Stalo nam je da dobrim delima pokajemo i onog ko čini zlo i ko je hram Svetog Nikole skrnavio i rušio. Sve što čine ovom hramu, njima se vraća. Hteli su da zatru svaki trag srpskog postojanja ovde, ali je Gospod hteo drugačije, poručio je danas u Prištini vladika raško-prizrenski Teodosije. On je, u hramu Svetog Nikole, na Nikoljdan, služio svetu arhijerejsku liturgiju uz prisustvo oko stotinjak raseljenih, vernika, ali i brojnih medijskih ekipa. Uprkos najavama, današnjoj proslavi hramovne slave, prisustvovao je manji broj raseljenih. Iako su dva autobusa krenula rano jutros iz Beograda sa raseljenim licima, koja već 17 godina žive u više gradova u centralnoj Srbiji, jedan autobus se pokvario. Liturgiji je, uz kašnjenje duže od pola sata, prisustvovao i zamenik direktora Kancelarije za KiM, Dušan Kozarev, usled, kako je objasnio novinarima, zadržavanja na prelazu Merdare. Proslavu su obezbeđivali pripadnici Kosovske policije, u uniformi i civilu, a sam događaj izvan crkve, posmatralo je i nekoliko pripadnika KFOR-a. Crkva Svetog Nikole jedna je od retkih crkava na Kosovu i Metohiji koja nosi ime ovog sveca s početka 4. veka, a koji se danas proslavlja širom sveta, među hrišćanima.
Teodosije: Počeli smo da služimo drugim gospodarima – zato smo i stradali
U besedi o Svetom Nikolaju, Teodosije je govorio o njemu kao o, kako je kazao, utesi za siromašne, mučenike, iscelitelju bolesnika i oslobodiocu zatočenih, naglašavajući da je, kako je rekao, "mučenički hram" u Prištini, obnovljen posle spaljivanja, pominjući primere i drugih obnovljenih crkava širom KiM-a.
"I tamo gde nema naših sunarodnika da žive u našim gradovima, imamo našeg sveštenika i tu se proslavlja ime Božje. To znači da nas Gospod nije ostavio," rekao je Teodosije, dodajući:
"Mi smo se u jednom trenutku možda okrenuli kao narod od Gospoda, počeli smo da služimo drugim gospodarima, i da verujemo ljudima koji su od ovoga sveta, koji nisu mogli da pruže ono što nam je bilo potrebno i zato smo i stradali, zato smo prošli svoju golgotu i svoj krst, ali nas Gospod nije ostavio. To moramo da znamo, da imamo nade, jer mi smo hrišćani – narod koji ima nadu."
|
Sedamdesetdvogodišnja Janković Slavica iz Novog sela kod Vučitrna radoznalo je posmatrala veći broj novinarskih ekipa i važne goste, istovremeno mirno slušajući pojanje monahinja. U Prištini je živela od '84 sve do 2014. Poslednje dve godine živi u Kosovskoj Mitrovici, od kada joj je umrla sestra i sada je u njenom stanu. Slavica nije došla organizovanim prevozom, već je iz Mitrovice išla do Gračanice, a onda odatle i u crkvu Sveti Nikola. Sa nama je podelila svoje današnje utiske: "Mnogo je slabo narod došao. Očekivala sam puno više." Na pitanje da li razmišlja o novom povratku u Prištinu, Slavica kaže: "Trusna je i Mitrovica. Već su razrušili ulice do cara Lazara, što znači, štes'te narode!" |
"Trusna je i Mitrovica, štes'te narode"!Ostaci izgorelih fresaka sanirani da se sakrije sramota onih koji su činili zločin
"Kao što vidite, ovaj hram se sa mukom i teškoćom obnavlja. On još nije obnovljen u potpunosti. U poslednje vreme to malo teže ide," rekao je Teodosije, objasnivši da su, zahvaljujući sredstvima Kancelarije za Kosovo i Metohiju, sanirani zidovi crkve i ostaci izgorelih fresaka, kako bi se "sakrila sramota onih koji su činili zločin".
"Nije nama stalo da stalno pokazujemo ono što je neko loše učinio. Nama je stalo da svojim dobrim delima pokajemo i onog ko čini zlo i ko je hram skrnavio i rušio," rekao je Teodosije, takođe.
U hramu se vrše pripreme i za novo freskopisanje, prvo u oltarskom delu, kao i obnova ikonostasa i njegovo freskopisanje, nakon što je stari – jedan od najlepših oltara u crkvama na KiM-u uništen u martovskom pogromu.
Sve što čine ovom hramu, to se njima vraća
"A šta reći za one koji su rušili, palili, skrnavili, proterali naš narod iz ovog grada?" – istakao je raško-prizrenski vladika, dodajući:
"Samo možemo da ponovimo reči gospodnje koji je rekao sa Krsta, Oče oprosti im, ne znaju šta čine. Sve što čine ovom hramu, to se njima vraća, ali obuzeti mržnjom, oni to ne vide. Oni su to činili da bi ovaj hram uništili i da bi zatrli svaki trag srpskog postojanja, ovde ali Gospod je hteo drugačije."
Vlada Kosova i grad Priština uzurpirali crkvenu imovinu
"Posle toliko vremena, opet se vrši nasilje nad ovim hramom, samo na drugi način," naglasio je dalje Teodosije, objašnjavajući da su institucije Vlade Kosova i grada Prištine uzurpirali crkvenu imovinu, a da već tri godine ne plaćaju korišćenje crkvene imovine.
