Mladi sa Severa Kosova o briselskom dijalogu: Srbi sa KiM-a sredstvo umesto cilja

Prelomna godina bila je 2013, kada je na Severu počela "instalacija" kosovskog sistema, ali i "primorana integracija" u "ekonomski lošiji sistem", smatraju mladi na Severu KiM-a. Brojni su primeri da neke od odredbi Briselskog sporazuma imaju negativne posledice na terenu po njihov život, ali i da sama srpska zajednica nije imala proaktivan pristup, te da se sve vreme oslanjala na Beograd – ključne su poruke civilnih aktivista sa Severa, Milene Banović, Marine Dogandžić, Filipa Rakića i Lazara Rakića. Oni su kao panelisti na okruglom stolu "Mladi i Briselski sporazum" u Kosovskoj Mitrovici, istakli da je za Srbe na Severu, uprkos netransparentnosti političkih procesa koji se vode u njihovo ime, važno da budu samoinicijativno informisani o istim, što uključuje i detaljno poznavanje kosovskog sistema i procesa u kosovskom društvu. Mladi su govorili o sopstvenim stavovima i iskustvima u vezi sa sporazumima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, čije odredbe najviše utiču upravo na budućnost mladih.

Kosovski izbori za mene bili su šok 

"Ozbiljnosti situacije postao sam svestan tek negde 2013. godine, kada je krenulo da se priča o prvom koraku implementacije Briselskog sporazuma – o tim lokalnim kosovskim izborima. Taj prvi korak implementacije je za mene bio jedan veliki šok," ovako je Lazar Rakić iz Zubinog Potoka opisao trenutak kada se kao tadašnji 25-godišnji mladić prvi put susreo sa terminom "Briselski sporazum".

Razlozi otporu integraciji sa Severa racionalni

"On je značio početak instaliranja jednog novog sistema na Severu, novog okruženja za mene. Bila je to potpuna novina. Sprovođenjem izbora trebalo je da se prvo preskoče neke emotivne barijere, a onda je kasnije naišlo i suočavanje – da treba da se uči o tom novom sistemu, jer je vaš interes bio da učite o njemu da biste znali kako da se ponašate – bilo da biste mu se opirali, ali i ukoliko želite da u njemu učestvujete ekonomski, što je osnovni preduslov opstanka stanovništva," objasnio je dalje Rakić kako je doživeo mesece posle prvih kosovskih lokalnih izbora na Severu 2013.

Ovaj mladić iz Zubinog Potoka navodi da na Severu i dalje postoji otpor procesima integracije. On dodaje da se vrlo često u onom delu javnosti van Severa Kosova, po njegovom mišljenju, pogrešno analiziraju i interpretiraju upravo razlozi zbog kojih Srbi sa Severa nisu voljni da budu deo integracije u kosovsko društvo.

Jačati Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici kako bi se ojačao intelektualni kadar

"Smatram da Srbija treba da jača Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, tako da Srbima koji žive u Beogradu, Kragujevcu težnja bude da dođu i studiraju u Kosovsku Mitrovicu. Samim tim će ojačati intelektualni kadar," poručio je jedan od učesnika diskusije, mladi lekar iz Beograda,  inače rođeni Uroševčanin, Nikola Veličković.

"Osim emotivnih razloga i animoziteta dve zajednice, ostali razlozi otporu integraciji su i više nego racionalni. Postoje dve grupe razloga za to – prvi su ekonomske prirode, a drugi su vezani za stepen poverenja prema kosovskom društvu i institucijama," kaže Rakić, a potom je i objasnio ove razloge:

"Zašto bi bilo koji pojedinac izabrao da živi u lošijem ekonomskom sistemu kakav je kosovski – po svim makroekonomskim pokazateljima? Plate u javnom sektoru su niže na Kosovu, ne postoji zdravstveno osiguranje, uslovi su lošiji za poslovanje, sistem vladavine prava je slabije razvijen u odnosu na Srbiju i slabije je platežno sposobno stanovništvo. Krenite od Mitrovice do Prištine, pa ćete od privrede videti jedino auto perionice."

