Žuti stub u centru severnog dela Kosovske Mitrovice, bio je kultno mesto za sastanke, oglasna gradska tabla – naše obeležje grada. Nije postojala mogućnost da provedete duže od dva dana u Mitrovici, a da, hteli to ili ne, ne saznate za Žuti stub. Uklonjen je 25. jula 2018. godine, a danas, skoro četiri godine kasnije, ponovo se postavlja u blizini mesta na kome je nekada stajao.
Simbol Mitrovice sada se nalazi u novoizgrađenom parku, samo par metara niže od mesta na kome je nekada stajao, a sada ga podiže opština Severna Mitrovica.
Prema saznanjima KoSSev portala sa terena, novi Žuti stub biće osvetljen, a ekipa elektrodistribucije pozvana je da do njega sprovede struju.
Istorija Žutog stuba
Idejni tvorac Žutog stuba je projektant Dragiša Miljković.
Kako nam je sam Miljković kazao 2018, tih devedesetih u Mitrovici je bilo malo oglasnog prostora. Ništa što je dotad bilo napravljeno u te svrhe nije moglo da se dugo održi. Tako se rodila ideja o izgradnji nečeg što bi bilo „čvrsto, trajno a da privuče pažnju“. Tom građevinom je trebalo da se spreči praksa lepljenja obaveštenja po banderama, izlozima, ulazima i slično.
Da li se sećate da je naš Žuti stub na početku imao zimzeleno rastinje na šeširiću?
“ U to vreme, u gradu se dosta radilo. Asfaltirale su se ulice, imalo je kocki koliko si hteo, i tada mi je palo na pamet da uzmem tu završnu glavu od betonskog šahta, da je okrenem suprotno, nastavim na nju cev fi 1000, donji deo, oblik stopače, obložim kockom u krug i stavim šeširić. Tada nisu mogli da realizuju zamisao o ‘šeširiću’ na vrhu, ali je napravljen širi kalup, stub je bio ispunjen zemljom do vrha gde je posađeno zimzeleno bilje koje je padalo kako to ne bi bila čisto betonska građevina, i to je bilo nešto neobično za to vreme’. To zimzeleno rastinje koje se održalo neke tri-četiri godine, samo se održavalo, zalivalo se kada je padala kiša i trajalo je tako do bombardovanja, kada se verovatno zbog prašine izazvane bombardovanjem osušilo,“ kazao Miljković.
Zamisao je bila da se napravi neki čvršći objekat koji će, između ostalog, da bude otporan i na udare i na razne vandalizme koji su se u dešavali po gradu. U to vreme je preduzeće „Betonjerka“ počelo da se oporavlja iz prethodno lošeg stanja. Došlo se na ideju da bi Betonjerka to mogla da uradi, a da bude i što jeftinije. Miljkoviću je dodeljen zadatak da osmisli „nešto, da to bude jeftino i da bude čvrsto“.
„Naravno, kao i svaki projektant, razmišljao sam danima, napravio nekoliko skica, crteža, i došao na ideju gledajući reklamu za tada popularno piće koje se služilo u čaši sa postoljem gde je na vrhu bio neki šeširić sa slamčicom. Radeći na skicama, sinula mi je ideja da iskoristim materijale koje je Betonjerka imala. Betonjerka je radila cevi fi 1000 armirano betonski i radila je završne glave za poklopce za šahte“, objasnio je Miljković za KoSSev, po uklanjanju njegove kreacije, šta mu je bila inspiracija.
Izabrano je više mesta u gradu, „čvorišta“, gde su se obično skupljali ljudi, kako bi na tim mestima mogli da pronađu informacije o dešavanjima u gradu.
I počelo je izlivanje stubova, a na red je došlo i farbanje, oko kog je nastalo ramimoilaženje, a zbog – politike.
„U to vreme je SPS bio na vlasti. Ja sam predložio da stub ofarbamo žutom bojom, a da ’kapu i postolje’ ofarbamo nebesko plavom bojom, međutim, tada je to asociralo na DS, pa to nije smelo da se uradi ni pod razno. Stub je ofarban u žuto da bi privlačio pažnju, ali su kapu i postolje ofarbali u braon. Međutim, nakon nekog vremena, promenila se vlast, SPS je izgubio na izborima i ovog puta je DS došao na vlast. Prva stvar koju su uradili, požurili su da kapu i postolje ofarbaju u drečavo plavu boju“.
U prvim danima po izgradnji oglasnih stubova po gradu, dolazilo je do zabune kod mladih, jer se „Nađimo se kod Žutog stuba“ uglavnom vezivalo za stub u centru, ali i za stub u neposrednoj blizini mosta.
Prvi dani za ove stubove nisu baš bili laki. Kada su postavljeni, pojavio se čak i izvestan otpor građanstva.
„Bilo koji objekat kada se napravi, potrebno je neko vreme da se narod privikne na njega i da počne da ga koristi. Malo po malo, počeli su da se koriste i ti žuti stubovi. Prva stvar koja se našla na njima bile su umrlice, nakon toga usledili su razni pamfleti, obaveštenja o kulturnim dešavanjima u gradu, oglasi, reklame… tako da je na kraju tu bilo svačega“.
Dvadeset godina, koliko je Žuti stub stajao u centru severnog dela Mitrovice, bilo je dovoljno vremena da se građani na njega naviknu. Ali, pre četiri godine, on je uklonjen, na opšte nezadovoljstvo građana.
Ova građevina, za koju su mnoge vezivali i emotivni momenti i nakon uklanjanja ostao je orijentir i ušao u legendu koju su građani, ali i njegov projektant, želeli da vrate u život.
Želja se, nakon četiri godine, i ispunila.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
