Vučić: Neću referendum pa da vraćamo decu u sanducima

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kritikovao je stav srpske opozicije o tome da treba raspisati referendum na kome će se utvrditi da je Kosovo Srbija jer bi takav potez doneo sukob sa Albancima, izolaciju i sankcije. Na 21. godišnjicu usvajanja Rezolucije 1244, javnosti je objasnio i zašto je ovaj dokument u određenim odredbama, kako tvrdi, loš po Srbiju.

Na pitanje Predraga Sarape o tome ima li pritisaka da se kosovski „gordijev čvor“ brzo reši, posebno imajući u vidu ‘razlikovanje’ specijalnog izaslanika predsednika SAD za dijalog, Ričarda Grenela i specijalnog predstavnika EU za dijalog, Miroslava Lajčaka koji „jeste Slovak ali je nemački izbor“ podvukao je da pritiske očekuje i da „nama sumnje da sve što Nemačka misli o Kosovu, mi mislimo drugačije“.

Ja sam ponosan na to da naše stavove nisam krio pred kancelarkom. U jednom trenutku mi je ona rekla – da je neko drugi, teško da bih i slušala

Ipak poziva na objektivnost u sagledanju drugih kvaliteta nemačke kancelarke Angele Merkel koja je svojom snagom dugo čuvala stabilnost na Balkanu.

Sam srpski predsednik, iako zna da će svi za par meseci govoriti sve najgore o njoj (Angeli Merkel), on to neće činiti.

Izvor pritisaka biće u tome što stav zapadne alijanse prema tome „ko će da vodi igru“ više nije monolitan.

„To je za nas veoma teška pozicija. Ne možemo mi da odbijamo najveću silu sveta lako. A kako da odbijete Evropsku uniju kad se nalazite na evropskom putu. Ja ne mogu da budem neodgovoran kao Tači i da kažem mi nećemo Evropsku uniju i neću da se odazovem pozivu Lajčaka ili Makrona i Merkelove“, rekao je on.

Imajući u vidu ekonomski napredak Srbije, jedino zbog čega predsednik ne može da spava je upravo pitanje Kosova i Metohije za koje će nastaviti borbu.

Referendum? Hoćete da imamo sankcije kao 90ih?

Kritikovao je i ono što vidi kao stav svojih političkih protivnika o tome kako rešiti pitanje Kosova.

„I oni koji bojkotuju i njihovi medijski pomagači se nadaju potpunoj legalizaciji srpske propasti na Kosovu za koje bi optužili mene i onda bi rekli evo dočekali smo Vučića i baš ih briga za Kosovo jer su nam oni ovo sve ostavili“, navodi i dodaje da je istoj grupaciji Kosovo „kamen oko vrata“ kog se treba rešiti zajedno sa Vučićem.

Rešenje predsednikovih političkih protivnika za Kosovo je „da idemo na referendum da kažemo Kosovo je Srbija“, rekao je, poručujući da za to nije potreban referendum jer to već stoji u ustavu. Ipak, referendum može Srbiju skupo da košta.

„I šta ćemo onda? Kažemo Amerikancima i Evropljanima – ne mi nećemo ni da razgovaramo? Pa kažite ljudima šta su posledice. Neću da kažem da posledica za to može da bude sukob sa Albancima i da vraćamo svoju decu u sanducima, što ja ne želim. Što želim da izbegnem i zato razgovaramo i pregovaramo sa svima… Da ne idemo toliko daleko, a to nemojte da isključite jer su Albanci nervozni po različitim pitanjima. A šta ćemo da radimo? Ja se rukovodim logikom gvozdeni determinizam uvek, a šta ćemo da radimo ljudi ako nas izoluju svi? Hoćete da imamo sankcije kao 90ih?“

Vučić 2018: Šta god da uradimo moramo na referendum

Međutim, upravo je predsednik Vučić više puta obećavao da nikakvo rešenje za Kosovo neće biti zvanično prihvaćeno bez referenduma.

