Izvor: The New York Times (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)
Smrtonosni vatreni obračun u jednom kosovskom selu izazvao je zabrinutost da će ovaj problematični region na Balkanu biti uvučen u još jedan sukob, dok među lokalnim stanovništvom vladaju konfuzija i strah. „Voleo bih da znam ko upravlja ovim mestom”, navodi jedan mehaničar.
Prošle nedelje, naoružani Srbi upali su u malo selo Banjska na Kosovu i vodili smrtonosni sukob sa kosovskim snagama, nakon čega je Srbija rasporedila na hiljade pripadnika vojske duž granice Kosova – pokret koji je Bela kuća proglasila „destabilizujućim.“
Nasilje je izazvalo bojazan da bi se situacija u ovom problematičnom regionu na Balkanu mogla da se razbukta.
Siniša Janković, drvoseča iz Banjske, ušuškanog sela u zelenim dolinama Severnog Kosova, rekao je da je čuo jaku pucnjavu u gluvo doba noći dok je bitka besnela. Pošto su selo danima blokirale specijalne kosovske policijske snage, on je sada više zabrinut oko toga šta će da jede. Kaže da se hrana švercuje kroz obližnju šumu iz Srbije.
„Veoma sam umoran od svega ovoga“, rekao Janković u nedelju, dok je pijuckao pivo iz limenke na terasi bara duž ulice koju su napustili svi osim kosovskih policajaca u fantomkama, naoružani puškama.
„Ne znam da li će srpska vojska da interveniše. Ne znam šta će Kosovari da urade. Ne znam da li će sutra biti hleba na stolu”.
Pucnjava, u kojoj su poginula tri Srbina i jedan kosovski policajac, naširoko se smatra najozbiljnijom konfrontacijom između Srbije i Kosova od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, skoro deceniju nakon što je višemesečna kampanja NATO bombardovanja proterala srpske snage sa Kosova, većinski naseljeno albanskim stanovništvom.
Manji sukobi izazvani tretmanom Kosova prema manjinskom srpskom stanovništvu redovno su izbijali tokom godina, podstaknuti političkim paunisanjem obe strane.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić — koji dugo odbija da prizna nezavisnost Kosova — istakao je svoju ulogu branioca Srba na Kosovu kako bi skrenuo pažnju sa protesta unutar zemlje.
Aljbin Kurti, kosovski premijer, napravio je kontrolu nad etničkim srpskim područjima ključnim elementom svoje nacionalističke politike.
Ali godine političkih prepirki i neuspelih sporazuma uz posredstvo Zapada sa ciljem smirivanja tenzija iscrpile su mnoge Srbe na Severu Kosova, koji su dugo insistirali na tome da žive kao da su još uvek deo Srbije i koji su viđeni kao čvrste pristalice srpske vlade u Beogradu. Na Severu Kosova živi 40.000 Srba, ali usled straha od izbijanja novog rata, mnogi sada žude da se vrati neki privid normalnosti.
Meštani su „bespomoćni i stišnjeni“ između politike Beograda i Prištine, kaže Miodrag Milićević, predsednik Aktiva, grupe koja promoviše dijalog između etničkih Srba i kosovskog civilnog društva i vlasti. „To je borba za teritoriju, a ne za ljude“.
Mnogo toga ostaje nepoznato o motivima iza prošlonedeljnog napada, u kojem je oko 30 maskiranih muškaraca napravilo zasedu patroli kosovske policije u Banjskoj pre nego što su se zabarikadirali unutar srpskog pravoslavnog manastira iz 14. veka. Specijalne kosovske snage sada čuvaju to područje.
Visoki zvaničnik glavne političke stranke etničkih Srba na Kosovu, Milan Radoičić, priznao je da je organizovao i učestvovao u napadu, navodeći da srpske vlasti nisu bile obaveštene o njegovim namerama. Međutim, kosovska policija je saopštila da su napadači koristili teško naoružanje, što je izazvalo sumnju da je grupu naoružao Beograd.
„Ne vidim kako je oružje moglo da bude isporučeno na bilo koji drugi način osim od Srbije“, kaže Nenad Radosavljević, kosovsko-srpski političar i novinar koji je sarađivao sa Ujedinjenim nacijama u obezbeđivanju mira na tom području. Kosovski zvaničnici navode da je istraga u toku.