Priština ne pokazuje iskrenu želju da integriše Srbe

Govoreći o odnosu kosovskih institucija prema građanima na Severu, Rakić je rekao:

"Čini mi se da kosovsko društvo ne pokazuje iskrenu želju da integriše Sever. Iz Prištine se šalju poruke ka Severu koje jačaju nepoverenje kod srpske zajednice. Govorim o nepoštovanju prava na jezik, nerešavanju incidenata i slučajeva u kojima su žrtve Srbi, odnosu prema crkvi u Prištini, izraženom nacionalizmu koji je merljiv. Koliko ćete zastava Velike Srbije videti na Severu, a koliko zastava Velike Albanije u Prištini?".

"Problem je u tome što Srbi ne vide iskrenu želju Prištine za integracijom Severa u kosovsko društvo, već se ceo ovaj proces u srpskoj zajednici više doživljava kao želja Prištine za pokoravanjem i potčinjavanjem Severa," zaključio je dalje Rakić.

"Da bi ste integrisali jedan deo teritorije i građanstva uspešno, vi morate da ubedite društvo na toj teritoriji da potpiše društveni ugovor sa vama, da pokažete da poštujete njihova prava, da istinski rešavate probleme. Svako drugo rešenje je dugoročno neodrživo," rekao je Rakić.

Nisam mogao da se setim nijednog pozitivnog primera procesa integracije na Severu, negativnih pregršt

Da je 2013. godina bila prelomna, potvrdio je i najmlađi panelista, dvadesetdvogodišnji Mitrovčanin Filip Rakić. On se prvi put susreo sa Briselskim sporazumom 2013. godine, tokom završetka srednje škole, kada je, kako je naveo, počelo da se postavlja pitanje diploma i da li će kosovski pečat biti na njima.

"To je bio prvi put da sam osetio neke promene, ali ni tada nisam znao da to ima veze sa Briselskim sporazumom, niti sam imao gde da se informišem o tome," objašnjava ovaj mladić i dodaje:

"Kosovo opstaje zahvaljujući srpskom mitu"

Jedno od pitanja učesnicima debate uputila je programska menadžerka NVO "Aktiv", Milica Andrić, navodeći:

"Stekla sam utisak da Kosovo opstaje zahvaljujući srpskom mitu. Kosovska vlada za sve unutrašnje probleme krivi srpsku zajednicu na Kosovu, za sve spoljašnje probleme krivo je nepriznavanje od strane Srbije. Setimo se kada su Albanci masovno odlazili sa Kosova i kada je ministar dijaspore, Valjon Murati, rekao da je privilegovan status srpske zajednice na Kosovu razlog zašto Albanci odlaze. Dakle, on kao ministar vlade nije odgovoran za ogroman procenat nezaposlenosti, i katastrofalnu ekonomsku situaciju, već srpska zajednica, koja, zato što se oslanja na Srbiju – živi bolje. Moje pitanje je da li mislite da bi priznanje Kosova rešilo 'problem'? Da li bi Kosovo, ukoliko ga Srbija prizna, rešilo 'problem', da li bi se Kosovo demistifikovalo kao država i urušilo? Šta ukoliko dođe do priznanja i da li bi trebalo da dođe do priznanja? Mislim da to toga ne bi trebalo da dođe, jer se onda stvara presedan."

