Normalno nije normalno

Milivoje Mihajlović
Milivoje Mihajlović, rođen je 1958. godine u Prištini. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko „Jedinstvo“, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS… Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Media centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Radio Beograda.

Poštovani prijatelju,

Stremimo da budemo deo evropske, a ne američke porodice, kako Ti tačno primećuješ, ali živimo na području gde se prelamaju interesi velikih sila, a Evropa ne pokazuje, bar to još nismo osetili, poseban interes za Balkan.

Evropa je izabrala “politiku” po kojoj je važno samo da ne bude sukoba na Balkanu. Ovdašnji lideri su to prvi osetili pa situaciju “drže” na ivici sukoba i tako predstavljaju sebe kao spasioce i jedine “čuvare” mira na ovim prostorima.

Evropa podržava ovdašnje stabilokratije, gradeći sopstveni autoritet na tolerisanju “nestašnih” balkanskih vođa koji idu u Brisel “po mišljenje”, a iz Brisela se vraćaju sa “svojim tumačenjem” evropskog stava. To je model dugoročnog vladanja po logici – mi vas poštujemo, ali vi u Evropi treba da zažmurite na raširenu korupciju, rastući kriminal, histerične pljačkaške privatizacije, neregularne izbore, ugušenu slobodu medija, zgažena elementarna prava.

Evropu zanimaju lideri, nema brige za narod. Uostalom, interesuju je samo dobri lekari, inženjeri, stručnjaci, majstori… Deo te “populacije” je već u Evropi, a većina se sprema na put u pečalbu. Velika seoba kvalitetnih ljudi sa Balkana je u toku. Na ovim prostorima će ostati penzioneri, etničke napetosti, kupljene diplome, priučeni majstori, korumpirani sistemi…

Politički život se svodi na neprestane predizborne kampanje, brutalnu borbu za vlast i osvajanje moći čiji je jedini smisao pljačka nacionalnih dobara. Svakodnevni život je banalizovan i sveden na nivo komedije u lošem provincijskom pozorištu u kojem se publika zasmejava psovačkim frazama, uvredama i primitivnim rečnikom.

Jezik mržnje je postao standard komunikacije. Političari su zagadili javni prostor, blateći svoje protivnike na najprizemnije načine. Medijski orkestri su podržali takvu orijentaciju. Mediji su pristali da umesto vesti objavljuju laži, umesto kulture – pornografiju, da mlade “edukuju” u rijaliti programima… Društvene mreže su postale platforme mržnje i diskvalifikacija, okeani besmisla po kojima plivaju iskompleksirani stavovi, mišljenja i sudovi.

Političari, na žalost, usmeravaju i pokreću talase poganog govora. Parlamenti se utrkuju sa rajaliti programima u propagiranju govora mržnje, verbalnog nasilja i uvreda.

Parlamentarni rečnik je nadogradio “uličarski” žargon. Sinonim za političku protivnicu je – “kurva”, a za protivnika – “lopov”, “hitler”, “džukela”, “ idiot”, “supozitorija” ( koriste se znatno slikovitiji termini, ali nije red da ih spominjem)… Ali, to je već odomaćeno, skoro da je dostiglo nivo – “društveno prihvatljivog”. Ubija se pristojna komunikacija.

Ljudi se diskvalifikuju zbog toga što pripadaju nekoj etničkoj grupi, na meti je posebnost, mržnja se emituje prema svakome ko ne povlađuje vladajućoj kasti.

Ono što je u celom svetu normalno – ovde nije. Normalno više nije normalno. To je investicija u propast. A Evropa to ne želi da vidi.

Kada crnogroski predsednik Đukanović optuži desetine hiljada učesnika protesta da su “deo ludačkog pokreta”. Kada predsednik Albanije, Iljir Meta, premijera Edija Ramu naziva “Biljaljova supruga”. Kada lideri u Srbiji jedni druge čašćavaju epitetima “fašista”, “ustaša”, “izdajnik”… Kada kosovski lideri jedni druge nazivaju “kokoška”, “kriminalac”… Kada se u Bosni i Hercegovini oslovljavanje političkih protivnika svede na reči “kabadahija”, “kriminalac”, “četnik”….Kad hrvatski političar o Srbima govori kao o “šaci jada”… Sve to partijski “vojnici” pojačaju u svojim istupima.

Tako se generiše mržnja prema protivnicima, prema izmišljenim rivalima, a u osnovi prema građanima. To političku arenu pretvara u mašinu za zaluđivanje, u deo mehanizma koji građanina treba da ubedi da su bahati, a samim tim i moćni, pa mu pokazuju koliko ništa ne može da promeni, koliko je minoran, nemoćan, suvišan i u suštini ponižen.

Cilj prozivki i proizvodnje uvreda i zloupotreba u prostoru javne komunikacije je da običan čovek zaključi – kad ovo rade moćnima, šta će meni činiti ako im se suprotstavim.

Najviše što može da učini – da se izoluje, da se povuče i “objasni” sebi da mu “ovde” nije mesto. On ne sme da kaže da ne želi da poludi, jer to nije – normalno. Prljavi govor “zatrpava” suštinu, ne dozvoljava da se govori o pravim problemima sa kojima se ovdašnja društva suočavaju.

Najgore od svega je što se naša deca “vaspitavaju” u takvoj atmosferi. Uvrede i banalizacija javnog prostora su “tepih” pod koji političari guraju probleme. A u balkanskom “karakazanu” – vri.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.