Mnogo toga što vidim na Severu me podseća na Severnu Irsku, zato je važan dijalog dve vlade ali i sa zajednicom ovde

„Moj strah je velik za narednih nekoliko meseci. U vezi sa novim predloženim rešenjima za nove opštinske izbore, oko smanjivanja policijskih snaga, to može da potraje. A vreme nije nužno najbolji prijatelj trenutnoj nestabilnosti“, kazao je u intervjuu za KoSSev britanski ambasador Nikolas Ebot.

Upravo ga brine konkretizacija najnovijeg dogovora o deeskalaciji i podseća na englesku poslovicu – „đavo je u detaljima“. Iako pozdravlja ovonedeljni dogovor iz Bratislave, ocenjujući da je smanjenje procenta specijalnih jedinica – dobar način da se krene, naglašava i to da nedostaju upravo detalji i da se tek treba videti – ko, gde, kada, na kakvim osnovama, te kuda one idu.

Iako je britanska pozicija da specijalne jedinice treba da budu u mogućnosti da funkcionišu na Severu, kaže i to da specijalne policijske jedinice nemaju ulogu u naseljenim sredinama.

„One ne treba da se koriste kao redovna policija. Postoji prava prilika da se dozvoli da ta odgovornost bude na redovnim policijskim snagama. Specijalna policija je posebno obučena, i ta joj obuka nije potrebna kako bi obezbeđivala zgrade. Što se tiče uklanjanja tačke trenja, veoma je važno da te jedinice specijalne policije ne samo da budu smanjene, već da se zapravo premeste iz tih područja“.

Dosta događaja se dogodilo od kada smo poslednji put razgovarali pre četiri godine. Sa Vaše pozicije ambasadora, da li biste mogli da kažete da ste tada imali osećaj u kojem će se pravcu situacija okrenuti?

Ne, mislim da nisam. Bože, kada sam bio ovde pre četiri godine, mislim da smo tada vodili sasvim drugačiji razgovor. Očigledno se mnogo toga dogodilo za to vreme, za sve nas, sa kovidom, kada su u pitanju odnosi u regionu, događaji u Ukrajini, sve je to zaista veoma važno. Ako ništa drugo, ono čemu svedočimo, posebno u poslednjih godinu dana, jeste da Zapadni Balkan u celini postaje područje većeg interesovanja, ali i veći izvor zabrinutosti. Očigledno, događaji na Kosovu u poslednjih nekoliko nedelja su to zaista istakli. Ovo nije lako vreme, koje bi nego mogao da predvidi. Ali tu smo gde smo.

Kad smo već kod zabrinutosti, da li su aktuelna kosovska vlada i Kurti destabilišući faktor, ne samo na Kosovu, već u celom regionu, s obzirom na situaciju u kojoj i EU i SAD, verovatno i Velika Britanija, možete nam reći nešto više o tome, vide li Kurtija kao nekog ko se ne slaže sa njihovim iznova ponavljanim pozivima za deeskalaciju? Moram da dodam da se ni Srbi generalno, a ni opozicija na Kosovu, ne slažu sa postupcima kosovske vlade.

U konačnici, premijer Kurti i njegova vlada su demokratski izabrani, oni se sada nalaze na vlasti više od dve godine. Utvrdili su svoj položaj na domaćoj sceni. I oni su takođe verovatno, ne na njihovo žaljenje, ali svakako uz njihovu frustraciju, bili primorani da se bave nekim od ovih međunarodnih pitanja koja su za nas prioritet, a dijalog je uvek bio jedan od njih. Uspostavljanje normalizacije sa Srbijom zaista bi trebalo da bude prioritet. Ono što smo videli, posebno u poslednjih godinu dana, je čitav niz događaja i pitanja koja su bila isključivo teška i frustrirajuća. Mnogi od nas u međunarodnoj zajednici i zemljama Kvinte izrazito se nadamo da bi, da smo zauzeli drugi pravac i zamah, napredak postignut na proleće kada je u pitanju Ohridski sporazum, Implementacioni aneks, stvorio prostor u kojem bi se mogla rešavati mnoga različita pitanja.