Odgovorio je Lazar Rakić, pojasnivši:

"Najveći paradoks leži upravo u tome da, kada bi Srbija priznala Kosovo, onda ne bi bilo razloga da se Srbija optužuje za neuspehe kosovske vlade. Toliko je kršenja prava srpske zajednice na Kosovu, a ne postoji način da se nateraju sudske institucije da rade svoj posao. Imamo primer legalizacije otimanja srpske imovine. Srbima na sudu su potrebne godine za žalbu, a pritom nemaju pristup međunarodnim instancama kojima bi mogli da se žale, jer Kosovo nije član Saveta Evrope. Postoje glasovi koji kažu da bi upravo jedan od načina demistifikacije bilo tužiti u Međunarodnom sudu u Strazburu, a za šta je ipak potrebno prethodno priznanje Kosova. Ovi glasovi govore da bi to donelo veću odgovornost Kosovu. Što se mene tiče, Srbija je već priznala Kosovo Briselskim sporazumom i to može da se čita kroz tačku 14, koja kaže da strane neće blokirati jedna drugu u procesu EU integracija. Ko može da uđe u proces EU integracija? Samo ona zemlja koja ima članstvo u UN-u."

"A onda sam 2013. ušao u civilni sektor i tada sam shvatio koliki će uticaj dijalog u Briselu imati na moj život i život mojih vršnjaka".

"Pripremajući se za debatu, razmišljao sam o tome da navedem pozitivne i negativne primere. Ima puno negativnih primera. Pozitivnih primera za mene i srpsku zajednicu – nisam mogao da se setim nijednog, bar ne do sada," rekao je, navodeći, potom, konkretne primere.

Prvi je, objašnjava, kada je izgubio ličnu kartu Republike Srbije.

"Da bih izvadio novu, morao sam da odem u Rašku sa potvrdom iz policije. Otišao sam u policiju u Mitrovici, koja je već bila integrisana u kosovsku i rečeno mi je da ne mogu da urade ništa povodom toga. Oni su policija 'države Kosovo', a izgubio sam srpsku ličnu kartu. Odatle, sve što se događalo bilo je u negativnom kontekstu," objašnjava.

"Potom sam naručio telefon preko Telekoma Srbije, koji nisu mogli da mi dostave na Kosovo, jer, kako su rekli, oduzimaju telefone na administrativnoj liniji, pa sam morao da ga preuzmem u Raški. Međutim, na prelazu, u autobusu, policajac KP-a mi je rekao da moram da platim carinu i odlučio da to bude 200 evra," navodi Rakić dalje i dodaje:

"Tu je i primer diploma, koji je delimično rešen verifikacijom. Meni je negativno, ali i istovremeno smešno to što naš Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici izdaje diplome koje su priznate u gotovo čitavom svetu, a ne priznaju ih kosovske institucije."

Ovo, međutim, nije bio jedini primer, kako je ovaj civilni aktivista objasnio – posledica Briselskog sporazuma.

"Pokušao sam da naručim strip na srpskom jeziku, međutim, pošiljaocu su, u pošti u Novom Sadu, rekli da mogu da pošalju, ali na odgovornost pošiljaoca, jer kosovske institucije oduzimaju knjige na srpskom jeziku. Strip mi je na kraju poslat autobusom. Imamo primer i pošte, gde pakete vrednosti veće od 2.000 dinara iz centralne Srbije ne mogu da nam se pošalju," objasnio je Rakić, ističući da ovakvi primeri negativno utiču na život mladih.

On dodaje da, pored "praktične suludosti", postoji i pitanje "emotivnog".

"Naravno, rođen sam ovde – Sever KiM-a – Srbija. Odjednom je došlo do promene i naravno da se osećam loše kada moram da izvadim kosovsku ličnu kartu da bih uopšte radio. To je bilo moranje, ne moja lična želja, radi se o bukvalnoj – forsiranoj integraciji."

Ipak, dodaje, uprkos očiglednim promenama na terenu, mladi ne razumeju da se radi o sprovedenim odredbama Briselskog sporazuma, dok ih, kako objašnjava Rakić, istovremeno situacija na terenu zbunjuje.

Zahvalan sam što sam došao na KiM i što sam mnogo naučio

Među učesnicima okruglog stola našao se i student Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, inače Beograđanin, Stefan Živković. Kaže da je zahvalan zato "što je tu gde jeste" i što je, kako je dodao, naučio mnoge stvari. 

