Njujork Tajms: Forsiranjem mirovnog sporazuma Srbije i Kosova SAD iritira saveznike

Izvor: New York Times (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Odstupajući od američke politike, Trampova administracija drži EU na marginama (po strani), vrši pritisak na Kosovo i zanemaruje eroziju demokratije u Srbiji.

Prošlog oktobra, u vreme kada je Balkan bio uzdrman i kada su se raspadale stare spone američke diplomatije, Trampova administracija poslala je novog izaslanika koji bi pokušao da reši jedan od najdužih teritorijalnih sporova u Evropi – sukob između Srbije i Kosova koji traje dve decenije.

Ovo je bio nekonvencionalan potez. Stejt department već je imao specijalnog izaslanika za region, a novi izaslanik predsednika Trampa, Ričard Grenel (Richard Grenell), takođe je bio na funkciji ambasadora u Nemačkoj, gde su se njegov drzak način postupanja i podrška desničarskim ličnostima sukobili sa diplomatskim normama.

Grenel je ubrzo uvredio i otuđio evropske diplomate koji su godinama naporno radili na Kosovu. Optuživali su ga da ignoriše njihove naprednije mirovne inicijative, podriva demokratiju na Kosovu i da ne obraća pažnju na rastući autoritarizam u Srbiji – savezniku Rusije.

„Sumnjam da na ovaj način možete rešiti situaciju kao što je ova na Kosovu, na način na koji Grenel pokušava to da učini“, rekao je Volfgang Petrič (Wolfgang Petritsch), bivši izaslanik Evropske unije na Kosovu.

Imenovanje Grenela „imalo je veoma štetne posledice za rešavanje pitanja Kosova“, dodao je on. „Sa Grenelom, sve je samo konfuzno“.

Početkom ove godine, predsednik Tramp imenovao je Grenela vršiocem dužnosti direktora nacionalnih obaveštajnih službi – iako Grenel nije imao iskustva sa obaveštajnim službama i imao je reputaciju partijskog ratnika – preuzevši funkciju koja bi trebalo da bude nestranački posao.

Grenel više nije na toj funkciji, kao ni na onoj u Berlinu, ali još uvek se nada postizanju diplomatske pobede na Balkanu pre novembarskih izbora za predsednika koji se može pohvaliti malim brojem ovakvih dostignuća.

Prošle nedelje, nekoliko dana pre spornih srpskih izbora u nedelju, Grenel je na Tviteru najavio iznenadni sastanak kosovskog predsednika Hašima Tačija i njegovog srpskog kolege Aleksandra Vučića 27. juna u Beloj kući.

Grenel je rekao da je sastanak zamislio kao vežbu izgradnje poverenja, koja je za sada ograničena na trgovinska pitanja, a koja bi mogla da pruži platformu za mirovne pregovore kasnije tokom godine. Grenelovi branioci – demokrate i republikanci, tvrde da pregovori nikud nisu vodili pre nego što se Grenel priključio i smatraju da je zaslužan za za dovođenje dve strane bliže ka postizanju sporazuma.

Kritičari su izrazili zabrinutost da se posetom Beloj kući nagrađuju dva čoveka čiji ih protivnici optužuju za podrivanje demokratskih institucija i da strategija jednostavno neće biti uspešna.

Nekada deo Srbije, Kosovo je dobilo autonomiju posle NATO bombardovanja 1999. godine koje je imalo za cilj da zaštiti pretežno muslimansko stanovništvo Kosova od etničkog čišćenja. Međutim, Srbija nikada nije priznala suverenitet Kosova.

Donedavno su republikanska i demokratska administracija bile nepokolebljive u garantovanju bezbednosti Kosova i u tome su blisko sarađivale sa evropskim saveznicima.

Ali pod Trampovom administracijom, saradnja s evropskim partnerima je nestala. Samit koji će sledeće nedelje biti održan u Beloj kući organizovan je bez konsultacija sa Evropskom unijom.

Grenel je pokušao da reši spor tako što je tražio malo od Vučića, ruskog saveznika, dok je pojačavao pritisak na Kosovo i proširivao unutrašnje pukotine.

„Zaboravili smo ko je naš klijent“, rekao je Dejvid Filips (David L. Phillips), stručnjak za Balkan i savetnik Stejt departmenta tokom rata na Kosovu. „To nije Srbija, već Kosovo, zemlja kojoj smo pomogli da nastane, koju vodimo i štitimo“.

O padu demokratije u Srbiji svedoče parlamentarni izbori u nedelju, na kojima se očekuje da će stranka predsednika Vučića ostvariti ubedljivu pobedu, jer je većina opozicionih stranaka bojkotovala glasanje u znak protesta protiv Vučićeve autokratske politike.

Trampova administracija se nada da će pobeda dati Vučiću prostor za disanje kako bi se posvetio rešavanju tenzija sa Kosovom.

„Izbori nisu takmičenje, to je jasno“, rekao je Marko Savković, programski direktor Beogradskog bezbednosnog foruma, političke konferencije koja se u Srbiji održava svake godine.

Međutim, nakon izbora „očekuje se da će doći do zamaha“, rekao je on. „Ali zamah koji vodi kuda? Niko zaista ne zna“.

Sjedinjene Američke Države uglavnom su vršile pritisak na Kosovo – ne na Srbiju.

