Ministarstvo odbrane Srbije reagovalo je na jučerašnje navode kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koji je optužio Srbiju za provokativno kretanje vojnog osoblja blizu administrativne linije sa Kosovom.
U saopštenju, Ministarstvo je istaklo da su tvrdnje o navodnim premeštanjima snaga Vojske Srbije deo kontinuirane kampanje dezinformacija usmerenih protiv Vojske i snaga bezbednosti Republike Srbije.
„U objavi na društvenim medijima vide se pripadnici Vojske Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti koji izvršavaju redovne zadatke na obezbeđenju administrativne linije i kontroli Kopnene zone bezbednosti, u skladu s Vojno-tehničkim i svim drugim potpisanim sporazumima“, naglašava se u objavi.
Tokom jučerašnjih aktivnosti, obezbeđenje administrativne linije sprečilo je zapravo ilegalno prebacivanje drvne građe prema teritoriji Kosova.
„Navodne bezbednosne snage koje Kurti pominje u medijima, koje su došle u kontakt sa pripadnicima Vojske Srbije na spomenutoj lokaciji, su u stvari šverceri bespravno posečene šume sa teritorije centralne Srbije, što je inače postao unosan ilegalan posao. Juče su organi obezbeđenja administrativne linije svojim aktivnostima presekli ilegalne aktivnosti prebacivanja drvne građe na teritoriju AP KiM, pri čemu su šumokradice pobegle na prostor AP KiM, a zatečena pokretna sredstva koja su koristili za ovu kriminalnu aktivnost su predata pripadnicima MUP“.
Kurtijeva izjava o „provokativnom kretanju“ Vojske Srbije, takođe je označena kao deo šire strategije „kampanje dezinformacija“ kosovskih institucija koja ima za cilj, kako tvrde, podizanje tenzija, obmanu javnosti, otežavanje uslova života za Srbe na Kosovu i nepoštovanje međunarodno postignutih dogovora.
Ministarstvo je ukazalo na to da u „obezbeđenju administrativne linije prema AP Kosovu i Metohiji, nema mesta za tzv. kosovsku policiju ili tzv. kosovske bezbednosne snage“.
„Budući da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojno-tehnički sporazum ne prepoznaju druge subjekte sem međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u Pokrajini i snaga bezbednosti Republike Srbije. U tom smislu, navodi da tzv. kosovske vlasti blisko prate situaciju u slučaju nekakvih aktivnosti snaga Republike Srbije u KZB i duž administrativne linije nemaju uporište u realnosti i pokazuju potpuno ignorisanje dogovorenih sporazuma“.
Aljbin Kurti je prethodno, s druge strane, naglasio da je Kosovo „spremno da odgovori na svaku pretnju teritorijalnom integritetu“, ističući investicije u obaveštajne i bezbednosne strukture.
On je ukazao na svežinu srpske vojne prisutnosti kao na „hibridnu akciju“ koja destabilizuje region, dok se istovremeno poziva na evropske integracije.
Kurti je sa druge strane, svoje jučerašnje saopštenje uz više fotografija o navodnom „provokativnom premeštanju trupa“ iskoristio za hvalospev o „neviđenim ulaganjima u izgradnju i unapređenje kapaciteta obaveštajnih, bezbednosnih i odbrambenih struktura“, te blisku saradnju sa NATO-m.
Njegova objava inače usledila je nakon nedavnog obraćanja na glavnom odboru Samoopredeljenja, u kojem je pozvao NATO da ukine, odnosno proširi ZKB na 5 kilometara.
„Pošto je Srbija nekoliko puta približavala vojsku granici, mora da se obnovi kopnena zona bezbednosti u perimetru od 5 kilometara oko granice Srbije. To zloupotrebljava režim Aleksandra Vučića, koji u ovaj pojas od 5 kilometara unosi artiljeriju“, kazao je prošle nedelje Kurti.
Povratak vojske i policije u KZB – diplomatski uspeh nekadašnjih demokratskih srpskih vlasti
Kopnena zona bezbednosti (kopnena između Srbije i Kosova u dužini od 5 kilometara kopnom, odnosno 25 kilometara vazdušno – VZB), uspostavljena je Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija i Vojnotehničkim sporazumom iz 1999. godine, na površini od 1.471 kvadratnog kilometra, odnosno dužine linije od 382 kvadratna kilometra.
Povratak tadašnje Vojske Jugoslavije u Kopnenu zonu bezbednosti (KZB), kao dotadašnju svojevrsnu tampon zonu, sproveden je između 14. marta i 31. maja 2001. godine, nakon završetka sukoba na jugu Srbije, uz nadgledanje NATO-a, OEBS-a i medija i smatra se diplomatskim uspehom demokratskih vlasti Jugosavije i Srbije nakon 2000. godine i jednom od najznačajnijih tekovina rada vlade danas ubijenog premijera Zorana Đinđića.
Uspeh ove svojevrsne vojno-policijske operacije je veći i tim pre što je njemu prethodilo ne samo povlačenje vojske i policije nakon bombradovanja i rata na Kosovu, već i u završnici prelivenih sukoba OVPMLB sa srpskim/jugoslovenskim snagama na jugu Srbije.
U ovom povratku učestvovale su tada nove antiterorističke i protivdiverzantske jedinice, a ne snage koje su se borile na Kosovu. Komandovao je general-potpukovnik Ninoslav Krstić. U skladu sa sporazumima o povratku, VJ je uklonila deo teškog naoružanja, a NATO je odobrio korišćenje automatskog oružja i minobacača, ali ne i tenkova. Jugoslovenskim snagama je tada dozvoljeno da odgovaraju na napade i spreče nelegalne prelaze granice.
Kako je juče saopštio KFOR, (u odgovoru za Kohu, nakon njenog upita posle Kurtijevog zahteva), KZB u potpunosti je relaksirana od 2015. godine.
U njoj se danas odvija redovna i vrlo pozitivno i obostrano ocenjena saradnja srpskih snaga i KFOR-a, koja uključuje održavanje sastanaka na visokom nivou, sastanke zajedničke komisije, komandne, koordinacione i lokalne sastanke, zajednička izviđanja i jednovremene patrole.
Iz Prištine su česte optužbe na račun boravka srpskih snaga u KZB i njenih aktivnosti, posebno unazad četiri godine. Sve su učestalije poruke da se ona ponovo povrati, odnosno potisnu srpske snage odatle, posebno od slučaja Banjska, koju glasovi koji zagovaraju ovo redefinisanje koriste kao ključni argument.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
