„Kosovo je privremeni projekat i prelazni proces u pravcu spajanja sa Albanijom“, izjavio je kosovski ministar za životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu, Ljiburn Aljiju (Liburn Aliu). Navodi ovog ministra koji je ujedno član Samoopredeljenja – stranke čiji se lider, odnosno aktuelni premijer, u prošlosti i javno zalagao za ujedinjenje sa Albanijom, naišli su na kritike opozicije na Kosovu.
Aljiju je zapravo još kasno sinoć izjavio za T7 da „Kosovo vidi kao privremeni projekat“, ali bez konkretnog pominjanja ujedinjenja sa Albanijom, prenela je Gazeta Express.
U današnjoj izjavi za Klan Kosova, pojasnio je svoje navode, pomenuvši ovog puta i ujedinjenje.
„Potvrđujem da je za mene Kosovo, u okolnostima u kojima je, sa Ustavom i tim stvarima, privremeni projekat. To je prelazni proces u pravcu spajanja sa Albanijom“, kazao je Aljiju, a preneo ovaj medij.
Opozicija kritikuje
Navodi ovog ministra izazvali su brojne negativne reakcije kosovske opozicije.
Oglasio se predsednik LDK, Ljumir Abdižiku (Lumir Abdixhiku), kao i portparolka ove stranke, Sibelj Haljimi (Sibel Halimi).
„Šta će vam spoljni protivnici, kada imate unutrašnje?“, upitao je Abdižiku na društvenoj mreži Fejsbuk, dodajući da „Kosovo danas vode populisti koji u njega ne veruju“.
„Sudbina najvećeg albanskog projekta ‘Kosovo nezavisna i suverena država’ je u rukama onih koji negiraju sopstveno državljanstvo. Kršenje Ustava postala je svakodnevnica“, dodao je Abdidžiku.
Gotovo istovremeno, usledila je reakcija portparolke ove stranke, Sibelj Haljimi.
Poručila je da bi u „svakoj modernoj državi“ nakon ove izjave – „usledilo smenjivanje“,
Ona je ujedno navela da Aljiju treba da se izvini, jer je, kako kaže – „povredio projekat za koji je žrtvovano puno naraštaja“.
Reakcija na Aljijuovu izjavu stigla je i od nekadašnjeg kosovskog ministra spoljnih poslova, Petrita Seljimija. „Povratak osnovi?“ – upitao ga je.
„Premijer Kurti je dobio mandat zahvaljujući otporu promenama granica. Uvek sam mislio da je ovo čudno, čak je i njegova stranka imala krajnji program promene granica. Sada, jedan od njegovih ministara i osnivača Samoopredeljenja, kaže da je ‘Kosovo privremena država'“, napisao je Seljimi na društvenoj mreži X.
I dok opozicija kritikuje, kosovski premijer, koji se i sam u prošlosti neretko javno zalagao za ujedinjenje Kosova i Albanije, danas je, prema pisanju Ekonomia Online, odbio da prokomentariše Aljiuove navode.
„Ne priliči mi da komentarišem TV emisije koje nisam gledao, ali moj portparol Perparim Krieziu mi je rekao da je to bila emisija“, kazao je kratko Kurti tokom posete Gnjilanu, preneo je ovaj medij.
I dok mu danas „ne priliči da komentariše“ o jedinstvu, tačnije ujedinjenju Kosova i Albanije, u prethodnim godinama je u više navrata govorio upravo Kurti, mada mnogo češće dok je bio u opoziciji, nego nakon preuzimanja vlasti.
Kurti je juna meseca ove godine, pominjao „nacionalno jedinistvo“, odnosno „ujedinjenje“, navodeći da je ono „glavni cilj“, prenela je tada Gazeta Express.
„Ne zaboravljamo važnost istorije i ujedinjenja”, poručio je Kurti.
On je ujedno pre dve godine, kada je takođe vršio funkciju premijera, izjavio da bi na referendumu glasao za ujedinjenje sa Albanijom, samo ako bude predstavljen na demokratski način, ali i da to nije prioritet u ovom mandatu njegove Vlade.
Samo par dana kasnije, odnosno novembra 2021 godine, i to nakon zajedničke sednice Vlada Kosova i Albanije, albanski premijer, Edi Rama, izjavio je takođe da bi glasao „Za“ ujedinjenje, te da će do ujedinjenja doći, ali i da ne zna kada bi referendum o tom pitanju mogao da se održi.
Samo dva dana kasnije je i Ljiburn Aljiu govorio o ujedinjenju, navodeći da se sve vreme radi na tome „na prirodan način“, te da je granica „samo veštačka podela dve zemlje“, prenela je EkonomiaOnline.
Aljbin Kurti se pred dolazak na premijersku funkciju, javno zalagao za izmenu prvog člana kosovskog ustava kojim se nalaže da Kosovo „ne može da se pripoji drugoj državi“.
„Imamo prepreku kada je u pitanju Ustav Republike Kosovo, ali to nije nepremostiva prepreka. Radom i zalaganjem, uz političku volju i volju naroda, moramo doneti zakon o referendumu i jednog dana promenimo Ustav Kosova. Kosovo i Albanija kao dve države iste nacije mogu se integrisati i ujediniti“, poručio je on u martu 2021 godine.
U prošlosti je više drugih političara na Kosovu, ali i iz Albanije, govorilo u prilog – svi Albanci u jednoj državi.
Tako je predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca, koji je takođe član Samoopredeljenja, januara meseca prošle godine poručio da ova stranka ima dugoročan koncept za postizanje nacionalnog ujedinjenja.
Ujedinjenje je „istorijsko odredište“, a opcija federacije je jedna od mogućnosti, naveo je tada Konjufca.
Pored članstva Kosova u NATO i EU, ujedinjenje sa Albanijom bila je okosnica spoljne politike koju je u predizbornoj kampanji početkom 2021. godine vodio lider AAK, Ramuš Haradinaj.
Izrazio je čak uverenje da bi „saveznici Kosova“, podržali ovakav korak.
„Američki vojnici nisu se borili – a neki od njih poginuli – da bi stvorili Veliku Srbiju i Veliku Albaniju na Balkanu“, odgovorio mu je potom bivši ambasador SAD u Prištini, Filip Kosnet.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
