Milisavljević: Rekoše da su nabavili nov kabl, a sinoć ponovo nestanak struje

Milisavljević Časlav
FOTO: RTV Mir/Printscreen

Dugogodišnji urednik Radija Kosovska Mitrovica, a sada novinar u penziji, umetnik i stanovnik Zvečana, Časlav Milisavljević, ponovo je pisao u vezi sa situacijom u kojoj se našao sa svojim sugrađanima. U novom otvorenom pismu javnosti navodi da se deo grada još uvek suočava sa nestašicom struje, ali i kaže da je reč o problemu koji postoji već 30 godina. Postavlja pitanje – „ima li leka za ovo stanje življenja“.

U nastavku prenosimo otvoreno pismo Časlava Milisavljevića

Poštovani,

Jer, ko o čemu, baba o uštipcima, a ja o struji. Sva moja reagovanja, osvrtanje ili eseji pod nazivom „Čovek i struja danas“.

U međuvremenu sam vodio dijalog sa okolinom, ljudima, a najintenzivnije sa samim sobom, sa dalekom nadom da će se naći neko rešenje, kad ostavim trag na hartiji pisaćom mašinom, a nadam se i na vašem portalu.

Taman pomislih da ću se osloboditi ružne prošlosti, strahova, laži, obmana, neodgovornosti, političke paranoje, koja se brzinom virusa širi na za to pogodne ljude, lažnog patriotizma…

Kad ono posle nestanka struje, pre petnaest dana, u najstradalnijem delu grada Zvečana, u već poznatim ulicama Kralja Milutina, Karađorđeva i Kralja Petra I, živi-stanuje blizu 100 porodica.

U međuvremenu, sve do sinoć (16. decembar) od 16.00 pa do danas – 17. decembra do 10.00, ponosno smo bez struje – problem koji traje preko 30 godina. Ruku na srce, i ostali delovi grada Zvečana su ponekad bez struje, ali u okviru redovnih restrikcija.

Elem, od 2. decembra pa sve do juče, živeli smo u mraku, polumraku, sa jednom fazom, tumarajući od utikača do utikača, od prekidača do prekidača, frižidera, bojlera, drva za siguran ogrev, od šibice, sveće, do baterijske lampe, samo ne do „lampe na gas-petrolej“, jer ih nema u trgovini-privatnoj, čiji vlasnici „šićardžije“ svojim astronomskim patriotskim cenama, ubiraju novac.

S druge strane, pre nekoliko dana u državama u okruženju, uglavnom u brdovitim mestima, na hiljade stanovnika je ostalo bez električne energije, zbog velikih snežnih padavina-vremenske nepogode, zbog koje se proglasilo vanredno stanje i ponovo čulo obećanje odgovorno-neodgovornih – da će se nastali kvarovi na dalekovodima otkloniti u najkraćem roku.

A u stradalnom, najstarijem delu grada Zvečana i posle 30 godina ćute, ne proglašavajući vanrednu situaciju. To je vanredna situacija ljudskog morala, krize čoveka, koja nam je donela urušavanje ljudskog dostojanstva, nanoseći ljudima bol, poniženje. I sve to ide do same granice izdržljivosti.

Radi istine, u međuvremenu, oni koji imaju para nabavili su agregate, neko velike, neko manje, a neki su korupcijom električara-majstora (ne)zaposlenih u Trepčinoj energetici, svoje kuće-stanove priključili na tri izvora aparata za „rudarenja“. To su veliki potrošaći struje. I dok smo mi bez struje, oni jure za novim bogatstvom.

Rekoše da su nabavili nov električni kabl, montirali ga, a sinoć ponovo nestanak struje u domovima. Uličnog svetla je bilo, ali to svetlo ne može da ugreje čoveka na ulici, ali ne pogoduje ni novim tragačima za… Oni savršeno tumaraju u mraku.

Turobne misli zbog jada naviru, pa ja pređoh na drugu stranicu jadikovanja.

Setih se izreke upokojenog Mitropolita Amfilohija Radovića, na jednoj tribini-naučnom skupu na temu „Čovek i Bog“ – da je naš čovek svojim izumom, još davno osvetlio čovečanstvu put u budućnost. A svojim potomcima u XXI veku – m r a k.

Elem, po drugi put, u ovim polumraku, već bolestan čovek ne može da pronađe ni svoju večernju terapiju lekova, pa se pitam – ima li leka za ovo stanje življenja, zbog kojeg nedavno, ja možda izgubih druga (G.O) i prijatelja (Lj.J.), upravo zbog razgovora na temu ima struje-nema struje. Oni u Mitrovici ne znaju za nestanak struje, a mi?

Oni demagogijom i već poznatom zamenom teza – bitno pokrivaš nebitnim, nastaviše diskusiju da je strujni sistem u tzv „prstenu“, kao i to da naša matična država Srbija ima dovoljno najjeftinije struje u Evropi.

Kakve to veze ima sa zvečanskim decenijskim problemom?! Pa u srpski poznatom stilu – „Neka i tebi crkne krava“, rekoh i: Da Bog da i vi ostali bez struje i živeli u mraku.

Ako saznate da je u ovoj savremenoj bolesti koja je zahvatila, i to uvek jedan isti deo i pritom najstariji u gradu Zvečanu, pa i ako imate saznanje o rešenju, molim Vas, javite mi. A ja znam za jedino sigurno saznanje koje će nas neizbežno stići – SMRT.

Izdržaću do same smrti.

Pozdrav.

Milisavljević je takođe početkom meseca uputio javno pismo upravo povodom problema nastalog na elektromreži, usled čega su meštani Zvečana bili više dana bez struje. O tome u posebnoj vesti.

Milisavljević u otvorenom pismu posle 50 sati bez struje: Dobili struju, ali polumrak, dokle tako?



Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike „Građani pišu“, potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu ili potvrdite da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.