„Država Srbije trenutno se, makar ovaj deo koji je bio na Kosovu i Metohiji, nalazi u kontejnerima“, poručila je Rada Trajković na skupu podrške Studentskoj listi u Beogradu. Ocenila je da je plan vlasti Aleksandra Vučića da i ti kontejneri vremenom nestanu, a da na Kosovu ostanu kosovske institucije. Kao jedan od ključnih zadataka buduće politike označila je „kompromitaciju projekta nezavisnosti Kosova“, za šta, kako smatra, prostor otvaraju i presuda bivšim čelnicima OVK, pitanje nestalih Srba i trgovine organima, ali i promenjene međunarodne okolnosti.

„Oliver Ivanović mora da živi među nama kao simbol početka velike predaje prostora Kosova i Metohije“ – poručila je.

Trajković je na okruglom stolu „Zašto Srbi sa Kosova treba da podrže Studentsku listu – Studenti pobeđuju“ rekla da ne želi da ponavlja ono što je već poznato o položaju Srba na Kosovu, već da govori o tome šta bi ubuduće trebalo raditi.

„Realnost znamo, a realnost je takva da se država Srbije trenutno, makar ovaj deo koji je bio na Kosovu i Metohiji, nalazi u kontejnerima“, kazala je.

Prema njenoj oceni, ne postoji ni realna namera sadašnje vlasti da institucije Srbije vrati na Kosovo.

„Bez nade i bez ikakvog našeg optimizma da ćemo vratiti te kontejnere na Kosovo, nego sa Vučićevim projektom da će ti kontejneri još neko vreme trajati, a onda će nestati i na Kosovu i Metohiji ostaće institucije kosovske. To je njegov plan“, rekla je.

Oliver Ivanović: „Odgovornost za njegovu smrt moramo da tražimo na svakom mestu“

Trajković je veliki deo obraćanja posvetila ubistvu Olivera Ivanovića i svojim višegodišnjim tvrdnjama o Milanu Radoičiću.

Podsetila je da je nakon ubistva Ivanovića javno optužila Radoičića da je organizovao njegovo ubistvo, navodeći da zbog toga, kako tvrdi, godinama trpi progon i pritiske.

„Nije lako doći na skupove i nije lako dolaziti sa etiketama koje niko nije nosio, ja mislim, koliko ja“, rekla je, podsećajući da je nakon ubistva Ivanovića iznela tvrdnju o Radoičiću.

„Sve od onoga dana, a i pre toga, kada su ubili Olivera i kada sam kazala da je organizaciju ubistva Olivera uradio Milan Radoičić, sa kojim su, nažalost, mnogi Srbi pravili biznis, dogovore, trgovine, prodaje, a ja ga nisam poznavala do tog trena. Nisam ga videla prvi put do sudskog procesa. Moj progon i moj teror traje do dana današnjeg, ali se ne kajem. Oliver mora da živi među nama kao simbol početka velike predaje prostora Kosova i Metohije.“

Trajković je poručila da neće prestati da govori o tom slučaju.

„Ja jedino što ne znam – ne znam nikome da prećutim. I nikome neću da prećutim.“

„Moma zna, kada smo bili i on i ja i vladika Artemije, da sam upravo ja sa Kušnerom prva podigla pitanje kidnapovanja Srba još tada. Ali, nažalost, kada vas ne voli BIA, onda vas ne voli ceo svet. Sav teret je pao na mene da sam ja ta koja je kidnapovala i vadila organe, valjda po profesiji sam hirurg, pa to je nešto. Bilo je za zle Srbe veliki povod da me napadaju. Ja jedino što ne znam – ne znam nikome da prećutim. I nikome neću da prećutim.“  

„Život Olivera i otkrivanje njegove sudbine i odgovornost za njegovu smrt svi zajedno, na svakom mestu, moramo da tražimo“, rekla je.

„Najvažnija je kompromitacija kosovske države“

Trajković je potom prešla na ono što vidi kao budući pravac delovanja.

„Svi mi znamo šta se desilo i šta se dešavalo. Ali šta ćemo da radimo, to je najvažnije“, kazala je.

„Za mene je u ovom trenutku najvažnija kompromitacija kosovske države“, rekla je, dodajući da je reč o državi koja je, kako je navela, nepriznata od dela međunarodne zajednice, ali istovremeno „vrlo relevantna“ za brojne međunarodne aktere.

Prema njenoj oceni, takvu politiku nije moguće voditi sa sadašnjom vlašću u Beogradu.

„To ne može da se radi sa Vučićem“, poručila je.

Trajković je ocenila da buduća vlast i Studentska lista treba da rade upravo na „kompromitaciji projekta nezavisnosti Kosova“, koristeći pravne, političke i međunarodne argumente.

Presuda Tačiju i ostalima kao prostor za novu pravnu borbu

Kao jednu od okolnosti koje bi, prema njenom mišljenju, trebalo koristiti, navela je presudu bivšim čelnicima OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju i drugima.

„To možemo upravo nakon presude Tačiju, Krasnićiju i ostalima“, rekla je.

Trajković tvrdi da je presuda izazvala nedoumice i unutar međunarodne zajednice.

