Nezadovoljni nagoveštavaju iseljavanje, Vučić poslednja nada

Osim mnogobrojnih problema koje na Kosovu svakodnevno dele radno angažovani i oni koji to nisu, zajedničko im je i to da rešenja očekuju lično od predsednika Srbije. Učesnici debate „Problemi pojedinih zaposlenih i nezaposlenih ljudi na Kosovu“ u Medija centru u Čaglavici su poručili da odustajanja od borbe za njihova prava nema, kao i da su spremni za odlaske u Beograd, štrajkove glađu, ali i iseljavanje sa Kosova i sudske procese u Strazburu.

„Naš cilj nije mešanje u politiku“

Biljana Marinković Uzelac iz Vrbovca 18 godina čeka na posao. Pored učešća na brojnim konkursima, upućenih mnogobrojnih zahteva i poruka nadležnima, pomaka još uvek nema.

„Nakon četiri dana od početka protesta u Vitini, došao je zamenik direktora Kancelarije za KiM Ivan Vujić kako bi razgovarao sa nama. Mi smo ponaosob iznosili svoje probleme. Nakon mnogobrojih sastanaka, on je zatražio da mu damo rok od mesec dana kako bi sa gradonačelnikom i predsednikom Privremenog organa (PO) našao neko rešenje za sve učesnike protesta“, kazala je ona.

Marinković Uzelac je dodala da tog rešenja i dalje nema.

„Posle mesec dana zamenik je pozvao organizatora tadašnjeg protesta u Štrpcu (Vrbovcu?) i ponudio mu 10 radnih mesta, a da se svi ostali povuku. Najavio je svoj dolazak za 18. mart, kako bi i sa ostalim meštanima našao rešenje. Mi smo tog dana čekali ispred zgrade PO, ali se on nije pojavio. I od toga dana do dana današnjeg, protest traje“, rekla je ona.

Nezaposlena Tamara Đuzić iz Morgile pojasnila je da cilj tog protesta nije mešanje u politiku već samo izražavanje nezadovoljstva zbog zapošljavanja.

„Naši ciljevi su jasni, a to je da se ukinu duple plate, da ljudi koji ne žive na Kosovu i Metohiji, a primaju platu, dobiju otkaz i da se da otpuste ljudi koji uopšte ne dolaze na posao, a primaju plate. Konkurisala sam pre par meseci u vrtiću ‘Đurđevak’ u Vrbovcu. Iako sam uredno i blagovremeno dostavila svoju dokumentaciju, ona je negde u međuvremenu ’zalutala’. Nisam pozvana ni na razgovor, kao ni na psiho test“, kazala je ona.

Đuzićeva je naglasila da joj „nije stiglo rešenje da je odbijena“, kako kaže, „kao svima ostalima“.

„Iako sam se obraćala direktorici te ustanove nikakav odgovor nisam dobila, osim da je bilo nekih nepravilnosti i da će se konkurs ponoviti. Bila sam stažista za ’Moju prvu platu’ u Privremenom organu, međutim, i to mi je ukinuto pre mesec dana od strane Srđana Nikolića“, rekla je ona.

Biljana Marinković Uzelac je dodala da su u poruci koju su poslali predsedniku Srbije obrazložili problem zbog kojeg protestuju, ali da još uvek čekaju njegov odgovor.

„Sačekaćemo još par dana i ukoliko ne bude povratne poruke za 10 dana planiramo put za Beograd, da vidimo kakav će tamo ishod da bude. Poslednje što ćemo uraditi jeste štrajk glađu, u zavisnosti od toga kako nas u Beogradu prime i kakav će biti odgovor. Kako smo počeli protest drugi put, četvrti dan je došao Srđan Nikolić. Tada nam je poručio da prestanemo da protestujemo i da oslobodimo zgradu jer nam se do izbora niko neće obratiti iz Kancelarije za KiM. Iako su izbori prošli pre dva meseca, još uvek nam se niko nije obratio. Pored toga, pokucali smo još na par vrata, ali pomoć ni sa čije strane nismo dobili“, navela je ona.

Dve učesnice protesta u Vitini su navele i da su svesne u kakvoj sredini žive, da nema nikakvog prosperiteta za mlade.

„Nema firmi, preduzeća koji rade po srpskom sistemu, ali barem da se uspostavi neka ravnoteža prilikom zapošljavanja u državnim institucijama bez diskriminacije. Ukoliko ne dođe do toga, bićemo prinuđeni da se odselimo odavde“, zaključile su one.

„Stečajni upravnik troši naš novac“

Nekadašnji šef računovodstva građevinskog preduzeća „Binačka Morava“, Branko Cvetković, je govorio o tri problema radnika ovog preduzeća – neplaćeni radovi na Kosovu u iznosu od 612 miliona dinara, nezakonita privatizacija, kako je naglasio, „od strane biznismena Branka Miljkovića“ i stečaj tog preduzeća.

„Za stečaj ’Binačke Morave’ mi, radnici koji smo bili na Kosovu, nismo imali mogućnosti da čujemo. Kada smo ipak saznali, mi smo se uputili kod upravnika kome smo tražili da nam objasni kako i zašto je došlo do toga. Rekao nam je da je to objavljeno u Službenom glasniku, da smo trebali da pratimo i da smo tada imali mogućnost da prijavimo svoja potraživanja za šta je sada prošao zakonski rok. Od tog dana obilazimo sve institucije, niko nam nije pomogao iako smo imali podršku Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Aleksandra Vučića. Međutim, sve se to svodilo na izveštaj stečajnog upravnika koji je sačinio neistinit izveštaj. To se tu završavalo, njemu se verovalo, nama ne, i od 2004. godine smo na istom. Naša reč se nije jasno i glasno čula“, istakao je on.

„Kada smo prestali sa radom 2004. godine, došla je uredba Vlade Republike Srbije da se svi radnici prijave nacionalnoj službi za zapošljavanje“, kazao je on.

Vlada Ristić iz Šilova, takođe radnik „Binačke Morave“ je naglasio da jedino traže njihova prava i zarađen novac.

„Svi nas tretiraju (kao) da smo protiv naše države. Da dokažemo da smo radnici ’Binačke Morave’, da smo u ratnom stanju zaradili novac koji sada troši stečajni upravnik koji nam više ne dozvoljava da prisustvujemo sastancima“, kazao je on.

Branko Cvetković je dodao da će u svojoj borbi „ići do kraja“ i da posle toliko godina „sada nema predaje“.

„Mi nećemo da odustanemo, ako od ovog pisma koje smo poslali Aleksandru Vučiću sa kompletnom dokumentacijom ne bude promena, naš je cilj Strazbur. Ne vidimo drugi način da dođemo do pravde“, zaključio je on.

Poslovnodstvo građevinskog preduzeća „Binačka Morava“ je odmah posle rata 1999. godine sedište firme iz Gnjilana premestilo u Vranje. Cvetković je naveo da je radove na Kosovu i Metohiji svojevremeno u ime ovog preduzeća izvodilo 500 stalno zaposlenih i 700 angažovanih po ugovoru o delu. Danas, svi sede kući.

Iako minimalna zarada u Republici Srbiji iznosi 35.414 dinara, radnici „Binačke Morave“ primaju po 11.000 dinara.

Kim