Nažalost, nismo u takvoj poziciji i moramo da priznamo da je jednostrana akcija kosovske vlade od 26. maja da nasilno postavi gradonačelnike u opštinske kancelarije promenila parametre ovog pitanja i na neki način otežala stvari. To ne znači nužno da su Kosovo i kosovska vlada destabilišući faktor u regionu. Ali, mislim da je ta akcija svakako destabilišuća u smislu odnosa unutar ove zajednice, ali i u širim zajednicama na Kosovu. Mnogi međunarodni partneri se još uvek pitaju zašto je to bilo potrebno. Mislim da se u ovom trenutku jasno vode rasprave o tome kako, pa, ako ne kako obuzda ova situacija, onda šta da se uradi kako bi se ona rešila. Mislim da će za to biti potrebno dosta vremena, a tu leže i rizici, jer se mi nalazimo u nestabilnoj bezbednosnoj situaciji.

 

Videli smo da postoje određeni međunarodni napori, uključujući restriktivne mere, koje su prvo došle od strane američkog generala kada je u pitanju otkaazivanje učešća Kosovu u “Europe Defender 2023”, zatim evropske mere, a čuli smo i da Nemačka primenjuje određene restriktivne mere protiv Kosova. Postoji li nešto što je britanska vlada takođe uradila u ovom pogledu i pridružila se svojim partnerima?

Ne, ništa konkretno. Razmotrili smo koje mere možemo da preduzmemo, tako da smo svesni toga šta bismo mogli da uradimo. Premijer Kurti je bio u Londonu pre nešto manje od dve nedelje, gde se sastao sa ministrom spoljnih poslova. Prisustvovao sam tom sastanku.

Koje je poruke dobio?

Ministar spoljnih poslova je bio vrlo jasan – očekujemo da premijer Kurti i njegova vlada i njegovi bezbednosni organi deeskaliraju situaciju.

Što znači šta?

Baš tako. Značenje je najvažniji deo u tome. Mislim da nam je jasno da to znači da gradonačelnici opština ne moraju nužno da rade iz opštinskih zgrada. Ne verujemo da je to neophodno. Što je još važnije, specijalne policijske jedinice nemaju ulogu u naseljenim sredinama. One ne treba da se koriste kao redovna policija. Postoji prava prilika da se dozvoli da ta odgovornost bude na redovnim policijskim snagama. Specijalna policija je posebno obučena, i ta joj obuka nije potrebna kako bi obezbeđivala zgrade. Što se tiče uklanjanja tačke trenja, veoma je važno da te jedinice specijalne policije ne samo da budu smanjene, već da se zapravo premeste iz tih područja.

I pošalju gde? Na neko mesto gde će biti vidljive stanovništvu ili?

Svaka policijska jedinica verovatno će biti vidljiva stanovništvu u nekom trenutku.

Ali govorimo o specijalnim jedinicama?

Ali specijalne policijske jedinice su obučene za specijalne zadatke, zato su i opremljene na način na koji jesu, zato mogu da se ponašaju na određeni način koji jednostavno nije prikladan u drugim situacijama. Sve to zaista treba uzeti u obzir. KFOR ima ulogu, ali KFOR nije policija, EULEX ima ulogu, a možda je malo drsko kada britanski ambasador kaže da moramo da vidimo veće angažovanje EULEX-a. Ali ja mislim da je to neophodno, mislim da je ovo prostor u kome je priroda rada policije veoma važna. Nije iznenađenje ni to da bi bilo bolje da policajci iz srpske zajednice nisu napustili posao prošlog novembra.

Ali nalazimo se tu gde se nalazimo.

To sam hteo da kažem. Isto bih rekao i za pravosuđe i za tužilaštvo. Ako želite da uspostavite vladavinu prava na severu Kosova – za to je potrebna policija, pravosuđe, tužilaštvo. Ne verujem da mogu jednostavno da dođu sa područja južno od Ibra.

Mislite li da će se situacija deeskalirati u naredne dve nedelje kao što je pre neki dan nominalno zatraženo, ali i očigledno dogovoreno u Bratislavi?

Moja briga je konkretizacija. Mislim da je politički gledano, dobar korak da vidimo da je Kosovo spremno da preduzme mere ili da ide ka tome, ali to moramo da vidimo. Mi smo, zajedno sa drugim međunarodnim partnerima i KFOR-om, veoma pažljivo pratili prisustvo policije na Severu. Pažljivo se prati, mislim, a izuzetno se i nadam, da ćemo u narednih nekoliko dana, sledeće nedelje, moći da procenimo da li je došlo do smanjenja ili ne.