„Vidim da su mnogi u međunarodnoj zajednici vrlo zbunjeni tom presudom“, kazala je, dodajući da bi dodatni efekat, po njenoj oceni, imalo formiranje ozbiljnog pravnog tima koji bi radio na slučajevima nestalih i kidnapovanih Srba.

„Još više bi bili zbunjeni ukoliko bismo formirali jedan pravni tim koji bi mogao da radi na projektu sudbine kidnapovanih Srba, to jest na projektu trgovine organima“, rekla je.

„Nemamo ono što je najvažnije – nemamo tela“

Govoreći o navodima o trgovini organima, Trajković je kao najveći problem označila nedostatak materijalnih dokaza o sudbini nestalih.

„Ono što nemamo – nemamo tela. Nemamo tela kao dokaz da su tim ljudima izvađeni organi“, kazala je.

Zbog toga smatra da bi Srbija morala sistematski da radi sa međunarodnim institucijama i službama.

„Mi treba da insistiramo i u kontaktu sa predstavnicima međunarodne zajednice, sa njihovim obaveštajnim službama, koje sigurno imaju podatke o tome, da se dođe do nečega što podrazumeva lociranje grobnica naših kidnapovanih, za koje se pretpostavlja da su bile u Albaniji“, rekla je.

Pozvala se i na bivšu glavnu tužiteljku Haškog tribunala Karlu del Ponte.

„Karla del Ponte u svojoj knjizi kaže da smo dokazali da je bila trgovina organima, ali mi nemamo ono što je najvažnije – dokaz, odnosno tela kidnapovanih Srba“, navela je Trajković.

„Naša diplomatija treba da radi u tom smislu“, poručila je.

Podsetila je i da je, zajedno sa drugim predstavnicima Srba, još u vreme Bernara Kušnera otvarala pitanje kidnapovanih.

„Moma zna, kada smo bili i on i ja i vladika Artemije, da sam upravo ja sa Kušnerom prva podigla pitanje kidnapovanja Srba još tada“, rekla je.

Studentskoj listi: „Oživite Ustavni sud“

Trajković je kao još jedan konkretan zadatak buduće vlasti izdvojila ponovno uspostavljanje pune uloge institucija Srbije, posebno Ustavnog suda.

„Mislim da bi Studentska lista trebalo da radi na projektu oživljavanja Ustavnog suda“, rekla je.

Kao primer navela je Kosovo, gde, prema njenoj oceni, odluke Ustavnog suda imaju stvarnu političku težinu.

„Albanci na Kosovu ništa ne prihvataju dok im Ustavni sud ne daje podršku. Dakle, oni funkcionišu i to je jedina institucija na Kosovu koja funkcioniše, gde je Ustavni sud i njegova poslednja reč ono što se sluša“, rekla je Trajković.

Promene u svetu kao šansa za osporavanje dosadašnje politike

Trajković smatra da i aktuelne geopolitičke promene mogu otvoriti prostor za ponovno pokretanje pitanja Kosova.

„Ono što se sada globalno dešava možda je negde i šansa da pokrećemo pitanja oko kompromitacije projekta koji su podržale najjače zemlje gotovo sveta“, rekla je.

Podsetila je i na raniju ulogu Rusije u Kontakt grupi, navodeći da je u jednom periodu postojala saglasnost da Kosovo ne može biti ni pod Srbijom ni pod Albanijom.

„Kada su Rusi dole bili i članovi Kontakt grupe, oni su zajedno usvojili da Kosovo ne može da bude ni pod Srbijom, ni pod Albanijom. I taj dokument zvanično postoji“, rekla je.

Dodala je da su se Rusi kasnije povukli iz Kontakt grupe i sa Kosova, nakon čega je, kako je navela, ostala Kvinta.

Međutim, prema njenoj oceni, ni unutar zapadnih saveznika danas ne postoji potpuna saglasnost.

„Kvinta sada, ja bih rekla, ne deluje kompaktno“, kazala je.

„Čak i kod ovih poslednjih izbora, mislim da su razdori veliki – ko će dominirati Kosovom, da li Evropska unija ili Amerika“, navela je Trajković.

„Treba da koristimo sve argumente koje imamo“

Na kraju izlaganja Trajković je ponovila da fokus ne bi trebalo da bude samo na opisivanju položaja Srba, već na korišćenju svih pravnih i političkih argumenata kojima bi se osporavali rezultati dosadašnje politike prema Kosovu.

„Ono što je naš jedini zadatak jeste da se bavimo kompromitacijom sa svim argumentima koje dole imamo“, rekla je.

Kao argumente je navela položaj i ugroženost Srba, položaj hrišćanskog nasleđa i posledice odluka zapadnih zemalja koje su podržale nezavisnost Kosova.

Prema njenoj oceni, te države napravile su „veliku grešku“ kada su podržale bombardovanje SR Jugoslavije i kasnije priznavanje nezavisnosti Kosova.

Trajković je poručila da upravo tu vidi prostor da buduća vlast, uz drugačiju diplomatiju i ozbiljniji pravni pristup, ponovo otvara pitanja koja su, prema njenom mišljenju, tokom prethodnih godina zapostavljena.

Sa tribine Srba sa Kosova u Beogradu podrška Studentskoj listi: Kritike Vučiću i Srpskoj listi, zahtevi za drugačiju politiku prema Kosovu