Nepomirljive razlike Srba i Albanaca o dijalogu i odnosu prema velikim silama

Kosovski Srbi i Albanci imaju nepomirljive razlike u razmišljanjima i stavovima o regionu i svetskim silama, NATO-u, EU i dijalogu Beograda i Prištine. Ovo je ocenjeno na sajtu European Western Balkans, u tekstu u kojem se daje pregled ključnih nalaza najnovije publikacije "Trendovi percepcije prema spoljnoj politici Kosova i dijalogu sa Srbijom"​. Osim samog naslova, u tekstu, međutim, nema detalja o tome gde i kako se ogledaju razlike. O tim razlikama se može čitati u samom izveštaju. U godišnjem barometru Kosovskog centra za bezbednosne studije ocenjivana je percepcija kosovskih građana prema "glavnim strateškim partnerima Kosova na regionalnom i međunarodnom nivou", za period od 2013. do 2016. godine, sa skoro 87% ispitanika Albanaca i 7% Srba.

Na regionalnom nivou, za kosovske Albance, Albanija očekivano ostaje najbliži saveznik, dok se Srbija doživljava kao "najneprijateljskija zemlja" i "potencijalno spoljna pretnja Kosovu".

Međutim, u samom izveštaju je navedeno da za razliku od 70% ispitanika, koji imaju takav stav, postoji manji procenat, od 8% – koji smatraju drugačije.

Odnos Srbije prema Kosovu je pozitivan, odgovorili su srpski ispitanici, uključujući ispitanike sa Severa. Oni smatraju da je prisustvo Srbije u sredinama nastanjenim "srpskom manjinom" – "pozitivno i potrebno".

"Ovo, međutim, odražava jasno odvajanje između Srbije i Kosova i kao takvo može da se vidi kao postepeno prihvatanje faktičke stvarnosti postojanja Kosova kao države i njihove realnosti života na Kosovu," navodi se u izveštaju KCSS-a, u delu gde se objašnjava istraživanje u srpskim sredinama.

Percepcija o Crnoj Gori je pretežno neutralna ili prijateljska, što znači, kako se dalje u European Western Balkans, navodi – da problem sa sporazumom o demarkaciji granice nije uticao na stavove prema ovoj zemlji. U samom izveštaju taj "pretežno neutralan stav" iskazan je i prema Makedoniji.

Takođe očekivano, odnos prema zapadnim zemljama (SAD, Nemačka, Francuska, Velika Britanija), ali i Turskoj je veoma pozitivan. Od ovih država mišljenje o Francuskoj je najmanje pozitivno, navodi European Western Balkans, a Velika Britanija uživa najpozitivniju percepciju ispitanika za poslednje tri godine.

U izveštaju se naglašava da stanovnici Kosova za svoje glavne saveznike vide pre svega SAD i Nemačku, a Hrvatsku svojim strateškim partnerom i modelom zemlje za ulazak u EU.

"Negativni trendovi prema SAD i Nemačkoj su uglavnom pripisani ispitanicima kosovarskim Srbima. Kvantitativni podaci prikupljeni sa terena pokazuju da uprkos njihovoj pozitivnoj percepciji o SAD i Nemačkoj, kao prijateljskim državama prema Kosovu kao državi, oni još uvek izražavaju rezervisanost i prema SAD i prema Nemačkoj" – ovako se u izveštaju ocenjuje stav srpskih ispitanika.

S druge strane, Rusija i Kina se vide kao neprijateljske zemlje i prepreka za "državnost Kosova", sa malim izuzetkom ispitanika "kosovarskih Srba", kako piše u izveštaju na engleskom jeziku.

U pozitivnoj oceni srpskih ispitanika prema Rusiji odražava se, kako se u izveštaju navodi, "naročito prisustvo Rusije u severnom delu Kosova":

"Podrška koja se daje Srbiji i Srbima koji žive u severnom delu Kosova je razlog negativne percepcije među kosovarskim Albancima prema Rusiji. Uglavnom njih oko 85% veruju da je Rusija neprijateljska zemlja za Kosovo".

Uprkos uslovima koje je EU postavila u procesu liberalizacije viznog režima, ukupna percepcija o EU je veoma pozitivna – više od 60%, i kako dalje navodi, European Western Balkans pokazuje blagi rast tokom proteklih godina.

Ispitanici u velikoj meri podržavaju članstvo Kosova u NATO-u, a takođe, za većinu ispitanika prisustvo KFOR-a na Kosovu pokazuje upravo  jake veze sa NATO-om. Ipak, 9% ispitanika se snažno protivi članstvu u NATO-u i ovakav stav su uglavnom iskazali srpski ispitanici.

Konačno, kada je u pitanju dijalog sa Srbijom, odnosno Beogradom, European Western Balkans navodi da je polovina ispitanika "prilično pesimistična" da će se ovim političkim dijalogom doći do normalizacije odnosa, dok većina veruje da veću korist od dijaloga ima Srbija kojoj je on potreban za ulazak u EU.

Kosovski Srbi smatraju, s druge strane, dijalog pozitivnim procesom, jer očekuju da će se njime poboljšati njihov život na Kosovu, "iako odbijaju da primene sporazume potpisane u Briselu" – navodi se u izveštaju i dodaje:

"Sa druge strane, smatra se skupim procesom, uzimajući u obzir da on predstavlja korak ka priznanju kosovske državnosti od strane Srbije, prema njihovoj percepciji".

Međutim, procenat onih koji veruju da su se odnosi donekle "normalizovali između Kosova i Srbije", u blagom je porastu, sa 37% u 2015. na 44% u 2016.

"Ipak, važno je imati na umu da je istraživanje rađeno u oktobru 2016, pre nego što je incident 'voz' izazvao tenzije," piše European Western Balkans.

Negativan stav o formiranju Zajednice srpskih opština još više je izražen, preko 80% ispitanika ne želi Zajednicu, jer veruje da je ona štetna po Kosovo, dok samo 8% veruje da će primena sporazuma o ZSO biti pozitivna – stav je srpskih ispitanika.

Šta još piše u izveštaju Kosovskog centra za bezbednosne studije "Trendovi percepcije prema spoljnoj politici Kosova i dijalogu sa Srbijom", pročitajte OVDE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.