"Na našem Univerzitetu jaka je stomatološka klinika i prednjači u odnosu na sve druge srpske klinike, počevši od Novog Sada, pa južnije. Stomatolozi iz Kosovske Mitrovice su priznati i u Evropi. Verujem da će takav slučaj biti i sa ostalim katedrama. Nemam nikakve veze sa Kosovom, odlučio sam da dođem, jer nisam želeo produženu srednju školu u Beogradu. Zahvalan sam što sam došao ovde i naučio mnoge stvari," rekao je on.

"Moji vršnjaci osećaju posledice svega, ali ne verujem da znaju da je to posledica Briselskog sporazuma, već samo znaju da se nešto menja. Kada poredimo sever i jug, ovde je, ipak, drugačije. Vidite srpske tablice, zastave, ali na kraju kada treba da se izađe sa KiM-a, dajemo ličnu kartu. Zašto nam je potrebna ako smo deo Srbije? Mislim da i to zbunjuje moje vršnjake i mlađe od mene."

Srbi sa KiM-a sredstvo umesto cilja u briselskom dijalogu

"Ovde smo čuli pojmove 'integracija',  'moranje',  'morao sam da uzmem ličnu kartu'.  Suština u svemu tome jeste da smo postupno ubeđivani da se nekakva 'realnost na terenu' mora prihvatiti i da smo mi bili, pre svega, sredstvo, više nego cilj u tom prvom dogovoru na najvišem političkom nivou i sada mnogo brzo, a nakon početka realizovanja nekih dogovora, mi vidimo da naš svakodnevni život na terenu, ne samo da nije olakšan, nego se mora platiti 200 evra za taj telefon, pa 10 evra mita kako bi se skratilo nepotrebno čekanje, posebno na Merdaru, pa i do 2000 evra na ime administrativnih, notarskih i troškova prevoza kako bi ljudi verifikovali imovinu koja je već njihova," rekla je civilna aktivistkinja iz Severne Mitrovice, tridesettrogodišnja Marina Dogandžić, koja u njoj živi kao raseljeno lice iz Prištine od 2004. godine.

Dogandžić je podsetila na hronologiju događaja koji su prethodili briselskim dogovorima – od završetka bombardovanja, preko prvih pregovora sredinom 2000, Ahtisarijevog plana koji srpska strana nije prihvatila, jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, i potom prebacivanja uređivanja ovog pitanja na EU, od septembra 2010. godine.

Politički procesi su mogli da se menjaju da su Srbi s KiM-a bili proaktivniji

Dogandžić je naglasila da uprkos svim planiranim procesima, nepovoljna pozicija Srba tokom proteklih godina je mogla biti popravljena da je postojao, kako je rekla, proaktivniji odnos pojedinaca i da i najviši politički procesi, kako kaže, mogu da zavise i od pojedinaca.

Briselskim sporazumom srpska zajednica ojačana, trebalo bi pomoći Srbima na centralnom Kosovu

"Mi smo gurnuti u teren, sada mi moramo da se borimo, mi – mali razmaženi srpski narod. Srbija nas je ostavila na cedilu, ali mi nismo toliko slabi. Briselskim sporazumom je srpska zajednica na Kosovu generalno ojačana. Bez Severa Kosova ostatak Srba na Kosovu je bio obezglavljen. Dajte da pomognemo Gračanici, centralnom Kosovu. Moramo. Sad će oni biti jači, a mi smo svakako jaki," rekao je asistent  na Medicinskom fakultetu, Ivan Radić.

"Sve ponekad zavisi od pojedinca, sve je politički proces koji može da se menja i na koji smo mogli da utičemo da smo bili informisani i uključeni na pravi način, da nismo imali samo jedan nivo podrške. Previše smo se oslanjali na Beograd, dok je Beograd bio u raskolu između dve suprotstavljene težnje – jedna težnja je sadržana u tački b o normalizaciji – pridruživanje Evropskoj uniji, a druga težnja je zaštita srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji – njihovih kolektivnih i ljudskih prava," rekla je.

