Na Balkanu dokazima može da se uspešno argumentuje čak i za suprotne stvari

Na početku želim da čestitam novogodišnje praznike svim našim čitaocima koji prate ovu našu debatu koju smo za portal “Kossev” započeli još aprila ove godine. Zahvaljujem im na svim komentarima koje sam čitao sa znatiželjom i sa razumevanjem, i kad mi baš nije godilo to što sam čitao. Neiskrena debata, beskorisno nadmudrivanje, koja bi oponašala pregovore, ne bi bila niti od koristi, niti zanimljiva.
 
Dao sam svoje argumente, nisam izbegavao debatu ni na jednu temu

 
Tako, vraćajući se mom uvaženom sagovorniku, moram da primetim da on izgleda da računa na lenjost čitalaca – da neće pročitati sve što smo mi do sada napisali, kad tvrdi da ja ignorišem njegove argumente ili, pak, izbegavam pravi dijalog. Zapravo, moj sagovornik od početka je ogradio svoj interes, i pokušava da igra veliku igru na malom prostoru. To postaje karikatura od dijaloga.

Shvatam već opredeljenog čitaoca kojem je lakše da se priključi ideji koju uporno ponavlja moj sagovornik da nije dobio nijedan odgovor na svoja pitanja, nego da shvati da valjda niko živ ne može da da drugačiji odgovor do onaj koji on neprestano sugeriše, te da mu se isti priznaje. To je izgleda profesorska boljka – da je njegova prva i poslednja. I na kraju dolazi ocena "prolazno" ili "ne"…hm. Ovakvu vrstu dijaloga vrednuju čitaoci, ne samo oni današnji, nego i oni koji se danas tek upisuju u osnovne škole. Vrednuje ih budućnost.

Ali, već opredeljeni čitalac ne beži uzalud od ideje da pročita sve što smo napisali. Pa napisali smo već jednu knjigu, sa argumentima i protivargumentima i nadam se da, kad to bude objavljeno kao celina, za nekog čitaoca bez predrasuda, biće veoma lako da raspozna argumente obe strane i shvati da u se suštini radi o različitim pogledima i različitom pristupu, ne samo u odnosima između Albanaca i Srba, već uopšte – u glavnim pravcima u kojima se kreću najvažniji procesi u kosovskom i srpskom društvu, naročito u odnosu na EU, demokratizaciju i proces integrscije naših zemalja u evro-atlantske strukture.

Nema nijednog pitanja koje sam ignorisao. Pažljivi čitalac će pronaći moje odgovore, ali u svakom slučaju uvideće da ne gubim vreme na argumentovanje onoga što je očigledno.

Nije sporno ko je gradio manastire, ili crkve, bar ne većinu njih, kao što nije sporno ni ko je gradio džamije, katoličke crkve, ili tekije, itd. Nije sporno ni ko je palio kroz istoriju i za vreme poslednjeg rata, ne samo džamije, nego i kuće, bolnice, škole…!
 
Nije sporno ko je gradio, nego ko je naslednik srednjovekovnih vladara koji su gradili na tuđoj zemlji
 
Ako već nije sporno ko je gradio sve to kroz istoriju, voleo bih čuti od mog uvaženog sagovornika koja prava proizlaze iz toga? Da li postoji pravni naslednik jednog srednjovekovnog vladara kojeg veliča jedna struja srpskog ekstremnog nacionalizma, pokusavajući da ožive neku ideju za novu državu u kojoj bi Srbija opet carovala? Po meni takve imperjalne, ili pak, velikodržavne ideje na ovim prostorima, prevaziđene su i  za Srbe i za Albance, za Turke, i za Ruse… te se ne mogu više vratiti u onom obliku o kojem sanjaju neki politikom “ozračeni” sveštenici, ili verom poneseni političari, koji zaboravljaju da je sekularna država jedno veliko postignuće bez kojeg se ne može graditi demokratsko društvo, pa čak ni verske slobode.
 
Srbija i Kosovo nisu izolovana ostrva
 
On razmišlja o srpskom društvu i srpskoj nacionalnoj državi kao o zatvorenoj celini u kojoj ne treba da se petljaju “imperjalisti”, sem u slučaju da su Rusi. Ignorisao je potpuno moje opaske da, kao što su Srbi dobili nezavisnost od Turske pomoću ruskog oružja, Kosovo je dobilo nezavisnost, zahvaljujući zapadu. Razlika je u tome što on ne bi na zapad, a mi ne bi na istok, i u neku ruku, naše nesrećne odnose u tako malom prostoru pretvara u neku borbu civilizacija u našem dvorištu.

Sa ovim završavam debatu o prošlosti, pošto sam ja zapravo u svojim prošlim kolumnama davao, bez dlake na jeziku, moju argumentaciju o svim tim temama koje smo otvarali. Ja se slažem da se rešenje ne može naći u prošlosti i mislim da se njome treba da bave uglavnom istoričari i pravnici (sudije). Pravda treba da rasvetli zločine, te osudi zločince, sa bilo koje da su strane. Na tim presudama pisaće se nova istorija, a ne na srednjovekovnim bajkama. S obzirom na emocije, predrasude, i interese, iskreno mislim da to nismo u stanju da obavimo sami. Prema tome, međunarodna pomoć nam je an tom planu neophodna, i u Prištini i u Beogradu.
 
