivali Kosovskoj policiji incidente u povratničkim mestima i protiv verskih objekata, ali i da su pre 2019. godine tvrdili da „ne vide korist od prijavljivanja jer se iz ranijih slučajeva vidi da počinioci verovatno neće biti identifikovani“.
„To bi moglo da utiče na percepciju bezbednosti kod povratnika i omete proces povratka“, ocenili su, te naznačili da je samo nekoliko pripadnika Kosovske policije iz zajednice kosovskih Srba raspoređeno u opštinama sa najvećim brojem povratnika kosovskih Srba, kao što su Istok, Klina i Peć.
Tvrde da se, međutim, u 2019. godini situacija značajno promenila, te da su povratnici – kosovski Srbi, u više navrata izjavili da su zadovoljni radom KK i brzim reagovanjem.
OEBS je ujedno izneo statističke podatke KP iz 2019. godine o zastupljenosti nevećinskih zajednica u ovoj instituciji za celo Kosovo.
Među ukupno 7.959 policajaca bilo 12,16 posto kosovskih Srba, 2,45 posto kosovskih Bošnjaka, 0,84 posto Turaka, 0,45 posto Goranaca, 0,23 posto kosovskih Aškalija, 0,19 posto Roma, 0,10 posto Egipćana, 0,04 posto Hrvata, 0,04 posto Crnogoraca i 0,09 posto pripadnika zajednica koje nisu zvanično priznate u pravnom okviru.
Ostvaren napredak po pitanju zaštite imovine raseljenih lica, i dalje postoje prepreke
OEBS primećuje „određeni napredak” po pitanju zaštite imovinskih prava nevećinskih zajednica i raseljenih lica i podseća da je kosovska vlada usvojila Strategiju o imovinskim pravima 2017. godine koja se bavi imovinskim pitanjima raseljenih lica, ali i zahteva od inistitucija da pošuju međunarodne standarde ljudskih prava.
„Direktna posledica Strategije su pozitivna dešavanja u rešavanju pitanja oporezivanja nepokretne imovine raseljenih lica. Zakon o porezu na nepokretnu imovinu proglašen je u oktobru 2018, i predviđa da su raseljena lica izuzeta od svih obaveza plaćanja poreza na imovinu za period u kojem je njihova imovina bila bespravno zauzeta. Osim toga, 23. jula 2018, Skupština je usvojila Zakon o tretiranju građevina bez dozvole. Zakon predviđa zaštitu imovinskih prava raseljenih lica na čijoj imovini je došlo do bespravne gradnje. Prema Zakonu, stranka koja je izgradila objekat ne može da ga legalizuje ukoliko ne dokaže pravo vlasništva nad zemljištem“, poručuju iz ove misije.
Međutim, naznačili su da raseljena lica i dalje nailaze na niz prepreka u pristupu imovinskim pravima.
„Iako je došlo do pomaka kada se obaveštavaju strane pogođene eksproprijacijom koje su na Kosovu, obaveštavanje raseljenih lica i dalje je izazov. Osim toga, i dalje postoje problemi sa obezbeđivanjem adekvatnog pristupa sudovima za pogođene strane koje žele da ospore odluke o eksproprijaciji”, naznačili su iz OEBS-a.
Prema informacijama kojima raspolaže OEBS, rešavanje imovinskih predmeta na kosovskim sudovima traje od jedne do pet godina, čime se, kako dodaju, odlaže pravovremeni pristup imovinskim pravima za podnosioce čiji je zahtev rešen u njihovu korist.
Lažne imovinske transakcije – problem za pomirenje i povratak
OEBS je ujedno naznačio da, kada je reč o imovinskim pravima zajednica, da su registrovani krivični i parnični predmeti lažnih imovinskih transakcija u sudovima širom Kosova, a da su posebno endemični u regionu Peći.
Precizirali su da se u periodu od 2010. do 2019. godine, pred sudovima u regionu Peći vodio postupak za 1.516 krivičnih predmeta lažnih imovinskih transakcija. Tvrde da veliki broj predmeta za koje se vodio postupak ukazuje na to da se pristup pravosuđu poboljšao, ali i da to pokazuje i da je ovo pitanje i dalje prisutno, “što je posebno zabrinjavajuće zbog procesa pomirenja i povratka”.
„Analizom oko 400 parničnih i krivičnih predmeta uzurpacije imovine koje je OEBS pratio uočeni su uobičajeni problemi, koji se uglavnom odnose na nepravilne prakse pozivanja, nedostatak prevodilačkih usluga, često odsustvo stranaka, neispunjavanje zakonskih rokova i loš učinak advokata i/ili privremenih zastupnika dodeljenih određenom predmetu.