To je potvrdio i zamenik komandira policije, da se plan sprovodi i da se 25% policije povuklo iz zgrade policije. Međutim, nedostaju nam informacije o detaljima. Prvo, koliko je vojnika u zgradama, koliko ih je napustilo zgrade, koje zgrade, u kojim opštinama, gde su oni otišli? Takođe, postoji jedan kontradiktoran deo, da je na ono što smo videli da je objavio gospodin Bisljimi, a EU potvrdila kada su u pitanju elementi dogovoreni pre nekoliko dana u Bratislavi, baš tog dana ili dan posle, Kurti dodao jedan važan detalj – da pripadnici specijalne policije ne napuštaju (Sever) Kosova i da će biti poslati na određena mesta širom Severa Kosova. Kako to razumete? Da li shvatate da ovakve informacije ne pomažu srpskom stanovništvu da umiri svoje strahove, zabrinutost, psihički stres, fizički strah, i tako dalje?

Ujedinjeno Kraljevstvo ima dugotrajno iskustvo teške situacije u vezi sa policijom zbog našeg iskustva u Severnoj Irskoj gde je policija igrala višestruku ulogu u situacijama između različitih zajednica kada je bilo tenzija i kada se događalo nasilje. Tako da puno onoga što vidim na Severu me podseća na to. I zato i kažem ponovo, da ono što nam je potrebno, nije to da se fokusiramo samo na procente ili reči ohrabrenja. Ono što nam je potrebno da stvarno shvatimo jeste uticaj ponašanja policije na zajednicu, kako može da se to modifikuje, ali takođe i kako može da se to i promeni.

Moja trenutna zabrinutost jeste ono što ste i sami spomenuli – konkretizacija svega. Znate, određen procenat je dobar način da se krene, kao što vidimo, doći će do smanjenja ali, kao što na engleskom kažemo, đavo je u detaljima – ko, gde, kada, na kakvim osnovama, kuda idu. Kao što znate pozicija Ujedinjenog Kraljevstva je takva da specijalne jedinice treba da budu u mogućnosti da funkcionišu na Severu. Postoje posebni zadaci, mislim, – u vezi sa kriminalom, švercom, ili neka druga pitanja za koja i stanovništvo na Severu želi da se svakako reši.

Da li sam Vas dobro razumela, da ni Vi sami niste upoznati sa detaljima (ovog dogovora)?

Trenutno, imamo samo one detalje koje su i ostali videli.

Interesantno, takođe ste, spomenuli Severnu Irsku. Da li mislite da se poverenje između zajednica može uspostaviti ponovo tako što će policija uspostaviti kontrolu nad teritorijom?

Ne. Mislim da postoji mnogo drugih pitanja koja su za to potrebna. Mislim da je poverenje među zajednicama verovatno na najnižem nivou od mnogo vremena unazad, svakako ne od kad sam ja ovde.

Mislim da iako pri kosovskoj vladi postoje elementi koji naporno rade na pokušajima da izgrade poverenje između zajednica, istovremeno, politika, jednostrane akcije, eskalacija koju smo videli, znači da smo dovedeni u vrlo tešku situaciju. Moj strah je velik za narednih nekoliko meseci. U vezi sa novim predloženim rešenjima za nove opštinske izbore, oko smanjivanja policijskih snaga, to može da potraje. A vreme nije nužno najbolji prijatelj trenutnoj nestabilnosti.

U kojoj meri se plašiti za budući mogući etnički konflikt?

Pitanje nije u strahu, već da se bude svestan rizika. Rizik je kada usledi etnički konflikt mnogo veći nego što je. U stvarnosti, živimo ovde u malom društvu, bilo da govorimo o celom Kosovu ili četiri opštine. Ali ono što to znači jeste – postoji ogromna doza osetljivosti, a male stvari su stvarno važne. Mali incidenti, mali nesporazumi mogu da prouzrokuju ogroman efekat, a to je ono čega se ja stvarno plašim. Jer, ne možete sve da kontrolišete. Niti su svi akteri pod kontrolom. Postoji nasumični haotični element u svakom konfliktu, takvoj situaciji na kom god nivou. A osećam da smo sada u tom prostoru.

