Tužilac Međunarodnog suda u Hagu traži nalog za hapšenje Netanjahua i lidera Hamasa

Izraelski premijer
FOTO: icc-cpi.int, REUTERS/Amir Cohen, MAHMUD HAMS/AFP

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu traži naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i najviših lidera Hamasa zbog, kako kažu, ratnih zločina, objavljeno je na sajtu suda.

Kako je saopštio tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan, na osnovu dokaza koje je prikupila i ispitala njegova kancelarija, on ima razumne osnove da veruje da Jahja Sinvar (šef Islamskog pokreta otpora „Hamas“ u Pojasu Gaze), Mohamed Diab Ibrahim AL-Masri, poznatijeg kao Deif (glavni komandant vojnog krila Hamasa, poznatog kao Brigade Al-Kasam) i Ismail Hanije (šef političkog biroa Hamasa) snose krivičnu odgovornost za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene na teritoriji Izrael i Države Palestina (u pojasu Gaze) od 7. oktobra 2023. godine.

Kao zločini su navedeni:

Istrebljenje kao zločin protiv čovečnosti
Ubistvo kao zločin protiv čovečnosti i kao ratni zločin
Uzimanje talaca kao ratni zločin
Silovanje i druga dela seksualnog nasilja kao zločini protiv čovečnosti, kao i ratni zločini u kontekstu zatočeništva;
Mučenje kao zločin protiv čovečnosti, a takođe i kao ratni zločin, u kontekstu zatočeništva;
Druga nehumana dela kao zločin protiv čovečnosti, u kontekstu zatočeništva;
Okrutno postupanje kao ratni zločin, u kontekstu zatočeništva;
Povreda ličnog dostojanstva kao ratni zločin, u kontekstu zarobljeništva.

„Moja kancelarija tvrdi da su ratni zločini koji se navode u ovim prijavama počinjeni u kontekstu međunarodnog oružanog sukoba između Izraela i Palestine i nemeđunarodnog oružanog sukoba između Izraela i Hamasa koji se odvija paralelno. Tvrdimo da su zločini protiv čovečnosti za koje se terete bili deo rasprostranjenog i sistematskog napada Hamasa i drugih naoružanih grupa na civilno stanovništvo Izraela. Neki od ovih zločina, po našoj proceni, traju i danas“, navodi se u Kanovoj izjavi.

Kancelarija dalje tvrdi da postoje razumni razlozi da se veruje da su Sinvar, Deif i Hanijer krivično odgovorni za ubistvo stotina izraelskih civila u napadima koje su izvršili pripadnici Hamasa (posebno njegovo vojno krilo, Brigade al-Kasam) i druge naoružane grupe 7. oktobra 2023. i uzimanje najmanje 245 talaca.

„Kao deo naših istraga, moja kancelarija je intervjuisala žrtve i preživele, uključujući bivše taoce i očevice sa šest glavnih lokacija napada… Istraga se takođe oslanja na dokaze kao što su CCTV snimci, autentični audio, foto i video materijal, izjave pripadnika Hamasa, uključujući i navodne počinioce i dokaze veštaka“, rekao je tužilac Kan.

On je dalje obrazložio:

„Smatram da su ove osobe planirale i podsticale zločine 7. oktobra 2023. godine i da su svojim postupcima, uključujući lične posete taocima ubrzo nakon njihove otmice, priznale svoju odgovornost za te zločine. Mi tvrdimo da ti zločini ne bi mogli biti počinjeni bez njihovih radnji. Oni se terete i kao saizvršioci i kao nadređeni u skladu sa članovima 25 i 28 Rimskog statuta.“

Kan je naveo da je tokom poseta kibucima Beri Kfar Aza, kao i mest muzičkog festivala Supernova, video razorne scene ovih napada i „dubok uticaj nesavesnih zločina za koje se terete u podnetim prijavama danas“.

„Razgovarajući sa preživelima, čuo sam kako su ljubav unutar porodice, najdublje veze između roditelja i deteta, izobličene da nanesu nesaglediv bol kroz proračunatu okrutnost i krajnju bezosećajnost. Ova dela zahtevaju odgovornost“, navoe je.

Kancelarija takođe tvrdi da postoje razumni razlozi da se veruje da su taoci uzeti iz Izraela držani u nehumanim uslovima, i da su neki bili izloženi seksualnom nasilju, uključujući silovanje.

„Do tog zaključka smo došli na osnovu medicinske dokumentacije, savremenih video i dokumentarnih dokaza, i intervjua sa žrtvama i preživelima. Moja kancelarija takođe nastavlja da istražuje izveštaje o seksualnom nasilju počinjenom 7. oktobra“, naveo je.

Ponovio je poziv za hitno oslobađanje svih talaca uzetih iz Izraela i za njihov bezbedan povratak svojim porodicama. Ovo je osnovni zahtev međunarodnog humanitarnog prava.

