Novi odjeci o otvorenom Balkanu u regionu: Može li inicijativa da se širi i kako na to gledaju EU i SAD

Inicijativa otvoreni Balkan, pokrenuta sa ciljem ekonomskog povezivanja država Zapadnog Balkana, do sada je uspela da se realizuje kroz saradnju zemalja-inicijatora: Severne Makedonije, Albanije i Srbije. Iako su pozivnice poslate na adrese vlasti u Sarajevu, Podgorici i Prištini, pozitivnog odgovora nije bilo, a iz tih gradova do sada nisu blagonaklono gledali na tu inicijativu.

Političari iz Skoplja, Tirane i Beograda često prilikom sastanaka u okviru otvorenog Balkana poručuju da se nadaju da će se pridružiti i ostali. Inicijatori ističu da bi to moglo da bude predvorje Evropske unije, jer povezuje zemlje koje teže članstvu, a inicijativa je zasnovana na četiri slobode koje su bile temelj ekonomske zajednice iz koje je EU nastala – kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala.

Međutim, iz Evropske unije su se povodom otvorenog Balkana čule poruke da Brisel podržava inicijative koje uključuju sve države Zapadnog Balkana, sa naglaskom da su za EU prihvatljive inicijative unutar Berlinskog procesa, koji je otpočeo još 2014. godine na inicijativu Nemačke.

Sa druge strane Atlantika ipak stiže podrška otvorenom Balkanu, a nedavno je američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil rekao da inicijativa ima potencijal da privuče još više inostranih ulaganja.

To nije jedino pominjanje otvorenog Balkana u poslednje vreme, a nešto drugačiji tonovi čuli su se u Crnoj Gori nakon formiranja nove vlade. Tema je pokrenuta nakon izjave premijera Dritana Abazovića da je sve što može da se iskoristi kao sredstvo za brzu integraciju u EU dobra stvar. On je dodao i da je inicijativa kompatibilna sa Berlinskim procesom. Međutim, manjinska vlada u Podgorici zavisi od pordške DPS-a koji je viša puta isticao da je protiv otvorenog Balkana.

Sam Abazović govorio je o otvorenom Balkanu, mada se stiče utisak da je istovremeno šire govorio o pitanju Kosova. „Otvoreni Balkan je pravljen za šest zemalja, nije pravljen za pet i po ili tri i po zemlje, već za šest. Svako ko učestvuje predstavlja sebe i svoju zemlju. Moje mišljenje je, možda grešim, da je najveći interes u regionu da Kosovo bude u svakoj regionalnoj inicijativi“, rekao je Abazović.

Za to vreme, premijerka Srbije Ana Brnabić je boravila u Skoplju, odakle je rekla da se nada da će drugi u regionu „prepoznati Inicjativu otvoreni Balkan“.

Dok u regionu traje polemika, predsednik Evropske komisije Šarl MIšel je uoči posete Zapadnom Balkanu izneo ideju o evropskoj geopolitičkoj uniji. Iako detalji tog plana nisu razrađeni, postavlja se pitanje da li je on komplementaran sa otvorenim Balkanom?

Može li se otvoreni Balkan širiti?

Inicijativa je potekla u Novom Sadu, oktobra 2019. godine, pod imenom Mini Šengen, a u julu prošle godine dobila je ime otvoreni Balkan. Početnim dogovorima, bilo je planirano da se do kraja 2021. godine ostvare četiri slobode – kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala, koje su bile temelj Evropske ekonomske zajednice iz koje je nastala Evropska unija.

Konkretan benefit ove inicijative do sada je pojačana i tešnja saradnja ekonomija, kao i prelazak granica samo uz ličnu kartu. Lideri tri zemlje više puta su prilikom sastanaka i samita istakli da bi pridruživanje drugih zemalja sa Zapadnog Balkana ovoj inicijativi bilo značajno za dalji razvoj saradnje u regionu.

Premijerka Srbije Ana Brnabić boravila je ove nedelje u Skoplju i najavila da će sledeći sastanak u okviru inicijative otvoreni Balkan biti održan u Ohridu od 7. do 8. juna. Istakla je da iskreno veruje da će tu inicijativu prepoznati i drugi u regionu, ali da tempo procesa zavisi od samog regiona. Ona je navela da je inicijativa već dala rezultate, posebno kada je reč o olakšavanju prelaska granice za građane i preduzeća.

Povodom toga, Miloš Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu rekao je da se u poslednje vreme uočava bolja percepcija inicijative otvoreni Balkan u regionu. Kako je rekao, pored drugačijih stavova iz Podgorice i od strane pojedinih aktera u Prištini, vidna je i direktnija podrška SAD.

„Američki ambasador u Beogradu tako navodi da ta inicijativa ima predispozicije da pokrene celokupni regionalni ekonomski potencijal i osigura dodatne investicije“, kazao je Petrović za Euronews Srbija.

On navodi da bi trebalo voditi računa na koji način će se dalje razvijati ova inicijativa.

„Smatram da je velika vrednost otvorenog Balkana u povezivanju aktera koji su do sada imali ograničenu saradnju, poput Srbije i Albanije. Pristupanje novih aktera je načelno pozitivno za perspektive regionalne saradnje, s tim da treba voditi računa o usklađenosti mera, aktivnosti i ciljeva sa onim koji su predviđeni okvirima zajedničkog regionalnog tržišta, kao i normama i politikama Evropske unije kao strateškog ishodišta“, rekao je Miloš Petrović.

Ipak, kada je reč o približavanju Evropskoj uniji, Petrović navodi da EU jasno ističe da bi inicijativa trebalo da bude sveobuhvatna.