Kada govorite o, kako kažete, malim incidentima, dva takva smo već videli u ovih nekoliko dana. Ovde ne želim da unapred prosuđujem da je u pitanju etnička pozadina, ali ću Vam ih spomenuti. Srpskom povratniku Svetozaru Joziću je zapaljena kuća u jednom selu kod Istoka. Iako je američki ambasador posetio lice mesta, šaljući odatle vrlo snažnu poruku, nakon čega je usledila i poseta kosovskog ministra unutrašnjih poslova, to je ipak deja vu. Nešto što smo već viđali stalno preko 20 godina. Dakle, još jednom, bez želje da prejudiciram etnički kontekst, dogodio bi se incident, krivično delo, itd. Zvaničnici su tamo, šalju vrlo snažne poruke, snažne osude, zahtevaju brze istrage, obećavaju rezultate, i ništa se ne dogodi. I onda ponovo, imamo incidente. Pitanje gospodine ambasadore ovde je: Kakvu poruku ovakva stvarnost šalje i zajednici Srba sa Kosova, ali kosovskom društvu u celini?

To momentalno ima veze sa poverenjem, kako ste i spomenuli. Dolazimo u situaciju gde svako, ne samo da reaguje osetljivo, već zapravo skoro prestrašeno. I svi veruju da pokušavaju nekako da sebe zaštite. Svim srcem se slažem sa onim što je kazao ambasador Sjedinjenih Američkih Država kazao. Ovakva vrsta radnje samo može da se osudi. Kao što kažete, tu je istraga, i ostalo kako ste nabrojali, ali čak i tako, činjenica je da se mi pribojavamo da je to etnički motivisano, već je problem.

To nije vizija onog što Kosovo treba da bude. Kosovo nije da to bude jedna nacionalnost. Više je od toga. I ako ono želi da bude savremeno, liberalno demokratsko društvo, potrebno je da pronađe način kako da se izdigne iznad onog što izgleda kao etnički motisani zločini. Očigledno je da ljudi, kao i ja, žele da vide pomirenje, žele da vide ljude koji su prevazišli istoriju prošlosti. Nije lako da se to učini. Potrebno je da svi učesnici, ili strane uvide, da priznaju ono što se dogodilo. To nije kao da započinjete iz početka kao da se u prošlosti nije ništa dogodilo, već zapravo da se uvidi stvarnost, činjenica, tako da svako bude u stanju da nastavi sa svojim životom. Možete da govorite o zajednicama, društvima, nacijama, državama, ali se to istovremeno odnosi na pojedince, na ljude, porodice, da one budu u stanju da nastave sa svojim životima. Možda da oproste, možda da prihvate a možda i ne. Ljudske emocije su u širokom spektru ali je potrebno da se pronađe prostor i da se krene zajedno.

 

Spomenuli ste da je potrebno da se uvid stvarnost, spomenuli ste pojedinačne slučajeve. Govoreći o uvidu u stvarnost, da li je Kosovo za Vas multietničko društvo? Jer uviđanje realnosti jeste i to da govorimo o 90% do 93% albanskog stanovništva na Kosovu. A kako smo došli u takvu situaciju – jeste tako što se oko, rekla bih, dve trećine srpskog stanovništva sa Kosova nije nikad ovde vratilo nakon rata. Dakle, više od polovine stanovništva je još uvek van Kosova. Govorim o raseljenim licima. Oni se nikada nisu vratili na Kosovo. Dakle, da li Kosovo kao takvo može da bude uspešna priča?

Mislim da Kosovo može da bude uspešna priča. Izgleda kao da je u ovom trenutku sve protiv toga. Nije samo u pitanju to što se manjina ne vraća. Mi kao ambasada pokušavamo da pomognemo nekim porodicama da to i urade. Iskreno, to je pitanje i za ceo Balkan, jer vidimo promenu u demografiji. Ljudi odlaze. Jer, kakva je njihova budućnost? I kada se istovremeno vratimo na trenutnu situaciju, kakva se budućnost želi? A to je pitanje koje postavljam kosovskoj vladi, ali bih pitanje postavio i svim zajednicama: Na kakvom Kosovu želite da živite? Kako mi kao međunarodni partneri možemo da vam pomognemo da to stvorite? A očigledno je da sada imamo neka izuzetno teška pitanja.

