Princ Filip Karađorđević položio je danas, povodom 92. godišnjice ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića, cveće na njegov grob u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
Filip je naveo da je na grob svog pradede položio ruže koje je lično orezao i ubrao u vrtu Kraljevskog dvora u Beogradu.
„Zemljište na kojem se Dvor nalazi moj pradeda je kupio sopstvenim sredstvima, a Kraljevski dvor podigao privatnim novcem, ostavivši svojim potomcima dom, a svom narodu trajno nasleđe“, naveo je.
Prema njegovim rečima, ruže sa Kraljevskog dvora za njega predstavljaju vezu između mesta na kojem je Aleksandar živeo i Oplenca, gde je sahranjen.
„U tim ružama za mene ima mnogo više od simbolike: one povezuju dom koji je gradio sa mestom na kojem danas počiva. Povezuju generacije naše porodice, prošlost koju nismo lično doživeli i nasleđe koje smo dužni da čuvamo“, poručio je Filip.
„Mnogi pokušavaju da sebe porede sa njim“
Filip Karađorđević govorio je i o današnjem odnosu prema kralju Aleksandru, ocenjujući da se pojedini na njega pozivaju iz političkog ili ličnog interesa.
„Mnogi se kralja Aleksandra I sete samo onda kada im to nalaže lični interes. Mnogi pokušavaju da sebe porede sa njim, iako takvih poređenja nisu dostojni“, naveo je.
Ocenio je i da je prema Aleksandru I u prethodnim decenijama postojao nepravedan odnos.
„Ali jedno je sigurno: oni koji su tokom proteklih decenija pisali i tumačili našu istoriju umnogome su se ogrešili o kralja Aleksandra“, kazao je Filip.
Za svog pradedu naveo je da je bio „jedan od najvećih vladara naše istorije“, koristeći i istorijske epitete „Ujedinitelj“ i „Osvetnik Kosova“.
„Za mene, međutim, on nije samo velika istorijska ličnost. On je moj pradeda. Čovek čija je sudbina zauvek utkana u istoriju naše porodice i našeg naroda“, poručio je.
Filip je položio cveće i na grobove drugih članova dinastije Karađorđević na Oplencu.
„Na Oplencu posebno snažno osećam da pripadnost dinastiji Karađorđevića podrazumeva obavezu da se čuva uspomena, poštuje žrtva i dostojanstveno nosi nasleđe prethodnih generacija“, naveo je.
Aleksandar I ubijen u Marseju 1934.
Aleksandar I Karađorđević bio je kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. godine, a od 1929, kada je država preimenovana, kralj Jugoslavije. Šestog januara te godine ukinuo je Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i uveo lični režim – novi ustav donet je 1931. godine.
Ubijen je 9. oktobra 1934. godine u Marseju, na početku državne posete Francuskoj. Francuska diplomatska arhiva atentat beleži upravo kao atentat od 9. oktobra 1934. na jugoslovenskog kralja Aleksandra.
Atentat je izvršio Vlado Černozemski, pripadnik VMRO-a, uz saradnju sa ustaškim pokretom. U napadu je smrtno stradao i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu.
Aleksandar I sahranjen je u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, mauzoleju dinastije Karađorđević.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