„Iz Evropske unije su ranije stizali glasovi da bi ta inicijativa mogla da bude povoljna ukoliko bude inkluzivna spram svih regionalnih prestonica i ukoliko je kompatibilna sa ciljevima stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta, kao projekta pokrenutog u okviru Berlinskog procesa“, naglasio je Petrović za Euronews Srbija.

Mišelov plan i jedinstveno tržište

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izneo je svoje planove o formiranju geopolitičke zajednice uoči posete Zapadnom Balkanu. O pomenutom planu i dalje se ne zna mnogo, ali se očekuje da bi detalji mogli biti poznati već narednog meseca, kada je planirana i konferencija EU i Zapadnog Balkana. Kako ocenjuju analitičari, jedna od osnova bliže saradnje pre svega u regionu bila bi upravo jedinstveno tržište.

„Još uvek se ne zna mnogo o svemu tome, ali ja mislim ono što bismo mogli da pročitamo između redova, u pitanju je to da bismo mi u našem regionu trebali da napravimo jedinstveno regionalno tržište. Za taj ishod je ključna inicijativa otvoreni Balkan koja je potekla odavde i koja za cilj ima da se u našem regionu izgrade te četiri ključne slobode kretanja, da na taj način mi ovde formiramo jedinstveno regionalno tržište i da onda stupimo u odnos sa EU“, rekao je za Euronews Srbija Miloš Nikolić iz organizacije Libek.

Takođe, Miloš Petrović iz Centra za međunarodnu politiku i privredu rekao je da bi otvoreni Balkan mogao da bude značajan za geopolitičku zajednicu, onoliko koliko je usklađen sa evropskim planom kreiranja zajedničnog regionalnog tržišta.

„Na osnovu onoga što smo do sada imali prilike iz medija da čujemo o novoj političkoj ili geopolitičkoj ideji, deluje mi da je ona primarno u skladu s usvojenim konceptom revidirane metodologije pristupnog procesa Evropskoj uniji, kao i na tragu skorijih ideja o postupnom pristupanju Uniji, koje bi podrazumevale veći stepen inkluzije kandidata u evropske politike. Dakle, u posrednom smislu bi otvoreni Balkan mogao da ima nekog uticaja, ali u meri u kojoj je i taj koncept usklađen s evropskim planom kreiranja regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu“, rekao je Petrović.

Kako je dodao, još uvek nije jasno u kojoj meri su to komplementarni procesi, ali postoji dobra volja za usklađivanjem svih procesa.

EU podržava Berlinski proces

Međutim, urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže da, za razliku od Berlinskog procesa, koji je pokrenut pod okriljem EU, otvoreni Balkan nije naišao na odobrenje Nemačke.

„To su dva paralelna procesa, Berlinski proces iz kojeg treba da izađe zajedničko regionalno tržište i on traje od 2017. i potpuno je inkluzivan, sve zemlje su pristale na njega. Napravljen je pod patronatom EU i Nemačka podržava samo to. Sa druge strane su lideri tri zemlje napravili nešto novo, ali ostali nisu zainteresovani“, kazao je Todorović Štiplija.

On je podsetio da je o značaju Berlinskog procesa ispred otvorenog Balkana govorila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom posete Tirani prošle jeseni.

„Svaka vrsta inicijative za saradnju unutar Berlinskog procesa je za nas prihvatljiva. Ne treba gledati na reči i detalje već na kontekst, da proces bude otvoren i sveobuhvatan“, rekla je Fon der Lajen.

Todorović Štiplija naglašava da postoji razlika u odnosu na proces formiranja zajedničnog tržišta u okviru Berlinskog procesa, koji je već razvijen i postoji akcioni plan, a da otvoreni Balkan još nema mehanizam i plan kada bi mogao da profunkcioniše u potpunom obliku.

Kada je reč o podršci SAD, on govori da su za to zaslužne vlasti u Srbiji i Albaniji.

„I sprska i albanska vlada preko svojih predstavnika objašnjavaju administraciji da je to jedan domaći proces regiona i da je možda zato bolji od procesa zajediničkog tržišta. Nisu samo SAD to pohvalile, čule su se i pohvale od Višegradske grupe“, kazao je Todorović Štiplija.

KoSSev: Najveći otpor inicijativi otvoreni Balkan pruža Kosovo u kontinuitetu, i to još od 2019, kada su je u Ohridu javnosti predstavili srpski predsednik Aleksandar Vučić, albanski premijer Edi Rama i makedonski premijer Zoran Zaev, potpisavši zajedničku deklaraciju o regionalnoj saradnji.

Kosovski političari, vlasti, deo civilnog sektora i analitičari listom od tada odbijaju inicijativu kao „ideju Srbije“, „poteklu u Novom Sadu“, za „četvrtom/trećom Jugoslavijom radi dominacije“, planom „srpskog hegemona“, „ruskog saveznika“ itd.

Među prvima i onim najglasnijim da je odbace bio je sadašnji premijer Aljbin Kurti uz kosovsku predsednicu Vjosu Osmani. Osim prethodnih kritika, naglašavaju da je nepotreban „paralelan proces Berlinskom“. Istovremeno, Kurti se zalaže i za pokretanje nove inicijative SEFTA, čime bi se poništio CEFTA sporazum u kojem, kako naglašava, Kosovo nema jednak status u odnosu na druge potpisnice ovog regionalnog sporazuma.

Tek od nedavno, uz tonove koji stižu pre svega iz SAD-a o podršci ovoj inicijativi, povremeno se mogu čuti i pozitivne ocene iz Prištine na račun ove inicijative. One dolaze od pojedinih opozicionih političara, uz po neku pozitivnu ocenu pojedinih analitičara sa Kosova.

Više o inicijativi otvoreni Balkan, čitajte na našoj tematskoj stranici:

Otvoreni Balkan



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.