Pitanje bezbednosti na Severu je teško pitanje. Prema kojem treba da se odnosimo i da ga rešimo na način da se osigura da se ljudi više ne povređuju, da nema rizika da od ubistva. Međutim, očigledno, to su rizici u kojima trenutno živimo.

Jeste li čuli za slučaj od pre nekoliko dana, ono što se dogodilo 80-godišnjem Srbinu u jednom selu u leposavićkom kraju? Dvojica policajca su upala u dvorište ovog 80-godišnjaka zato što je nosio šajkaču, podigao je šajkaču, kao velikodušan znak pozdrava bilo kog prolaznika namernika. Rekli su mu da su bili isprovocirani zbog onog što je uradio, i da ne bi trebalo da drži kapu na glavu. Ovo nam je posvedočila porodica, policija nema ovu informaciju, jer slučaj očigledno nije bio policiji ni prijavljen. Kada smo pitali porodicu zašto nisu prijavili slučaj, kazali su nam da su veoma zabrinuti, poniženi, zabrinuti, u tom smislu ne znajući šta da urade. Kazali su nam – koja policija, koja prava mi imamo, napadnuti smo na kućnom pragu. Da li ste pokazali ličnu zainteresovanost za ovaj slučaj? Ukoliko se dokaže da se ovako dogodilo, kakav potencijal ovakav slučaj ima na dugotrajnu štetu na to da dve zajednice, prvo jedna drugu ne razumeju? A potom i da policijske jedinice mogu da na ovakav način diskriminišu stanovništvo umesto da ga štite?

Opet se vraćamo na pitanje poverenja, ali i na pitanje osetljivosti. Raznoliki su simboli, ili preduzimanje radnji koje se mogu odmah videti kao provokacije a oni to nisu. Svako je toliko nervozan, toliko zabrinut, toliko osetljiv. I mislim da ono što će se dogoditi, to je stvarno nerazumevanje i to je stvarni rizik, i stvarna opasnost.

Izvinite, šta ako je ovo namerno? Hipotetički?

Namerno bi bilo da je policija vozila ka nekom ko je nosio konkretnu kapu. Mislim da to ipak nije zvučalo kao da je tako bilo.

Ne u tom smislu namerno. Kad kažem namerno, šta ako su policajci razumeli šta je zaista uradio ovaj čovek, ali je za njih to potpalo pod međuetničko pitanje? To da nisu bili srećni što ih je na takav pozdravio?

Možda to nisu videli kao znak poštovanja.

To je ono što su im i rekli, da je to bila provokacija za njih.

Videli su to kao nešto drugo.

Šta ako se ispostavi da je to tako bilo?

To ne znači da je takvo ponašanje prihvatljivo. Obema stranama, obema zajednicama potrebno je da razumeju na kakav odgovor nailazi ono što oni čine. Ovde ste sasvim u pravu – da se odgovornost prebaci na policiju. Oni su vlast države. Oni imaju odgovornost prema zajednici. I naravno je da bi oni trebalo da u takvom pravcu i razmišljaju. Na žalost, kao što kažem, videvši kako se nedeljama unazad odvija situacija, svaka zajednica nalazi se veoma na ivici. Ali se u potpunosti slažem da je policija ta koja treba da razmišlja o sopstvenom ponašanju kada imaju interakciju sa javnošću, ako ostavimo po strani ono što potpada pod demonstracije.

Ambasador ste na Kosovu, Vaša sunarodnica g. Ališa Kerns nedavno je u britanskom parlamentu kazala da su britanski vojnici svedočili švercu oružja iz kola hitne pomoći u objekte Srpske Pravoslavne Crkve ovde na Kosovu. KFOR je kazao da nema takva saznanja. Narednog dana, pošto je poruka stigla u medije, sreli ste se sa vladikom Teodosijem i na osnovu onog kako je izvešteno, preneli ste poruku u sasvim drugačijem tonu. Kao ambasador na mestu o kojem je gospođa Ališa Kerns iznela veoma ozbiljne navode u britanskom parlamentu, da li vi imate istu informaciju? Ili, da pitam direktno: Da li su britanski vojnici KFOR-a izvestili o švercu oružja iz vozila hitne pomoći u objekte SPC?