"Žalili smo se i pisali, ali uzalud. Da li je to neki pritisak, da odustanemo od svoje namere da ovaj hram obnavljamo i da bude u funkciji? Sigurno da namere nisu dobre, ali mi ćemo svedočiti, obnavljaćemo koliko možemo i činićemo dobro, ali ćemo svuda svedočiti kakvo je stradanje naše crkve i našeg naroda na prostoru Kosova i Metohije i ovog grada i ovog hrama," kazao je Teodosije.
|
Šezdesetogodišnja Ljiljana Ćuić, poreklom iz Priboja, koja već četrdeset godina živi u Beogradu, prvi put je u Prištini, iako redovno obilazi kosovskometohijske manastire. Ona je podelila svoje utiske i objasnila razloge svog dolaska: "Dobri su mi utisci, da se vidi da nas ima Srba koji volimo Srbiju svuda." Na pitanje da li smatra da većina stanovnika Srbije deli njeno mišljenje, Ćuić kaže: "Pa sigurno da misli." Ljiljana je nezaposleni diplomirani pedagog. Sebe ipak opisuje kao borca za očuvanje ćirilice, a protiv upotrebe latinice, pa je kritike udelila i našem portalu. "Ne volim kada neko piše latinicom. Ja se zalažem za isključivu upotrebu azbučnog pisma u Srbiji, među Srbima i za Srbe u svetu." |
Prvi put u Prištini: Da se vidi da Srbi vole SrbijuSvi gledaju i ćute
"Naša je dužnost ne samo da ćutimo, nego da svima kažemo kako danas postupaju institucije vlade i ovog grada prema srpskoj pravoslavnoj crkvi i ovom hramu," kaže vladika, podsećajući i na hram Hrista Spasa u koji, kako navodi, ne dozvoljavaju "da uđemo u njega, a kamoli da ga obnovimo".
"I to svi gledaju i svi ćute. Da li je to dobro, da li je to normalno, samo treba da se pitamo. Mi ćemo bez imalo mržnje svedočiti svoju veru i mi ćemo nastaviti dobro delo. Ako neko ruši, mi ćemo obnavljati, jer tim obnavljanjem, mi obnavljamo sebe," kaže Teodosije, dodajući:
"A oni koji uzimaju tuđe, koji uzurpiraju tuđe i žele drugome zlo, oni neka se pitaju kakva je njihova budućnost. Neka čine dobro, pa neka se nadaju dobrom, a ne da, čineći zlo, misle da će im neko iz ovog sveta darivati budućnost i sreću," zaključio je na kraju svoje duže besede Teodosije.
Kozarev: Ubuduće u srpskoj Prištini više Srba nego danas
Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Dušan Kozarev, međutim, tvrdi, da je u porti hrama danas bilo više ljudi nego ranijih godina, dodajući da će ih sledećih godina biti "više nego danas u srpskoj Prištini".
|
Sedamdesettrogodišnja Budimpeštanka, ali i Beograđanka, Popović Elvira, venčala se i primila pravoslavnu veru u manastiru Žiča, kada je dobila i kršteno ime Marija. I ona je prvi put u Prištini, a drugi put na KiM-u. "Prvi put sam danas u Prištini, ali sam posle rata došla u Pećku patrijaršiju na Veliku subotu, to je bilo nezaboravno, božanstveno," priseća se svog dolaska ranih dvehiljaditih ova šarmantna plavooka Mađarica. Na pitanje da li se plaši da dođe na Kosovo, Elvira kaže: "Nikad! I tada, kad' sam išla, dolazio je Štajner, a svi su mi u Beogradu rekli, nisi normalna. Ni slučajno, ničeg se ne plašim! Tada su nam svašta pokazivali dok smo putovali." |
Mađarica prvi put u Prištini: Ničeg se ne plašim! "Oni koji misle da će drugačijim delovanjem, pretnjama, pritiscima jednostranim potezima, pa i silom nešto postići, da kažemo da je uzaludno, da će i Srbi i SPC ostati okupljeni oko jedinog zdravog i normalnog za budućnost ispravnog kursa, a to je odnos prema normalnom životu i normalnim vrednostima," kazao je Kozarev.
Stanojević: Povratak kolektivan, ne pojedinačan
"Velik je praznik i u skladu sa tim i naši utisci. Doneli smo kolač da presečemo koji su napravile žene u jednom prihvatnom centru," rekao je u razgovoru za KoSSev predsednik Udruženja raseljenih Đakovičana Đokica Stanojević, dodavši:
"Moja majka je iz svešteničke porodice Veselinović, rođena je ovde. Ja sam potomak Svetozara Veselinovića iz ove crkve. Mladi su se ovde okupljali."
Iako priznaje da raseljeni koji su danas došli žele da se vrate – Stanojević kaže da povratak "ne može da bude pojedinačan, već kolektivan", te da "mora da se dogodi uz pomoć onih koji su nas proterali".
Proslavi hramovne slave prisustvovali su raseljeni iz Beograda, Kraljeva, Kragujevca, Rače, Kosovske Mitrovice, Leposavića i Đakovice. Pored raseljenih i Kozareva, liturgiji su prisustvovali i zamenik premijera Kosova, Branimir Stojanović i gradonačelnik Gračanice, Vladeta Kostić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
