Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog uz prilagođen naslov)
Publicista Ben Andoni ocenjuje da su protesti, koji su počeli protivljenjem presudama četvorici bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), zaobišli Pokret Samoopredeljenje, zbog čega je premijer Aljbin Kurti počeo da gubi politički kredibilitet. Prema njegovim rečima, lider Samoopredeljenja nije mogao da ne oseti da izlazi sa moralne scene Kosova, pa je na kraju pristao na kompromis sa Demokratskom partijom Kosova (PDK).
Andoni u pisanom intervjuu za Gazetu Express navodi da je izbor predsednice ipak trebalo da bude „uzvišeniji“, a čitav proces pažljiviji i odmereniji. O načinu na koji će se ponašati nova predsednica, Andoni kaže da će se na osnovu toga moći mnogo toga zaključiti, uključujući i kapacitete Samoopredeljenja i PDK da izmenjeni zakon o Specijalizovanim većima sprovedu u delo.
Evropska unija, koja se protivila izmenama zakona o Specijalizovanim većima, prema Andonijevoj oceni, ne može da veruje da je „malo Kosovo“ potpuno stalo na svoje noge i da je u stanju da menja zakon koji se, iako se odnosi na njegovu nadležnost, našao na snazi pod međunarodnim pritiskom.
Andoni smatra da će se ozbiljnost kosovskih vlasti, saradnja sa predsednicom i konstruktivniji odnosi Samoopredeljenja i PDK u parlamentu pokazati kroz efikasnost zakona koji budu usvajani u periodu u kojem se, kako navodi, Kosovo mobilisalo „za svoj ratni identitet i opstanak države“.
Kako ste videli „nemoguć“ dogovor Samoopredeljenja i PDK na samom kraju roka za izbor predsednika?
Po mom mišljenju, bio je veoma pragmatičan i razuman za ovu fazu kroz koju Kosovo prolazi. Međutim, dobro znate da su pregovori o približavanju Samoopredeljenja i PDK počeli još u vreme gospodina (Memlija) Krasnićija, bivšeg predsednika PDK. Tada je ta mogućnost izbegnuta jer je postojalo veće uverenje da Kosovo neće ući u produženu krizu.
Među pozitivnim stvarima u ovom slučaju treba pomenuti i jedan ne baš dobar znak političke zrelosti: toliko važna pitanja pokreću se i rešavaju u poslednjem trenutku, čak i u veoma kratkim vremenskim intervalima. Izbor predsednika trebalo bi da bude uzvišen čin, a čitav proces odmereniji. Prvo, kako bi se poštovala funkcija i ličnost koja je obavlja, a drugo, zbog državnog protokola Kosova.
U narednim danima mnogo bolje ćemo razumeti i glavne aktere koji su sproveli ovako zanimljiv izborni inženjering.
Zašto je, prema vašem mišljenju, premijer Kurti bio primoran da se vrati „u stvarnost“ i napravi kompromis?
Smatram da su protesti i insistiranje kosovske javnosti potpuno zaobišli Samoopredeljenje. Posebno su došle do izražaja pojedine izjave njegovih predstavnika o ljudima u Hagu, zbog čega su oni počeli da gube kredibilitet na svim stranama. Isto se dogodilo i sa samim gospodinom Kurtijem, koji se često pozivao na principe, ali nije mogao da ne oseti da izlazi sa moralne scene Kosova.
Istine radi, to je bio trenutak u kojem se Kosovo mobilisalo kao nikada ranije, ne samo zbog četvorice vođa OVK već i zbog svog ratnog identiteta i opstanka države.
Niko vam ne može oduzeti sećanje na veliki trenutak u kojem se osećate ispunjeno. Upravo to se dogodilo običnom čoveku na Kosovu kada su se Srbi povukli, a oslobodioci koji su ušli u gradove i sela bili momci i devojke iz OVK. To vas vraća u stvarnost, kao što se dogodilo Kurtiju, izvan političkih reči koje su hrana za stranačke pristalice.
Šta ova saradnja donosi Kosovu i može li da se nastavi u nekom obliku?
Način na koji će se ponašati nova predsednica, koja dolazi iz PDK, ali je, sudeći po velikom poštovanju koje Kurti iskazuje prema njoj, sada očigledno bliža Samoopredeljenju, otkriće nam mnogo toga.
Najvažnije je da vidimo koliki kapacitet ima savez ove dve političke snage, Samoopredeljenja i PDK, da preko gospođe Pule i gospodina Kurtija unaprede zakon o Specijalizovanim većima i sprovedu ga u delo. Kada je reč o predsednici, videćemo i koliko ona, pored diplomatije, može da utiče na pitanja povezana sa ekonomijom.
Ipak, verujem da će ozbiljnost pokazati način na koji budu formirani timovi zaduženi za odbranu vođa u Hagu pred Apelacionim sudom, a posebno sposobnost da se dobije vreme za niz sporazuma koji bi omogućili pribavljanje potrebnih sredstava iz EU. Važan pokazatelj biće i obnavljanje strateškog dijaloga sa SAD. To će nam pokazati da li ovaj savez vredi ili ne.
Može li EU da spreči Kosovo da sprovede usvojene izmene zakona koje se odnose na nadležnosti Specijalizovanih veća u Hagu?
EU ne može da veruje da je malo Kosovo potpuno stalo na svoje noge i da je u stanju da menja zakon koji je, iako se odnosi na njegovu nadležnost, donet pod međunarodnim pritiskom.
Za EU bi bilo dobro da Kosovo stalno ostane pod nekom vrstom tutorstva, čak i kada je reč o zakonima koje samo donosi. Ipak, Kosovo mora da se angažuje i u zaštiti prava žrtava, jer oni koji su pretrpeli posledice moraju dobiti nekakav odgovor. Njih više nema.
Još jednom, ozbiljnost izvršnih vlasti, saradnja sa predsednicom i možda konstruktivnija saradnja PDK i Samoopredeljenja u parlamentu pokazaće se i kroz efikasnost brojnih zakona koji su Kosovu potrebni da bi zatvorilo jedno razdoblje kojeg bi trebalo da se seća sa zabrinutošću i uz preispitivanje sopstvenih postupaka.
Ako ne učite iz grešaka, osuđeni ste da ih ponavljate. U slučaju Kosova, greške bi morale da budu sve manje, jer birokrate EU svuda pronalaze probleme.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
