Na granici krize

Zekirja Shabani
Zekirja Šabani je glavni i odgovorni urednik portala „Gazeta in Fokus“. Bio je novinar TV Klan Kosova, novina Express i Koha Ditore. Bio je urednik ekonomskih vesti za portal „Gazeta Tribuna“, član odbora Centra za ekonomske novinare, i predsednik Udruženja novinara Kosova. 

KoSSev je nedavno pokrenuo novi dijalog „Na granicama krize“. Stavove o aktuelnim pitanjima srpskog i albanskog naroda i njihovom uzajamnom odnosu razmenjivaće urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević i glavni i odgovorni urednik portala „Gazeta in Fokus“ Zekirja Šabani (Zekirja Shabani). Kolumne će se objavljivati i na albanskom jeziku na portalu „Gazeta in Fokus“. Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove samih autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije KoSSev i donatora.

Piše: Zekirja Šabani

Moj prijatelju Darko,

Priča o tvom detinjstvu vratila me je oko 30 godina unazad; jednog četvrtka, na maloj pijaci u Štrpcu, gde sam pomagao dedi u prodaji voća i povrća.

Jabuke je prodavao za dinar, kruške za dinar i po. A ja sam se igrao s kantarom, kao razmaženo dete koje privlači pažnju funkcionera koji bi tokom pauze poručili – da sačuvamo nekoliko kilograma voća do kraja radnog vremena.

Sve naše komšije su bile iz srpske zajednice. Srbi su ostali na svojim radnim mestima u danu kada su moj otac i drugi Albanci bili primorani da biraju – „sa Kosovom ili sa Srbijom“.

I on je bio funkcioner za kojeg na pijaci nije bilo mesta kao prodavca, a kupovinu sebi nije mogao da priušti.

Ni na Kosovu se nije osećao sigurno, pa je bio prisiljen da ode u pečalbu.

Međutim, mi ovde pišemo o našoj istoriji, a ne o njegovoj.

Čini se da su životne okolnosti slične prijatelju moj. Kao ja u Štrpcu, kao i ti u Goraždevcu, živeli smo teško.

Ne znam kakav je bio tvoj prvi školski dan, ali ja se veoma dobro sećam odaje učitelja Ibuša, u koju smo tajno ulazili bez knjiga i bez svezaka.

Dok smo kao prvačići bili zadivljeni veličinom i autoritetom učitelja, naši rođaci su nas čuvali – ispred objekta, usred sela. Unutar učionice su se obrazovale generacije nezavisnog Kosova.

Tako sam ja odrastao. U nadi da ću jednog dana živeti slobodno. Stoga veoma dobro shvatam tvoju zabrinutost i osećaj koji te prati, da smetaš nekome. Iskusio sam to na svojoj koži.

U martu 1998, komšije sa kojima smo prodavali na pijaci, došle su do zuba naoružane i naredile da napustimo domove u roku od tri sata. Imao sam 14 godina.

Ne želim da se to ikada ikome dogodi. Čak ni u snu.

Moj prijatelju Darko, Srbi ne bi trebalo da se brinu sada kada na svojoj strani imaju državu Kosovo, uprkos društvenim preprekama; za razliku od mene koji sam živeo pod represivnom srpskom državom.

Osim zaštite koju nude zakoni i Ustav Kosova, njihov glas mogu da zastupaju i ministri, predstavnici Srpske liste u Vladi Republike Kosovo, iako je ne priznaju kao nezavisnu.

I meni je bilo onemogućeno da se upišem kao stanovnik ove zemlje, pa mi se zbog toga čini zastrašujuće da se nekome uskrati pravo da bude stanovnik Kosova; nekome ko se ovde rodio i odrastao.

I zainteresovao sam se upravo za to nakon što si izrazio zabrinutost da oko 200.000 kosovskih Srba ne može da ostvari pravo na državljanstvo.

Bio sam u Kosovskoj agenciji za civilnu registraciju da ih pitam zašto se to dešava.

Situacija je donekle složena, ali nije nerešiva. Verujem da u ovom slučaju, mi kao novinari, možemo da pomognemo izveštavanjem o istini i pozivajući birokrate na odgovornost.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Kosovo je 5. jula ove godine donelo odluku kojom svi građani Republike Kosovo koji su podneli podatke o građanskom statusu (rođenju, brakovima i smrti) ilegalnim srpskim strukturama od 10. juna 1999. do 14. avgusta 2016. imaju pravo da podnesu zahtev za upis u Centralni registar građanskog statusa u Republici Kosovo; dakle, čak i svi oni koji poseduju dokumentaciju kosovske administracije u sistemu Srbije, takozvane – Koordinacione uprave.

Međutim, za registraciju činjenica o rođenju, prema ovoj odluci, roditelji/roditelj potomaka bi trebalo da bude državljanin Republike Kosovo.

Razlog za to je, kako sam saznao, to da na Kosovu nikada nije živelo 200.000 Srba, dok veliki deo njih ima državljanstvo drugih zemalja odakle su raseljeni na Kosovu. Dakle, roditelji onih koji nisu u mogućnosti da se upišu na Kosovu su verovatno državljani Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih zemalja bivše Jugoslavije.

Za to zakon predviđa drugi postupak upisivanja, koji moramo da ispitamo.

Međutim, zakon ne može i ne sme biti drugačiji za Albance i drugačiji za Srbe. Država koju zajedno gradimo, mora da bude jednaka za sve i koja ne diskriminiše.

Građani ne bi trebalo da očekuju previše od Beograda i Prištine da odrede način kako ćemo živeti zajedno mi u Goraždevcu i Štrpcu.

U vreme kada si mi pisao čekali smo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić održi svoj istorijski govor na Severu Kosova, gde se kasnije ispostavilo da mu je idol balkanski kasapin, Slobodan Milošević.

Nakon ovog događaja desila se još jedna glupost – od strane našeg predsednika Hašima Tačija.

Njegova vožnja čamcem, poput Džejmsa Bonda po Gazivodama, nije ništa drugo no lažni patriotizam za utišavanje glasova protiv njegove ideje o podeli Kosova.

Obojica, umesto da nas podsećaju na gorka sećanja iz detinjstva, trebalo bi da okončaju nacionalističko ludilo i ostave nas na miru da izgradimo budućnost i govorimo o suštinskim, životnim problemima.

Moj prijatelju Darko, verujem da se slažeš da nam je nacionalistički pristup ovoj problematici često postavljao egzistencijalne životne izazove. Koliko dugo treba da se nastavi ponavljanje istorije?

Jednu stvar znam sigurno: Priče kao što su tvoja i moja, treba da se čuju kako se više ne bi ponovile.

Sa albanskog preveo Bruno Neziraj


Zekirja Šabani je diplomirani ekonomista sa značajnim iskustvom u poslovnom menadžmentu u zemljama u razvoju. Dobro je informisan o Kosovu i regionalnoj ekonomskoj situaciji. Šabani je radio u raznim nevladinim organizacijama, kao novinar TV Klan Kosova, novina Express i Koha Ditore. Bio je urednik ekonomskih vesti za portal „Gazeta Tribuna“, član odbora Centra za ekonomske novinare, i predsednik Udruženja novinara Kosova. Šabani je jedan od osnivača novina “Fjala”, onlajn medija sa fokusom na poslovno-ekonomska i socijalna pitanja, a trenutno je glavni i odgovorni urednik portala „Gazeta in Fokus“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.