O dijalogu BG-PR: Konsenzus, odgovornost, ocenjivanje…

Priština bi trebalo da postigne konsenzus o dijalogu sa Beogradom; Tači ne bi trebalo da vodi ove razgovore; odgovornost u dijalogu mora da bude na Skupštini; učešće srpske zajednice sa Kosova; ponovno ocenjivanje procesa razgovora – neki su od predloga u vezi sa briselskim dijalogom sa današnjeg okruglog stola u organizaciji Grupe za pravne i političke studije, pod nazivom "U potrazi za konsenzusom – dijalog Kosovo-Srbija i perspektiva proširenja Evropske unije".

Posebna pažnja tokom diskusije posvećena je Strategiji EU o proširenju Zapadnog Balkana, koja je nedavno usvojena.

U njoj je jasno navedeno da bi dijalog Beograda i Prištine trebalo da bude zaključen pravno obavezujućim sporazumom.

U svetlu ove strategije, briselski dijalog analizirao je novinar i urednik Kohe, Agron Bajrami.

Navodi da proces "integracije Srbije i Kosova" zavisi od ishoda dijaloga:

"Štaviše, strategija na neki način daje okvir da se taj dijalog ubrza i da se postigne sporazum. Ideja je bila da se odredi rok za njegovo postizanje, međutim, sve članice EU nisu bile saglasne sa tim, na primer, da do 2025. godine Srbija bude u EU, jer veći deo centara u EU ne veruje da je moguće da se tako nešto postigne."

"U ovim prosecima nije sve u rukama Kosova, jer EU ima drugačiji pristup ovom konfliktu, kao i Srbija i Kosovo. Strategija pruža perspektivu za integraciju Kosova u EU i predstavlja parametre za učlanjivanje," kazao je Naim Rašiti iz Balkanske istraživačke mreže.

Dijalog u Briselu ne može da bude nastavljen bez sagledavanja realnog stanja, takođe, u obzir bi moralo da se uzmu i već usvojeni sporazumi, smatra politički analitičar, Behljulj Bećaj.

"Trebalo bi ponovo oceniti proces, trebalo bi osnovati ekipu sa stručnjacima za postizanje konsenzusa i ponovo ispitati strategiju do trenutka razjašnjenja, kao i mogućnost epiloga obavezujućeg sporazuma," kazao je. 

Iz Samoopredeljenja ističu da je objavljivanjem strategije za proširenje Kosovu "data šansa da bude priznato od strane Srbije", ali navode da vlasti na Kosovu pre svega moraju da definišu šta konkretno znači "regulisanje odnosa sa Srbijom". 

"Smatram da je dovoljan okvir koji je 2008. godine postavljen za zaštitu srpske zajednice. Ako želite da branite interese srpske zajednice na Kosovu, onda je Ahtisarijev plan dovoljan, ali ako želite da hranite srpske ambicije, onda je to nešto drugo. U tom slučaju pokret Samoopredeljenje neće učestvovati, ali ako srpska zajednica na Kosovu bude deo dijaloga, onda ćemo biti uključeni u taj proces," kazao je poslanik ovog pokreta, Gljauk Konjufca.

Poslanik Alijanse za budućnost Kosova slaže se da je Kosovu potreban konsenzus o dijalogu, ali smatra da je pre svega potrebno da Skupština bude odgovorna za vođenje dijaloga.

"Poslovi se dele između institucija, ali odgovornost mora biti u Skupštini. Što se tiče ZSO, ona se može uspostaviti samo u skladu sa Ustavom Kosova. Srbija ne sme da spreči Kosovo da se priključi međunarodnim institucijama, moramo insistirati na tome. Čak i opozicija ima odgovornost, moramo sarađivati," kazao je Ahmet Isufi iz AAK-a.

"Mislim da Tači ne bi trebalo da vodi dijalog, ne zato što je predsednik, već što ima prošlost u vezi dijaloga. Niko nije zadovoljan trenutnim stanjem. Imamo problem sa osobom, ne sa institucijom. Mislim da je iluzorno verovati da će to što će položaj zameniti premijer i predsednik biti promenjen i pristup," naveo je poslanik Nisme, Biljal Šerifi.

Panelisti su naveli i da nakon 10 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti, Kosovo ima mnogo nerešenih pitanja sa zvaničnim Beogradom, zbog čega ubuduće mora da ima odrednicu za vođenje dijaloga.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.