Kako bi primorao Kosovo da ukloni takse na srpsku robu, koje je Srbija nazvala preprekom dijalogu, Grenel je pretio da će povući američku podršku Kosovu. Sjedinjene Američke Države su marta meseca zamrzle pomoć namenjenoj Kosovu u vrednosti od 50 miliona dolara. Iste nedelje, istaknuti republikanci predložili su povlačenje američkih trupa sa Kosova.

Ove intervencije pogoršale su tenzije između predsednika Tačija i tadašnjeg premijera Aljbina Kurtija, što je za posledicu imalo ustavnu krizu i smenu Kurtijeve vlade koju je zamenila vlada bliska Tačiju.

„Kosovo nikada nije videlo diplomatu poput Grenela. Grenelov stil više liči na maltretiranje, nego na pregovaranje“, rekla je direktorka Inicijative za stabilnost Kosova Brikena Hodža (Brikena Hoxha).

Suprotno tome, Trampova administracija malo toga je rekla o kampanji Srbije za blokiranje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i ignorisala pritisak koji je Vučić stavio na srpsku demokratiju.

U Srbiji se poziv Vučiću u Belu kući vidi „kao podrška njegovim autokratskim metodama“, rekao je lider opozicije Dragan Đilas.

Srpski zvaničnici, uključujući Vučića, nisu odgovorili na zahteve za komentar. Grenel takođe nije želeo da komentariše, niti je to želeo da učini bilo koji drugi američki zvaničnik koje je Njujork Tajms kontaktirao.

Veliki Trampov pristalica, Grenel je imenovan za izaslanika prošlog oktobra na njegov lični zahtev, što je zapanjilo diplomate. Iskusni stručnjak za Balkan, Metju Palmer (Matthew Palmer), imenovan je na sličnu funkciju samo mesec dana ranije.

Ovo preklapanje je dovelo do zabune među saveznicima oko toga sa kim treba sarađivati. Sličan pristup je Trampova administracija imala u Ukrajini, gde su ambasadori sarađivali s trojicom gostujućih izaslanika bliskih Trampu.

Ne računajući dva sastanka u Berlinu sa Tačijem, Grenel je ranije slabo pokazivao interesovanje za region. Ali saradnicima je rekao da je tu funkciju delimično tražio jer je verovao da su evropski napori u posredovanju neadekvantni, stvarajući prazan prostor koji bi on popunio.

Čak i pre nego što je Grenel stupio na scenu, Trampova administracija odstupila je od dosadašnje američke politike. U leto 2018. godine američki zvaničnici izrazili su otvorenost za nova rešenja srpske i kosovske mrtve petlje, uključujući prekrajanje njihovih granica.

Amerika je dugi niz godina odbijala da iscrtava granice po etničkim linijama, zbog straha da bi to moglo da rasplamsa sukobe iz 1990-ih.

Međutim, 2018. godine kurs Stejt departmenta se promenio, nakon što je bivši američki zvaničnik rekao da je unutrašnja odluka da se bude odlučniji na mestima poput Balkana, kako bi se izbeglo gubljenje uticaja u odnosu na rivalske sile poput Rusije i Kine.

Promena je zabrinula neke evropske vlade, ali je delom izvršena u koordinaciji sa zvaničnicima EU, koji su u to vreme vodili pregovore.

Potpuno razdvajanje američke i evropske politike dogodilo se tek nakon Grenelovog imenovanja. On je preoteo vođenje pregovora od Evropske unije i organizovao samite i konferencije za medije bez učešća bloka.

Ranije ove godine, Grenel je posredovao u tri mini sporazuma koja je predstavio kao napredak u obnovi saobraćajnih veza između Kosova i Srbije. U stvarnosti, prema kopijama do kojih je Tajms došao u posed, dve zemlje potpisale su odvojene dokumente sa različitim tekstovima.

Ugovori nisu bili formalni, već samo pisma namere koje su potpisali manji zvaničnici. Duplirani su postojeći sporazumi o transportu kojim je posredovala Evropska unija.

Tokom nedavne političke krize na Kosovu, američka ambasada je objavila tvit u znak podrške parlamentarnom procesu koji je doveo do promene vlade, dok su se Francuska i Nemačka protivile tome.

Neki od Grenelovih pristalica rekli su da Tači i njegov srpski kolega Vučić tajno vode dijalog o mirovnom sporazumu, hvaleći napore SAD. Iako formalno reprezentativne figure, oba predsednika imaju uticaj koji daleko prevazilazi njihove ustavne dužnosti.

Iza kulisa postigli su sporazum o uslovima budućeg sporazuma, uključujući ideju o regulisanju granica Kosova, kako kažu četiri bivša američka zvaničnika, koji su citirali ljude koji su uključeni u pregovore.

Razgovori su zastali kada je Aljbin Kurti došao na vlast, rekavši da pravo na dijalog pripada njemu, a ne Tačiju.

Jedan od četvorice bivših zvaničnika, Džejms R. Huper (James R. Hooper), rekao je da je Grenel istupio protiv Kurtija iz straha da bi mogao skrenuti sa puta zamah koji su napravili Tači i Vučić.

Huper, bivši stručnjak Stejt Departmenta za Balkan, rekao je da je Grenel shvatio da se „prozor zatvara, a on želi da sporazum bude postignut, ratifikovan i primenjen“.

Grenel, Tači i Vučić negiraju da je konačni dogovor blizu, a Grenel navodi da se o razmeni teritorija sada ne razgovara.

Vučić je ove nedelje takođe negirao da će uskoro priznati nezavisnost Kosova.

„To se neće dogoditi“, rekao je on. „Nećemo to dozvoliti“.