Od ukupno 422 sudije, 43 Srba
U delu izveštaja koji se bavi zastupljenošću zajednica u pravosudnom sistemu do 2019. godine, precizira se da je etnički sastav zaposlenih poboljšan zahvaljujući integraciji pravosuđa prema Briselskom sporazumu o pravosuđu.
OEBS navodi da je 2017. godine izvršena integracija 40 sudija i 13 tužilaca u kosovski pravosudni sistem.
Petoro integrisanih sudija dodeljeno je Osnovnom sudu u Gnjilanu, uključujući ogranke ovog suda u Kamenici i Vitini, a jedan sudija je dodeljen ogranku uroševačkog Osnovnog suda u Štrpcu. Ostale sudije dodeljene su Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici. Istovremeno je sudsko pomoćno osoblje iz zajednice kosovskih Srba potpisalo ugovore u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici. SSK je 31. oktobra 2017. godine izabrao Nikolu Kabašića za novog predsednika Osnovnog suda u Mitrovici.
OEBS je naznačio da je u međuvremenu organizovan program stažiranja namenjen diplomiranim pravnicima – Srbima u kancelarijama na Severu Kosova, kroz koji je do sada prošlo više desetina svršenih studenata i ispunilo uslov za polaganje pravosudnog ispita.
Integracija pravosuđa teče nesmetano i mnoge prepreke u pristupu pravosuđu su uklonjene, ocenjuje OEBS.
Na kraju 2019. godine, prema podacima ove misije, na Kosovu su bile 422 sudije, od toga 369 Albanaca, 43 Srba, osmoro Bošnjaka, jedan Rom i jedan Goranac.
Potrebno preduzeti aktivne mere za smanjivanje broja nerešenih predmeta
Uprkos postepenom, ali stalnom napretku u smanjivanju broja nerešenih predmeta, pravosuđe bi trebalo da koristi efikasniji i blagovremeniji sistem upravljanja predmetima kako bi se brzo smanjio broj nezavršenih predmeta, preporuka je ove misije pravosudnim organima.
„OEBS navodi da je tokom 2018. godine pravosuđe imalo u postupku 425.614 predmeta, od kojih su 307.513 nasleđeni kao nezavršeni predmeti iz 2017. godine. Tokom 2018. godine sudovi su primili 118.401 predmet i zaključili 180.290 predmeta. Kada je reč o nerešenim predmetima u pravosuđu u 2019. godini, statistika pokazuje pad od 10,44 posto. Tokom 2019. godine broj predmeta iznosio je 360.806: 245.477 predmeta nasleđeno je iz prethodnih godina, a podneseno je 115.359 novih predmeta. U 2019. sudovi su rešili 143.650 predmeta, dok 216.899 predmeta ostavljeno da se procesuira“.
Poštovanje jezika: Ne postoji sistemska korektura, nema profesionalnih prevodilačkih usluga u sudstvu
U delu izveštaja koji se bavi upotrebom jezika podseća se da su albanski i srpski priznati kao dva službena jezika, a da bosanski, turski i romski mogu biti priznati na opštinskom nivou.
OEBS je u septembru 2018. godine objavio izveštaj „Dvojezično zakonodavstvo na Kosovu“ koji se bavio proceduralnim i praktičnim nedostacima i dao preporuke za poboljšanje procesa izrade zakona na dva jezika i prevođenja i za jačanje primene Zakona o upotrebi jezika.
U izveštaju se, međutim, konstatuje, da ne postoji sistematska korektura nacrta zakona ili redovno angažovanje pravnika u procesu izrade konačnih verzija na dva službena jezika, kao i da postoje određeni mehanizmi kojim je predviđena dosledna izrada i nadgledanje nacrta akata, ali da se oni u praksi ne poštuju.
„U nedostatke na nivou vlade spadaju nedostatak kapaciteta, resursa i obuke sadašnjih prevodilaca, a njihovo neefikasno raspoređivanje u vladi predstavlja veliku prepreku u dobijanju ispravnog prevoda. Nedostaci na nivou Skupštine pogoršavaju situaciju u pogledu nepostojanja jasnih odgovornosti i koordinacije unutar vlade. Na nivou Skupštine ne postoji kontrola kvaliteta i osiguranje kvaliteta“, poručuju iz OEBS-a.
OEBS ima zamerke i u vezi sa prevođenjem u pravosudnom sistemu.