Sukob je podstakao NATO da poveća prisutnost svojih mirovnih snaga na Kosovu. Neki pripadnici ovih snaga su u ponedeljak primećeni kako se voze ka severnoj granici zemlje, baš kada je Srbija objavila da je povukla oko 4.000 od više od 8.000 vojnika stacioniranih u pograničnoj oblasti.
Radosavljević i Milićević navode da veruju da je pucnjava predstavljala kulminaciju višemesečnih tajnih sporova, koji su podstakli tenzije i otežali život meštanima.
Prošlog leta je došlo do jednog takvog spora oko automobilskih tablica, kada je kosovski premijer insistirao da sva vozila imaju kosovske tablice, na šta su Srbi odgovorili postavljanjem barikada i sukobima sa policijom.
Od vozača se sada traži da belom nalepnicom prekriju srpske oznake na automobilskim tablicama — dok su duž puteva na Severu Kosova poređane srpske zastave, koje podsećaju na opredeljenost lokalnog stanovništva.
„To je apsurdno“, kaže Srđan Anđelković, mehaničar koji živi u Zvečanu, selu nekoliko kilometara južno od Banjske.
Prelazak preko srpske granice sada je poput birokratskog limba, svedoči on, ali i ostali meštani.
Delimično kao odgovor na pitanje automobilskih tablica, a podstaknute od strane Beograda, lokalne srpske vlasti napustile su političke institucije na Severu Kosova. Uhvativši priliku, premijer Kurti ovog proleća je zauzeo opštinske zgrade u ovoj oblasti i postavio nove gradonačelnike Albance koji su pobedili na izborima koje je bojkotovala većina lokalnih srpskih birača.
Vučić je tada naredio srpskim trupama da krenu ka kosovskoj granici. Izbili su sukobi, uključujući i onaj u Zvečanu, gde je povređeno na desetine pripadnika mirovnih snaga NATO-a nakon što su srpski demonstranti pokušali nasilno da uđu u zgradu lokalne vlade. NATO snage sada čuvaju opštinsku zgradu u Zvečanu, iako izgleda da niko ne zna da li neko uopšte unutra radi.
„Obe strane su ovo mesto pretvorile u džunglu“, rekao je mehaničar Anđelković u svojoj garaži koja je bila ispunjena jakim mirisom ulja iz desetina motora poređanih na policama.
Dodaje da nije platio struju godinama, dok Kosovo plaća ove račune usled nedostatka dogovora sa Srbijom. „Voleo bih da znam ko upravlja ovim mestom”.
Većina meštana bi više volela da to budu Srbi. Lokalno stanovništvo i dalje plaća u srpskim dinarima. Skoro svi govore samo srpski. „Ovo je Srbija“, piše na velikom transparentu na putu koji vodi ka Leposaviću, gradu na Severu Kosova, koji je takođe blokiran impozantnim kontrolnim punktom Kosovskih snaga.
Mnogi Srbi sve više osećaju da njihova nevolja služi samo liderima u Beogradu i Prištini, glavnom gradu Kosova, da sakupe političke poene i podstaknu nacionalistička osećanja.
„Zaglavljeni smo u igri ega dva lidera“, rekla je Rada Trajković, dugogodišnja srpska političarka i aktivistkinja na Kosovu.
„Postupci obe strane ponovo su podstakli staru etničku mržnju umesto da promovišu pomirenje“, dodala je ona, napominjući da se „životi i interesi stvarnih ljudi koji su ovde u pitanju, kosovskih Srba, zanemaruju“.
Razgovori između dva suseda pod okriljem Evropske unije ponovo su prekinuti prošlog meseca, a Kosovo nastavlja da odbija da primeni sporazum iz 2013. koji je opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu obećao vid samouprave.
Milićević, šef „Aktiva“, okrivio je međunarodnu zajednicu zbog toga što ne obraća dovoljno pažnje na rastuće tenzije i ne odgovara „dovoljno brzo na te pretnje i očigledno negativne nagoveštaje” pritiskom na obe strane da se vrate za pregovarački sto.
Janković, drvoseča, rekao je da više ne može da ide i cepa drva u šume Banjske jer su kosovski specijalci blokirali to područje.
Anđelković kaže da se od poslednjeg obračuna obim njegovog posla smanjio za 80 odsto.
Navodi da je izgubio poverenje u Beograd, Prištinu i međunarodnu zajednicu.
„Nikoga nije briga za male ljude…“ Anđelković navodi. „Sada smo zarobljeni“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
