Neizvesnost oko dijaloga: Kosovo će biti primorano na kompromis

Izvor: Zeri/RSE (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Sjedinjene Američke Države i Nemačka koordinišu svoje stavove o procesu dijaloga u Briselu između Kosova i Srbije, kažu stručnjaci za politički razvoj Donika Emini i Rahman Pačarizi.

Prema njihovom mišljenju, u korist ove koordinacije idu: pismo predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džoa Bajdena predsednici Kosova Vjosi Osmani, ali i poseta ministra spoljnih poslova Nemačke, Haika Masa, Prištini i Beogradu.

U pismu koje je američki predsednik Bajden 20. aprila poslao predsednici Kosova Osmani, kaže se da SAD podržavaju postizanje sveobuhvatnog sporazuma, koji bi se „usredsredio na uzajamno priznavanje“, ali i da „su potrebni fleksibilnost i teški kompromisi da bi se postigla ova svrha“.

Nemački ministar spoljnih poslova, Haiko Mas, koji je posetio Prištinu 22. aprila i Beograd dan kasnije, naglasio je da Nemačka nudi podršku dijalogu Kosova i Srbije i da će jedan od elemenata sporazuma biti priznavanje kosovske državnosti. Međutim, zahtevao je da „obe strane budu spremne da pronađu načine za kompromis“.

„Važno je da se ovaj dijalog ne vodi samo radi dijaloga, moraju postojati rezultati. Nemačka je spremna da pomogne u tom pogledu“, rekao je Mas.

Foto: Klan Kosova
Emini: SAD i Nemačka sa različitim pristupima kompromisima

Donika Emini, izvršna direktorka platforme CiviKos, kaže za Radio Slobodna Evropa da s obzirom na postojanje koordinacije na nivou strateških partnera Kosova, a u vezi sa dijalogom, kao i na legitimitet koji Vlada Kosova ima u zemlji, potonja ima priliku da iskoristi ove okolnosti. Ali, prema njenim rečima, Vlada Kosova je, tvrdeći da dijalog nije prioritet, izgradila narativ protiv ovog procesa i to joj može stvoriti probleme. Iz tog razloga, sedenje za pregovaračkim stolom u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem biće prvi kompromis za kosovskog premijera Albina Kurtija, kao i revizija do sada postignutih sporazuma, ali i konačni sporazum.

„Upravo će Sporazum o asocijaciji (opština sa srpskom većinom) biti najveći problem. Mislim da je Bajden upravo na to mislio (američki predsednik Džo). Ali postoje i kompromisi koje je Nemačka spomenula. Obe zemlje imaju nekonvencionalan pristup Kosovu, jer jedna (SAD) podržava Asocijaciju, dok je druga Nemačka smislila druge modele, kao što su: autonomija (za sever Kosova), Južni Tirol, obe Nemačke. To znači da kruže različiti modeli o tome kako će konačni sporazum izgledati u političkom aspektu“, naglasila je Emini.

Dodala je to da ukoliko se vladi premijera Kurtija ne sviđaju opcije koje su predložile obe zemlje partneri, onda bi trebalo da postoji razuman kontrapredlog koji može da funkcioniše, a ne „crvene linije“ koje je postavljala do sada“, a koje su za nju bile lažne.

Pačarizi: Asocijacija, loše rešenje

Rahman Pačarizi, profesor na Odeljenju za novinarstvo Univerziteta u Prištini, govoreći za Radio Slobodna Evropa, naglašava da razvoj događaja povezan sa dijalogom upozorava na mogućnost da ovaj proces uđe u završnu fazu, gde se traži rešenje i gde se traži kompromis. Prema njegovim rečima, teško da će biti rešenja, koje bi se završilo uzajamnim priznanjem, a bez kompromisa.

Kako Pačarizi kaže, zahtev za kompromisom sa Kosovom usmeren je na funkcionisanje Briselskog sporazuma za zajednicu opština sa srpskom većinom. Ali, prema njegovim rečima, za pregovaračkim stolom očekuje se da Srbija podnese zahteve za dodatna prava za Srbe na Kosovu, za poseban status Srpske pravoslavne crkve i druge zahteve, koji donose odluku o Kosovu i vladi premijera Aljbin Kurti.

On je više od deset godina posvećen upravo ovim pitanjima koja bi mogla biti potrebna kao kompromis od Kosova, ali koja se u stvari od zapadnih partnera vide kao prilika da se osujete ideja i tendencije da se Kosovo deli – rekao je Pačarizi.

Kao što Pačarizi kaže, Kosovo će biti primorano na kompromis, međutim, jedini kompromis koji se može učiniti prihvatljivim je formiranje Asocijacije, prema Briselskom sporazumu iz 2013. godine, ali uz primedbe Ustavnog suda Kosova u vezi s tim.

„To nije najbolje rešenje. To je vrlo loše rešenje, ali bez obzira na to, rešenje je koje se verovatno može prihvatiti. U međuvremenu, ako se usvoje drugi zahtevi, poput posebnog statusa Srpske pravoslavne crkve, kao i druga pitanja o kojima se raspravlja ili drugačiji status za srpski entitet na Kosovu, mislim da bi bili toliko štetni i ne bi mogli biti opravdani čak ni ako bi Srbija priznala Kosovo i sa potpunom konsolidacijom kosovske državnosti“, naglasio je Pačarizi.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.