Svedok Rustem Mustafa (Rrustem) tvrdio je juče na haškom procesu bivšem komandantu „OVK“ Hašimu Tačiju i saoptuženima za zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, da je Tači bio lider „političkog krila OVK“ i da nije „komandovao vojskom“.
Dok ga je unarksno ispitivala Tačijeva odbrana, Mustafa je izjavio da „OVK“ nije imala vrhovnog komandanta do februara 1999. kada je na tu dužnost postavljen Sulejman Seljimi (Sylejman Selimi).
„Dok nije doneta odluka da to bude Seljimi, niko nije bio komandant“, posvedočio je Mustafa, koji je u to vreme bio pripadnik „OVK“ u operativnoj zoni Lab kod Podujeva.
Mustafa je prihvatio kao tačnu sugestiju Tačijevog branioca Luke Mišetića da je „Seljimi postavljen zato što političko krilo ‘OVK’ nije imalo komandu nad vojskom“.
Prema optužnici, ključnu komandnu ulogu u „OVK“, 1998-99, imali su Tači, kao politički lider i zapovednik, i saoptuženi članovi Glavnog štaba (GŠ) „OVK“ Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).
Na sugestiju Tačijevog advokata, Mustafa je kao tačno prihvatio i da je u to vreme GŠ „OVK“ odgovarao Seljimiju kao „vrhovnom komandantu“. Seljimija su, po svedokovim rečima, izabrali pripadnici operativnih zona „OVK“, a ne GŠ.
Mustafa je, na sugestiju branioca, potvrdio i da Tači na pregovorima u Rambujeu, početkom 1999, nije mogao da prihvati sporazum sve dok to nisu odobrili „regionalni komananti ‘OVK'“.
Svedok je izjavio i da nije bio zadovoljan radom GŠ „OVK“ u kojem „nije bilo resursa i niko nikog nije slušao“.
„Nije bilo komande, ni autoriteta koji bi vam naredio da uradite to i to“, rekao je Mustafa, tvrdeći da nikada nije uputio pismeni raport u GŠ „OVK“.
Pritvaranje Albanaca koje je „OVK“ proglasila za „kolaborante“ sa srpskim vlastima bilo je, po Mustafi, „u interesu samoodbrane“.
On je negirao navod optužnice da je „OVK“ pritvarala pristalice Ibrahima Rugove i druge političke protivnike.
Svedok je ponovio da je „OVK“ pod njegovom „komandom“, u leto 1998, pritvorila više osoba koje su se „potpuno protivile našoj misiji“. Većina pritvorenih je kasnije bila oslobođena.
Prema optužnici i izjavama svedoka, pritvorene su pripadnici „OVK“ ispitivali, prebijali i zlostavljali, držeći ih u nehumanim uslovima.
Sud na Kosovu osudio je 2015. Mustafu na četiri godine zatvora zbog zločina nad Albancima.
Mustafa je, međutim, tvrdio da se „OVK“ prema civilima odnosila „besprekorno“ i da su pristup pritvorenima imali američka diplomatska misija (KDOM), posmatračka misija OEBS (KVM) i međunarodni Crveni krst (ICRC).
Svedok je potvrdio da ga je, tokom primirja na Kosovu u oktobru 1998, šef KDOM Šon Berns (Shawn Burns), savetovao da „OVK“ ne kreće na gradove „jer je neprijatelj tamo jači“, te da bi vojna policija „OVK“, „posle oslobođenja“ trebalo da postane civilna.
U nastavku suđenja, Mustafa će odgovarati na pitanja branioca drugooptuženog Veseljija.
Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora „OVK“ na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Tužioci su objavili identitete 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima „OVK“ stradala su i 23 Albanca i jedan Rom.
Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, prema optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je „OVK“ smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima, proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba „OVK“: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.
U privremenoj kosovskoj vladi, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Ševeningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