„Uočio je nedostatke u pružanju kompetentnih i profesionalnih prevodilačkih usluga u tužilačkom i sudskom sistemu. Angažovani sudski tumači često nisu bili u stanju da odgovore na zahteve za pismenim prevodom. Kao posledica toga, stranke iz nealbanskih zajednica dobijale su obaveštenja, pozive, zapisnike sa ročišta i presude samo na albanskom jeziku. Javna obaveštenja na oglasnim tablama i raspored parnica u sudovima nisu uvek bili postavljeni na svim potrebnim jezicima“, ocenjuju.
Takođe su, bez daljeg preciziranja, naznačili da mnoga ročišta koja je pratila ova misija u Odeljenju za težak kriminal, nisu propisno snimana, te ukazuju na mogućnost pojavljivanja mnogih poteškoća prilikom prevoda.
OEBS ujedno tvrdi da je tokom praćenja rada sudova uočio da u nekim postupcima nije bilo usmenog prevoda, ili da je on ispod standarda.
Precizira se da su u više navrata su sudski posmatrači izvestili da se u predmetima gde je sudija kosovski Albanac, a stranka kosovski Srbin, zapisnik vodi na albanskom jeziku i obrnuto.
„U takvim situacijama stranke potpisuju zapisnik na jeziku koji možda ne razumeju. Štaviše, pitanje prevoda zakonskih propisa na oba službena jezika i dalje predstavlja izazov, što utiče i na pristup pravosuđu i na potpunu funkcionalnost integrisanog sudstva“.
OEBS takođe tvrdi i da Kosovska policija još uvek nije u potpunosti sprovela Zakon o upotrebi jezika u svim oblastima.
„Zbog vremenskog pritiska i nedostatka efikasnog sistema prevođenja, dokumenti kao što su operativni planovi, nisu blagovremeno prevedeni. Smatra se da je komunikacija između regionalnih uprava KP i Direkcije problematična, posebno u regionu KP u Severnoj Mitrovici u kojoj su zaposleni službenici koji govore srpski jezik, za razliku od Direkcije KP u kojoj su uglavnom zaposleni službenici koji govore albanski“, naznačili su.
Međutim, dodaju i da se nivo poštovanja jezika od strane ove institucije znatno poboljšao sa prolaskom vremena, ali i da nije bilo značajnog poboljšanja u periodu od 2018. do sredine 2019. godine.
Mediji: Srpska zajednica smatra da su medijske kuće iz Srbije najpouzdanije
Komentarišući medijsku scenu na Kosovu, OEBS napominje da veliki broj medijskih kuća posluje na ograničenom reklamnom tržištu, ali i da postoji nedostatak transparentnosti po pitanju „krajnjeg vlasništva – što dodatno komplikuje situaciju sa izvorima prihoda“.
Tvrde da je to „posebno kritično“ za regionalne medije, uključujući i medije na nevećinskim jezicima.
„Nema dostupnih podataka o uticaju navedenog mešanja vlasnika medija u uređivačku autonomiju, i samocenzurisanja novinara, na medijski pluralizam – kako u medijskim kućama, tako i na celoj medijskoj sceni“, dodaju.
Ocenjuju da je medijski sadržaj iz domaće produkcije namenjen nevećinskim zajednicama i dalje oskudan.
Tvrde da Nezavisna komisija za medije (NKM) ima mandat, između ostalog, da primenjuje zakonske odredbe o uravnoteženom političkom izveštavanju, ali da ovo telo samo nadgleda emitovani sadržaj tokom izbora.
Preciziraju da je televizija glavni izvor informisanja za građane Kosova, tj. da oko 73 odsto građana svakodnevno gleda televiziju, samo 15 svakodnevno sluša radio.
Kada je reč o pisanim medijima, preciziraju da oko 87 odsto stanovnika nikada ili skoro nikada ne čita novine.
Kada je reč o srpskoj zajednici, OEBS poručuje da je istraživanje za merenje medijskog auditorijuma sprovedeno u novembru 2019. godine potvrdilo da Srbi uglavnom gledaju televizijske programe koji se emituju iz Srbije ili regionalnih medijskih kuća za koje se smatra da se finansiraju iz Srbije.
OEBS iznosi zaključak da zajednica kosovskih Srba smatra da su medijske kuće iz Srbije najpouzdanije, ali i da Bošnjaci i Goranci takođe pretežno gledaju programe koji se emituju iz Srbije.
Sa druge strane, Romi, Aškalije i Egipćani pretežno gledaju programe koji se emituju sa Kosova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