Veoma smo bili jasni: Vlada Ujedinjenog Kraljevstva deli stav KFOR-a. Nemamo dokaze da je Srpska Pravoslavna Crkva umešana u krijumčarenje oružja preko granice sa Srbijom. Gospođa Kerns je poslanica Konzervativne stranke, ona nije članica Vlade, ona ima vrlo važnu ulogu kao predsedavajuća odbora za spoljnu politiku i ona zaista pokazuje veliki interes za ono što se događa, ne samo na Kosovu, već na čitavom Balkanu. Ali kada su u pitanju ovi konkretni navodi, mi nemamo takvu informaciju. Nemamo takve dokaze.

Dakle, da li sam razumela – to se ipak moglo dogoditi ali, britanski vojnici nisu o tome izvestili?

Mislim da govorimo o pitanju koje je šire i ozbiljno pitanje.

Tako je.

Očigledno je da ima prebacivanja oružja preko granice. To smo pitanje pokrenuli i kod vlade u Beogradu, i kod vlade u Prištini. Razgovarali smo i sa KFOR-om o tome. Ali kada je u pitanju ovaj specifičan navod, nemamo dokaz da se ovako nešto događa.

Gospođa Ališa Kerns koja je, kao što ste kazali, predsednica odbora za spoljne poslove, ali je takođe i neko ko je došao iz forin ofisa. Da li postoji bilo kakva procedura da ona, kao neko ko dolazi iz Ministarstva spoljnih poslova, ne može da izađe u javnost sa ovako ozbiljnim navodima a bez prethodnog prolaženja ovakve poruke kroz filtere Forin ofisa?

Ne nimalo. Ališa Kerns je britanska parlamentarka. Kao takva, ona je nezavisna od vlade. I ona ima pravo da svoja gledišta javno iznese u parlamentu. To je ono što je i uradila.

To nije informacija koju je dobila iz vlade Ujedinjenog Kraljevstva. To nije informacija koja je prošla filtere Forin ofisa. Da, radila je za Forin ofis i komonvelt ranije. Mislim da je radila i za Ministarstvo odbrane. Ali kod ovih posebnih navoda, odgovornost je zaista na njoj.

Ima li bilo kakvog pitanja koje Vam nisam postavila, a da biste Vi hteli da uputite poruku, posebno srpskoj zajednici? Veoma sam sigurna da ste svesni da posebno nakon onog što je gospođa Kerns nedavno iznela to svakako nije pomoglo da se popravi imidž Ujedinjenog Kraljevstva kod šireg srpskog stanovništva?

Posao koji obavljam je samo deo tog imidža Ujedinjenog Kraljevstva. Moj posao je da stvarno radim sa Kosovom, sa zajednicama na Kosovu. Sigurno sam Vam to i kazao kada smo ranije razgovarali. Ja sam ambasador za sve zajednice na Kosovu, a ne samo za vladu. Mislim da je to važno.

Nalazimo se u vrlo teškim vremenima. Mislim da je važno da svi pažljivo razmišljaju i postupaju pažljivo. Mislim da je potrebno da se razmisli o budućnosti. Lično mislim da je potrebno da se put za izlazak pronađe na drugačiji način. Mislim da ne možemo da se jednostavno vratimo na ono što je postojalo prethodno a do toga može da se dođe samo kroz saradnju. Saradnju između međunarodne zajednice, dve vlade – u Beogradu i Prištini, ali i sa zajednicom ovde. Mislim da je veoma važna to ovdašnja zajednica, to kako da oni podignu svoj glas u mnogim od ovih razgovora. Često se, kada su u pitanju međunarodni razgovori, oni vode u prestonicama. A mislim da u ovakvoj situaciji zaista moramo da se bliže primaknemo terenu u da čujemo zajednicu kakvu budućnost oni žele da imaju.

 

Stanovništvo na Severu, a verujem da situacija nije puno drugačija kada su u pitanju Srbi na jugu zaista već odavno imaju zajednički osećaj da su bez glasa – i prema međunarodnoj zajednici i prema kosovskoj vladi.

Na njima je onda da pronađu svoj glas.

Kako?

Ponavljam, ne mislim da mi kao međunarodna zajednica treba da im to kažemo. Mislim da je potrebno to da vi radite za sebe.

Gospodine ambasadore, hvala Vam što ste govorili za KoSSev.

Autor: Tatjana Lazarević

Ebot: Brine me konkretizacija dogovora o deeskalaciji, moramo da vidimo veće angažovanje EULEX-a umesto specijalne policije



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.