Pregovori u nekim segmentima nisu u skladu sa ustavom Srbije, ni Kosova, ali su u skladu sa principima na kojima počiva EU, i jedno moderno demokratsko društvo
 
Ja sam svestan da su ovi pregovori, koji su vođeni uz posredovanje EU a koji će se i dalje nastaviti, u mnogo čemu u suprotnosti sa aktuelnim ustavima i države Kosovo i Srbije, ali su u skladu sa osnovnim principima na kojima moderno evropsko, demokratsko društvo počiva.

Takođe sam ubeđen da će na kraju tih pregovora i dogovora biti neophodno promeniti ustav u Srbiji i na Kosovu, to jest ozvaničiti ono što je usaglašeno i da će se tada ekstremisti pobuniti i u Srbiji, kao što se danas bune u Pristini.

Sto se tiče odgovora na najnovija pitanja mog uvaženog sagovornika, ja sam lično, ne samo ovde, nego i u albanskim medijima – na Kosovu, Albaniji i u Makedoniji, a koje su preneli i albanski mediji u Crnoj Gori i Srbiji, izneo moje mišljenje da opozicija na Kosovu koristi nezakonita sredstva i metode da bi postigla političke ciljeve.
 
Ustav nije sveta knjiga
 
Naravno, za mene, ustav nije sveta knjiga, i ona predstavlja  dominantnu političku volju u jednoj državi, u jednom vremenu, i kad se ta volja promeni, menja se i ustav uz jasno definisanu proceduru. Katkad se to radi i drugačije, bez procedure, to jest – snagom.

Zato mislim da odluka Ustavnog suda Kosova, zapravo neće sprečiti Asocijaciju, ali će je verovatno preoblikovati u oblik prihvatljiv za obe strane. Naime, treba bolje argumentovati kako se u jednoj državi, koja nije nacionalna nego građanska, i u kojoj jedna nacija čini skoro 90% stanovništva, mogu dozvoliti asocijacije na nacionalnoj osnovi. Ako Asocijacija bude čisto srpska, zašto Kosovo ne bi bilo albanska država? Izgleda da je tu jedna zamka, u koju mogu da upadnu svi oni koji ne uvide, i koji ne koriste prednost toga što Kosovo nije nacionalna država. Ni ta formulacija, od jedne strane politike, pa i inteligencije, nije baš rado prihvaćena.
 
Sad, da li će koalicija ipak ići, uz sve proteste ili protivljenje opozicije, na osnivanje ASO, ili će pak, ići na izbore, ili čak promenu Ustava, to ćemo tek videti, jer stvarno mislim da još nije shvaćeno šta se ovde zapravo događa.
 
U svakom slučaju, posle odluke Ustavnog suda, postaće neizbežno ono na šta sam insistirao još na početku našeg dijaloga, to jest, da će biti veoma teško, skoro nemoguće – da se izbegne načelo reciprociteta, to jest, da se pitanje manjina u Srbiji i na Kosovu reši po istom principu.
 
EU, Kosovo, i Srbija garantuju bezbednost Srba na ASOK, i Albanaca u AAOS
 
Sledeće, ja mislim da se ne može povući paralela, kako to čini moj sagovornik, da to što opozicija radi u parlamentu, predstavlja neki rizik za samu srpsku zajednicu na Kosovu. Naime, poslanici koji su prekršili zakon su zatvoreni, uprkos njihovoj spremnosti na žrtvovanje, to jest, na spremnost da se bacanje suzavaca u parlamentu nastavi dok više ne ostane nijedan opozicioni poslanik da bi to više uradio. Što se bezbednosti Srba tiče, ja mislim da ne postoji ozbiljan rizik, jer kosovske institucije su dokazale da su spremne da garantuju bezbednost, a tu su i međunarodne snage, te su svi zajedno učili od 2004. Treba priznati i da opozicija ne dovodi u pitanje bezbednost manjina.

Iskreno mislim da i država Srbija treba više da sarađuje sa kosovskom – da iskreno pomogne kosovskim institucijama, da bi se sprečili upadi kriminalnih grupa iz Srbije koje se ovde otvoreno sumnjiče da pokušavaju da onemoguće bilo kakav dogovor Kosova i Srbije putem isceniranih sukoba, putem raznoraznih, ponekad dramatičnih provokacija. Postoji čak i ideja da to radi sama srpska vlada, u šta ja ne verujem, ali verujem da to rade one snage koje ne žele evropski put Srbije. Najvažnije je sada da država Srbija dokaze koliko stvarno brine za Srbe na Kosovu, i koliko im iskreno želi pomoći, i to će najbolje dokazati u iskrenoj saradnji sa kosovskim i međunarodnim institucijama.

Moje sledeće pitanje za mog sagovornika glasi: Srpske vlasti su zaplenile bukvare i druge knjige na albanskom, namenjene albanskim osnovcima u Asocijaciji albanskih opština u Srbiji (Preševo, Bujanovac, Medveđa). Da li je to opravdan čin, kad se za Srbe na Kosovu traži nezavisno školstvo – da uče is istih knjiga iz kojih uče i đaci u Srbiji? Usput, šta misli moj sagovornik o ideji otvaranja univerziteta na albanskom, na jugu Srbije?

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.