U nastavku haškog procesa pripadniku OVK Saljihu Mustafi (Salih), optuženom za zločine nad Albancima u selu Zlaš 1999, bivši pripadnik te paravojske posvedočio je da je čuo da je jedna osoba bila ubijena u pritvoru OVK u tom selu.
Tokom kratkog dela iskaza dostupnog javnosti juče, zaštićeni svedok 4603 potvrdio je, pred sudom za zločine OVK, da je optuženi Mustafa bio komandant jedinice zvane Shifterat čiji je štab bio u Zlašu.
Mustafa (49), tadašnji komandant OVK u području Lab, optužen je u četiri tačke za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo Albanaca, koje je OVK smatrala „kolaborantima“ i „špijunima“, u improvizovanom pritvoru u Zlašu u aprilu 1999.
Jedan od šestorice pritvorenih Albanaca, po optužnici je preminuo od posledica prebijanja i rana od hitaca iz vatrenog oružja.
Svedok 4603 izjavio je da je bio pripadnik „153. brigade“ OVK čija je komanda bila u školi u Zlašu, nedaleko od Prištine.
U tom selu, po njegovom svedočenju, bila je i jedinica Shifterat – ili BIA, kako ju je nazvao tužilac Filipo de Minićis (Philipo de Minicis) i kako piše u optužnici.
Komandant te jedinice bio je „Salji“, posvedočio je 4603, dodajući da je kasnije saznao da je njegovo ime Saljih Mustafa.
Pri jednoj od par poseta štabu Mustafine jedinice u Zlašu, svedok je „čuo za događaje u vezi sa osobom koja je umrla“.
„Od momenta kada sam dobio vest, osećao sam se vrlo loše… Mogu da kažem porodici preminulog da mi je vrlo žao zbog toga šta im se desilo. Nisam mogao da im pomognem, nisam znao kako da pomognem“, naglasio je svedok.
Dok ga je unakrsno ispitivao branilac optuženog Džulijus fon Bone (Julius von), svedok je izjavio da su mu „drugovi rekli“ da je Saljih Mustafa osoba koja komanduje jedinicom Shifterat u Zlašu.
Svedok je kazao i da je u bazi te jedinice u Zlašu bio „jedanput, kada je doneo hranu“ i da je isti posao obavio još dva puta u komandi „153. brigade“ OVK u istom selu.
Veći deo današnjeg iskaza svedoka optužbe odvijao se iza zatvorenih vrata.
Suđenje Mustafi nastavlja se danas.
Suđenje Saljihu Mustafi započeto je 15. setembra i prvo je suđenje u Haškom sudu za OVK.
Na prvom ročištu, koje je bilo posvećeno uvodnoj reči tužioca i zastupnika žrtava, Mustafa se još jednom izjasnio da nije kriv za krivična dela za koja ga tereti, kako je rekao „ovdašnji gestapo“.
Dokazni postupak započet je u 21. septembra ispitivanjem prvog svedoka Specijalnog tužilaštva, pod zaštitnim merama, a potom je usledilo ispitivanje drugog, trećeg i četvrtog svedoka Specijalnog tužilaštva.
Podsetimo, prema ranijim najavama, kao i potvrdi Specijalizovanih veća, Tužilaštvo namerava da pozove 16 svedoka, od kojih će 15 svedočiti u sudnici, i svi su kosovski Albanci. Od ukupnog broja 12 njih će svedočiti pod zaštitnim merama, plašeći se odmazde.
Ujedno, za sada je devet lica dobilo status žrtve, a prijavljivanje je i dalje u toku.
Odluku o pokretanju pretresnog postupka u slučaju protiv Mustafe donelo je pretresno veće Specijalizovanih komora Kosova juna meseca.
Sudije u ovom postupku imenovane su još početkom maja.
Imenovanje je usledilo po obaveštenju sudije za prethodni postupak da će celokupni spis predmeta Specijalizovanih tužilaca protiv Saljiha Mustafe biti spreman za prosleđivanje pretresnom panelu 7. maja.
Predsednica Specijalizovanih veća u Hagu, Ekaterina Trendafilova, rasporedila je sudije Rolanda Dekersa, Mapi Velt-Foli, Žilbera Bitija i Vladimira Mikulu kao rezervnog sudiju za pretresni panel I.
Pred ovim panelom je 9. juna održano i pripremno ročište pred suđenje Mustafi.
Podsetimo, Saljih Mustafa uhapšen je po nalogu Specijalizovanog tužilaštva – 24. septembra prošle godine, i on se do sada pred sudom pojavio šest puta (prvo pristupanje i četiri statusne konferencije i prvo ročište).
Mera pritvora produžavana mu je u više navrata.
Optužnica protiv g. Mustafe potvrđena je 12. juna 2020, a njena konačna verzija je stavljena na uvid javnosti 28. septembra 2020.
Optuženi se u četiri tačke, po osnovu individualne krivične odgovornosti i krivične odgovornosti pretpostavljenog, tereti za ratne zločine: proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Prema navodima u optužnici, ta krivična dela učinjena su u aprilu 1999, na Kosovu, na jednom imanju u Zlašu koje je služilo kao zatvor.
On se kao jedan od osnivača nekadašnje „OVK“ tereti za lišavanje slobode, surovo postupanje i mučenja izvršena nad najmanje šest lica, kao i za ubistvo.
U uvodnim rečima tužilaštvo je navelo da svedoci sve vreme trpe pritiske i da je njihova zaštita prvi prioritet tužilaštva.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
