Novinari sa KiM-a: Lokalni funkcioneri dužni da odgovaraju na naša pitanja jer su tu zbog naroda

Institucije u Prištini su od RTK2 napravile kablovski kanal koji je potpuno pod kontrolom albanske većine, iako je i kosovskim ustavom predviđeno stvaranje nezavisnog kanala na srpskom jeziku. Novinari na Kosovu rade i pod dodatnim stresom i susreću se sa brojnim teškoćama koje ih ometaju da se bave pravom novinarskom pričom. U njihovom radu postoji i cenzura i autocenzura koja je nekada uslovljena realnim strahom jer nemaju zaštitu, samo su neke od ocena sinoćne debate o položaju srpskih medija na Kosovu i Metohiji, u organizaciji NVO "Aktiv", u okviru projekta "Mitrovički društveni klub". Osim što su ukazali na probleme, novinari su se prisetili i najupečatljivijih momenata iz svojih karijera, od kojih su neki bili i emotivni u proteklih 15 godina.

Predsednik Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Budimir Ničić, koji je ujedno i dopisnik "Glasa Amerike" iz Gračanice, govorio je o potrebi da Beograd u toku briselskih pregovora, zatraži od Prištine da srpska zajednica dobije svoj TV kanal. On je naglasio da je RTK2 namenjen Srbima, ali da su institucije u Prištini od toga napravile kablovski kanal, koji je potpuno pod kontrolom albanske većine:

"To je zloupotrebljena ideja Udruženja novinara Srbije i DNKiM. Tražili smo od Ahtisarija, koji je u to vreme pravio svoj plan za Kosovo, da Srbi dobiju nezavistan TV kanal, koji će pokrivati čitavu teritoriju pokrajine, kao i radio stanicu i novinsku agenciju. Ahtisari je prihvatio ideju o nezavisnom kanalu i ona se nalazi u njegovom planu, kao i u kosovskom Ustavu, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti. Nakon nekog vremena formirana je komisija, koja je trebalo da napiše predlog zakona o javnom informisanju, u kojem stoji da je za Srbe namenjen kablovski kanal u okviru Radio televizije Kosovo. Na žalost, usvojen je, ali pod imenom Zakon o RTK. Nismo imali podršku tadašnjih srpskih poslanika u Skupštini Kosova. Nadam se da će Beograd u okviru pregovora u Briselu, tražiti da Srbi dobiju ono što im pripada, a to je nezavisan TV kanal i sopstvenu frekvenciju."

Govoreći o samom radu srpskih novinara na Kosovu i Metohiji, Nićić je rekao i da oni u svom radu često "ne zagrebu dovoljno ispod površine".

“Dosta često izeštavamo površno o nekakvim protokolima, prenosimo izjave, malo ima istraživačkih priča i kritičkog izveštavanja i na kraju, nema potrebe da neko guši slobodu, ako ga niste dirnuli tamo gde boli,” rekao je Ničić.

Novinarka dnevnog lista "Politika" Biljana Radomirović je naglasila da nije isto biti novinar u Svilajncu, ili Jagodini i na Kosovu i Metohiji:

"Mi živimo pod stalnim stresom. Radimo 24 časa dnevno, 365 dana. Nikad ne znamo kada nešto može da 'pukne' i stalno smo na buretu baruta. Da ne pominjem da nas nosioci lokalne vlasti i pojedini izabrani direktori bukvalno izbegavaju. Da ne pričam i o pretnjama, a onda i o bezbednosnom riziku, a tome smo pogotovo izloženi kada idemo u srpska mesta južno od reke Ibar. Hroničan stres je jedan od naših hroničnih problema. Da se vratim na funkcionere, koji su tu postavljeni zbog naroda i mislim da su dužni da odgovaraju na novinarska pitanja, a ne da nas ignorišu. Mi smo zbog čitave situacije prinuđeni da se bavimo svakodnevnim temama i da zovemo političare. Kad ugrabimo malo vremena, onda možemo i da uradimo neku reportažu, koja je po mom mišljenju, pravo novinarstvo."

Panelisti su govorili i o cenzuri i autocenzuri i postoji li ona na Kosovu i Metohiji. Novinarka radio Beograda Tanja Vujisić je kazala da postoji obe pojave u srpskom novinarstvu na Kosovu i Metohiji:

"Nekada je autocenzura uslovljena realnim strahom, zbog ozbiljnih pretnji koje su pojedini novinari dobijali, a policija nije pomogla. Dakle, kada se osećate nezaštićeno, realno je očekivati da postoji autocenzura. Mada, kada ostanete sami sa sobom, na vama je da odlučite hoćete li se boriti za istinu, ili podleći pritiscima. Onog momenta kada počnete da razmišljate o tome da li će se neko naljutiti zbog vašeg TV, ili radio priloga, ili teksta, onda nema smisla ni raditi na taj način."

Ukazano je na to da iz kabineta kosovske vlade i predsednice Kosova ne stižu saopštenja na srpskom jeziku, a i kada stignu, prevod je ispod minimalnog kvaliteta. Takođe, na konferencijama za medije u Prištini često nema prevoda za srpske novinare.

Svi učesnici su se složili da Beograd i međunarodna zajednica moraju pomoći srpskim medijima na Kosovu i Metohiji, ali da i institucije u Prištini moraju da naprave neke korake ka boljoj saradnji.

 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.