Kako je u naš govor ušla "integracija" a ne "normalizacija" – odgovor je i u nama

Dogandžić je podsetila da  "tehnički pregovori" koji su započeli ovaj proces normalizacije nisu prejudicirali status i da su se ticali poboljšanja saradnje, poboljšanja napretka u procesu pristupanja Srbije EU, kako je u jednoj od tačaka navedeno, a ne, na primer, "moranja integrisanja" u kosovski sistem, te da je čitav dijalog bio povezan sa pitanjem pristupanja Srbije EU i postupnog de fakto osamostaljivanja Kosova.

"1. marta 2012, Srbija dobija status kandidata, a već u avgustu, Suzana Grubješić koja je tada bila potpredsednica vlade Srbije zadužena za dijalog sa EU, kaže, 'Srbija je spremna za početak dijaloga na visokom političkom nivou, kao jedinom načinu za postizanje dugoročnog održivog rešenja između Srba i Albanaca', da bi se, potom, u septembru okončao proces međunarodne nadzirane nezavisnosti Kosova," podsetila je Dogandžić, upućujući na "usaglašen" sled koraka kojima je Kosovo dobilo podršku za osamostaljivanje, ali i naglašavajući da je na razgovorima kao tema formulisana  normalizacija odnosa, a ne integracija srpske zajednice.

"Kako  je u naš govor ušla integracija, a ne normalizacija, i zašto je sve ovako teklo, odgovor moramo da tražimo i u nama, kao i zašto je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji držana u jednoj ignorantskoj situaciji, zarad dobrobiti ostalih 7 miliona građana. Zašto smo to dozvolili?" rekla je Dogandžić.

"Nije istina da ne može ništa da se promeni, makar da smo napravili buku oko nepovoljnih rešenja. Na primer, pominjali smo ovde kako smo morali da uzmemo kosovske lične karte nakon prihvaćenog novog kosovskog zakona o radu. Nijedna nevladina organizacija na Severu nije u javnosti iskazala ni najmanju kritiku na zakon, a mogli smo," istakla je takođe.

Podsetila je i na to kako ona vidi šta je prethodilo potpisivanju Briselskog sporazuma:

"Do te 2013. i potpisivanja tog prvog sporazuma, kada je krenula organizacija lokalnih izbora na terenu koji su dali neku vrstu legitimiteta i legaliteta kosovskim institucijama, imali smo formalni okvir gde se nešto pregovara da bi se imalo argumenta – pa, evo, dve strane su se dogovorile, a sa druge strane smo mali paralelni sistem, mislim na institucije iz Prištine, gde se donose odluke, poput ovog Zakona o verifikaciji imovine, preko onih odluka koje se donose preko noći, kao što je upad specijalnih jedinica ROSU, poput one da se zatvorenici prebace u zatvor u Podujevu kako bi se reklo da je institucija multietnička." 

Pasivnost, neaktivnost i nedostatak vizije iskorišćeni sa procesom normalizacije za improvizaciju rešenja i primoranu integraciju

Dvadesetosmogodišnja preduzetnica Milena Banović iz Leška govorila je o Briselskom sporazumu iz perspektive privrednika, osvrćući se istovremeno na "prelomnu godinu" – 2013,. kada je i potpisan prvi Briselski sporazum:

"Mislim da je upravo 2013. godina bila prelomna, jer je ta neka naša pasivnost, neaktivnost, nedostatak jasne vizije kako ćemo da pregovaramo i šta ćemo da radimo sa tim procesom normalizacije iskorišćena, tako da je sada naš pregovarački tim primoran da improvizuje rešenja i došli smo u situaciju daj šta daš, jer su na početku, tadašnji akteri vlasti i napravili jaz i potpisali sporazum."

Banovićeva ističe i da su odredbe sporazuma iz 2013. dovele do "primorane integracije".