„Šta god da uradimo, mora da idemo na referendum. Kako god da menjamo i na bilo koji način, kakve god ustavne promene da donosimo, moramo da idemo na referendum,“ poručivao je sredinom 2018.

Istom prilikom poručivao je i da pripadnici Vojske Srbije dezertiraju na pomen medija da bi mogli da idu na Sever Kosova.

„A gde  je tih 20000 koji će da poginu? Gde su? Znate li? ‘Oćete da vam pričam koliko nam se ljudi skinulo iz vojske u danu kada su čuli da postoji mogućnost da idu na Sever Kosova? Pisalo u novinama nekim. Hoćete da vam pričam o tome?

Rezolucija 1244 govori o referendumu za rešavanje konačnog statusa Kosova i Metohije

Govoreći o godišnjici  Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, usvojene juna 1999, Vučić je rekao da se radi o kompleksnom dokumentu. Pozitivne strane dokumenta su odraz potrebe da se zadovolje ruski interesi da „ne bi moglo da se kaže da je potpuna srpska kapitulacija i da je prihvaćeno ocepljenje Kosova od Srbije“, dok je suštinski dodato mnogo elemenata koji će kasnije omogućiti i Ahtisarijev plan.

Navodeći da se mnogi u Srbiji pozivaju na Rezoluciju SB UN 1244 a da ne znaju šta sve piše u njoj – od obaveze da Kosovo i Metohija budu „predmet delovanja Haškog tribunala“ do člana 11 dokumenta koji govori o „najsnažnijoj reafirmaciji sporazuma iz Rambujea, koji smo mi odbili a koji na više mesta govori o referendumu za rešavanje konačnog statusa Kosova i Metohije“.

Isto tako, dokument govori samo o represiji snaga Vojske Jugoslavije, ne i o represiji OVK, čime se Srbija označava kao krivac za sukob na KiM, a pored uspostavljanja međunarodnog prisustva, govori se i o „privremenim prištinskim organima vlasti, čime se derogira prisustvo srpskih civilnih, a ne samo vojnih i policijskih snaga“.

„I mi umesto da se tome suprotstavimo na mudar način, mi pravimo strašne greške, od kojih je najstrašnija ona sa Međunarodnim sudom pravde. Danas imamo tešku situaciju sa 93-94 odsto Albanaca na Kosovu, iako su apsolutne brojke znatno drugačije. U tim uslovima se dobro borimo i da ćemo da insistiramo i da se držimo tih delova Rezolucije 1244 koji govore o našem integritetu“, rekao je on.

Srpska vlast apostrofira važnost rezolucije 1244

Kako je u ovo vreme prošle godine, podsetio Istinomer, u i dalje važećoj Rezoluciji o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na KiM, za srpsku vlast potvrđuje se važnost rezolucije UN SB 1244, koju je Skupština Srbije usvojila u januaru 2013. na predlog Vlade Srbije, čiji je prvi potpredsednik bio upravo Aleksandar Vučić.

U ovoj rezoluciji, navodi Istinomer, posebno se apostrofira upravo Rezolucija 1244, pa se naglašava da “svako rešenje, bilo opšteg ili nekog posebnog pitanja, o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu Kosova i Metohije, o položaju Srba u Pokrajini ili o zaštiti srpskog verskog i kulturnog nasleđa mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244”.

„Isto stoji i u dalje važećoj Političkoj platformi za razgovore sa Prištinom, koju je Dačićeva i Vučićeva vlada jednoglasno usvojila 9. januara 2013, na predlog tadašnjeg predsednik Srbije Tomislava Nikolića. Budući da se u svojim zvaničnim dokumentima država Srbija poziva na Rezoluciju 1244 koja jemči suverenitet i teritorijalnu celovitost SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore), a da je njen sledbenik Srbija, otuda i tumačenje da su podela i razgraničenje suprotne ne samo Ustavu, već i Rezoluciji 1244″, podsetio je Istinomer.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.