Odgovornost Netanjahua i Galanta

Na osnovu dokaza koje je prikupila i ispitala Kancelarija, Kan kaže da ima razumne osnove da veruje da Benjamin Netanjahu, premijer Izraela, i Joav Galant, ministar odbrane Izraela, snose krivičnu odgovornost za sledeće ratne zločine i zločine protiv čovečanstva počinjeno na teritoriji Države Palestine (u pojasu Gaze) od najpre 8. oktobra 2023:

Izgladnjivanje civila kao način ratovanja, kao ratni zločin
Namerno nanošenje velike patnje ili teške telesne ili zdravstvene povrede ili okrutno postupanje kao ratni zločin
Namerno lišavanje života suprotno ili ubistvo kao ratni zločin
Namerno usmeravanje napada na civilno stanovništvo kao ratni zločin
Istrebljenje i/ili ubistvo, uključujući u kontekstu smrti uzrokovanih glađu, kao zločin protiv čovečnosti;
Progon kao zločin protiv čovečnosti;
Druga nehumana dela kao zločini protiv čovečnosti

„Moja kancelarija tvrdi da su ratni zločini koji se navode u ovim prijavama počinjeni u kontekstu međunarodnog oružanog sukoba između Izraela i Palestine i nemeđunarodnog oružanog sukoba između Izraela i Hamasa (zajedno sa drugim palestinskim oružanim grupama) koji se odvija paralelno. Tvrdimo da su zločini protiv čovečnosti za koje se terete počinjeni kao deo široko rasprostranjenog i sistematskog napada na palestinsko civilno stanovništvo u skladu sa državnom politikom. Ovi zločini, po našoj proceni, traju do danas“, rekao je on.

Njegova kancelarija, navodi se dalje, tvrdi da dokazi koje su prikupili, uključujući intervjue sa preživelima i očevicima, proveren video, foto i audio materijal, satelitski snimci i izjave grupe navodnih počinilaca, pokazuju da je Izrael namerno i sistematski lišio civilno stanovništvo u svim delovima Gaza objekata neophodnih za ljudski opstanak.

„To je učinjeno kroz nametanje potpune opsade Gaze, zatvaranje tri granična prelaza na duži period, a zatim proizvoljno ograničavanje prenosa osnovnih zaliha – uključujući hranu i lekove – preko graničnih prelaza nakon njihovog ponovnog otvaranja. Opsada je takođe uključivala presecanje prekograničnih vodovoda od Izraela do Gaze – glavnog izvora čiste vode u Gazi – na duži period počevši od 9. oktobra 2023. i prekid i ometanje snabdevanja električnom energijom do danas. Ovo se dešavalo zajedno sa drugim napadima na civile, uključujući one koji su čekali u redu za hranu; ometanje isporuke pomoći od strane humanitarnih agencija; i na napade i ubistva humanitarnih radnika, što je primoralo mnoge agencije da prekinu ili ograniče svoje operacije u Gazi“, naveo je on.

Kancelarija tvrdi da su ova dela počinjena kao deo zajedničkog plana da se izgladnjivanje koristi kao metoda rata, a nasilje protiv civilnog stanovništva Gaze kao sredstvo za eliminaciju Hamasa, obezbeđivanje povratka talaca koje je Hamas oteo i kolektivno kažnajvnje civilnog stanovništva Gaze, koje se doživljava kao pretnja Izraelu.

„Efekti upotrebe gladovanja kao metode ratovanja, zajedno sa drugim napadima i kolektivnim kaznama protiv civilnog stanovništva Gaze su akutni, vidljivi i široko poznati, a potvrđeni su od strane više svedoka sa kojima je razgovarala moja Kancelarija, uključujući lokalni i međunarodni lekari. Oni uključuju pothranjenost, dehidraciju, duboku patnju i sve veći broj smrtnih slučajeva među palestinskim stanovništvom, uključujući bebe, drugu decu i žene“, naveo je Kan.

On se pozvao na generalnog sekretara UN-a Antonio Gutereša, koji je rekao da se 1,1 milion ljudi u Gazi suočava sa katastrofalnom glađu, što je najveći broj ikad“.

„Danas, moja kancelarija nastoji da optuži dvojicu najodgovornijih, Netanjahua i Galanta, i kao saizvršioce i kao nadređene u skladu sa članovima 25 i 28 Rimskog statuta“, rekao je Kan.

On podseća da Izrael, kao i sve države, ima pravo da preduzme akciju za odbranu svog stanovništva, ali da to ne oslobađa Izrael ili bilo koju državu obaveze da poštuje međunarodno humanitarno pravo.

„Od prošle godine, u Ramali, u Kairu, u Izraelu i u Rafi, dosledno sam naglašavao da međunarodno humanitarno pravo zahteva da Izrael preduzme hitne mere kako bi odmah omogućio pristup humanitarnoj pomoći u Gazi u velikim razmerama. Posebno sam podvukao da gladovanje kao metod rata i uskraćivanje humanitarne pomoći predstavljaju prekršaje Rimskog statuta. Nisam mogao biti jasniji. Oni koji se ne pridržavaju zakona ne treba da se žale kasnije kada moja Kancelarija preduzme mere. Došao je taj dan“, rekao je on.

N1



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.