Zaštita kulturne baštine kroz njenu promociju, jer ljudi nisu svesni duhovne vrednosti KiM-a

"Moj zaključak na sve ovo je da su Srbi iz centralne Srbije dosta neupućeni i praktično nemaju nikakvu vezu sa Kosovom. Kada kažu da bi mnogi glasali da treba da se prizna Kosovo – da. Ali zato što uopšte ne poznaju kulturnu baštinu Kosova, ne poznaju ni duhovne vrednosti Kosova, nisu obilazili manastire, a kada jednom odete u kosovski i metohijski manastir, bez obzira odakle god da ste, osetite neverovatnu blagodat i zaista vam vraća nacionalni identitet. Kao jedan od načina zaštite te kulturne baštine u tom smislu je i promocija duhovnosti, što bi bilo jako značajno da se podigne svest naroda i tada bi ljudi više posećivali KiM i bili svesniji svega i trudili bi se da se pobune za razne stvari koje ne idu prilog narodu na KiM-u i trudili bi se da poboljšaju njihove uslove," bila je poruka svršenog studenta medicine na Beogradskom univerzitetu, Stefana Veličkovića.

"Imamo pitanje regionalnog komandira, ali samo za Sever Kosova. Sa stanovišta običnog građanina, ja bih se zapitala, jesmo li mi poklonili ostali deo Kosova. Imamo navodne međunarodne garancije za verske objekte, a sa druge strane, imamo situaciju gde je Kosovo za malo, uz nedostatak tri glasa, postalo član UNESCO-a. Obavezali smo se i da nećemo blokirati Kosovo u pristupu organizacijama. Imamo oficira za vezu, koji je praktično ambasador," Banovićeva je navela praktične primere sprovođenja dogovora iz Brisela, naglašavajući da je to dovelo do primorane integracije Srba sa Severa:

"Tadašnje potpisivanje osnovnih principa dovelo je do toga da smo primorani na integraciju i oni su već integrisali Sever Kosova, u skladu sa svojim zakonima. Mi ovde imamo kosovske opštine i mi jesmo u kosovskom sistemu. Sve je urađeno da do pune integracije dođe."

Što se same privrede tiče, ona smatra da je podjednako ugrožena i srpska i albanska zajednica, a da, kako dodaje, ne vidi da je učinjen napredak na terenu kada je u pitanju privredni razvoj.

"Znamo da je nezaposlenost na Kosovu oko 45 odsto, što je jedna od najviših stopa nezaposlenosti na celom Balkanu. Kada uzmemo samo taj parametar, ne mogu da donesem sud da je doneto nešto dobro i da se konkretno radilo na rešavanju te situacije," navela je ona.

Ova preduzetnica sa krajnjeg Severa govorila je i o odnosu političkog stanja i privrede na Kosovu, upućujući na loš ekonomski sistem. Ističe da je Kosovo zavisno od međunarodnih donatora, i s obzirom na to da je izvoz u malom procentu pokeiven uvozom, ne može se govoriti o "jakoj" privredi.

"Ako nema jake privrede, onda nema ni stabilnog političkog okvira, jer je privreda faktor koji može da ojača jednu sredinu. Bili smo svedoci da je gotovo 100.000 Albanaca, pretežno mladih – otišlo sa ovog prostora, tako da ne možemo da govorimo da je njihova državnost i njihova neprekidna inicijativa za državnošću donela nešto dobro na jugu. Posebno ako uzmemo procenat siromaštva, nezaposlenosti, i trenutnu ekonomsku situaciju, ne mogu da kažem da je ceo taj proces, da li je Briselski, ili bilo kojoj drugi, nama, običnim građanima, radničkoj klasi, kao i privrednicima, zaista doneo nešto dobro," objasnila je Banovićeva.

Debatu "Mladi i Briselski sporazum", uz podršku kosovske fondacije za otvoreno društvo realizovala je NVO "Centar za razvoj zajednica" u okviru projekta "Građani Severa javno o briselskom sporazumu".

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.