Vest je ažurirana
Kosovo mora da kuca na vrata svih onih država koje ga nisu priznale, a Hrvatska će u tome pomoći, kazao je predsednik ove zemlje, Zoran Milanović danas u Prištini. Ocenjuje da je otvoreni Balkan „nebitan“ ukoliko Kosovo nije ravnopravno sa drugim članicama inicijative. Govoreći o procesu naoružavanja u regionu, kazao je da Srbija dosta ulaže, ali i da će situacija „ostati delikatna“ sve dok Beograd ne prizna Kosovo. Ipak, mišljenja je da ne postoji opasnost za Kosovo, ali i da u slučaju da dođe do rata, „susedna država će moći da ga vodi 15 minuta, tj. dok se ne uključi NATO“. Za razliku od svog suseda Srbije, u Prištini prema Kosovu nije štedeo komplimente. Oseća se sigurno u njemu, „državaje sa kojom znaš na čemu si“, a impresioniran je vakcinacijom na Kosovu, i to sve dok Evropa „ne razume vrline“ Kosova.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović boravi u dvodnevnoj poseti Kosovu. Na aerodromu su ga jutros dočekale kosovska predsednica Vjosa Osmani i kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala.
Odmah zatim, usledio je i prvi sastanak Milanovića sa Osmani, nakon kojeg su se obratili medijima na zajedničkoj konferenciji za štampu.
„Neumorno ćemo da radimo jer Kosovo zaslužuje nova priznanja“
Kosovo mora da radi na sebi kako bi ubedilo države koje ga nisu priznale – da to učini, poručila je Osamani. Ona ne veruje da u istoriji slobodnih i nezavisnih država, ne postoji slučaj sa snažnijom argumentacijom.
„Mi imamo snažne argumente za priznanje nezavisnosti Kosova i žrtvovanje našeg naroda za izgradnju ove slobodne države. Štaviše, to je naša dužnost budućim generacijama, dalja putanja, nova perspektiva i da platimo dug palim žrtvama i generacijama, jer danas imamo slobodnu državu“, poručila je.
Precizira da će trenutna vlast „neumorno da radi jer Kosovo zaslužuje nova priznanja“.
„Uprkos šteti iz prošlosti, želim da vas ubedim da radimo napred za naše građane“, poručila je Osmani na konferenciji sa Milanovićem.
Kazala je da kosovsko ministarstvo spoljnih poslova uspostavlja direktne kontakte sa svim zemljama. Sa druge strane, tvrdi da se radi i na saniranju štete koju su prethodne vlasti na Kosovu načinile u pogledu spoljne politike.
Kosovo zaslužuje da ga prizna ceo demokratski svet, sve države UN i nema razloga da do toga ne dođe
Osmani je kazalai da nije u interesu Kosova da se javno govori o sastancima sa predstavnicima država koje još uvek nisu priznale Kosovo.
„To šteti interesima Kosova. Moramo braniti diskreciju koja se često traži od država sa kojima razgovaramo, dok se ne donese odluka“, poručila je Osmani.
„Otvoreni Balkan shvatićemo ozbiljno kada nas Srbija prizna“
Osmani je na konferenciji govorila i o Otvorenom Balkanu.
Ona je kazala da se njime, „krši princip inkluzivnosti i ravnopravnosti“ u regionalnom predstavljanju, te je još jednom ponovila da je Kosovo posvećeno tome da se regionalna saradnja nastavi u sklopu Berlinskog procesa.
A kada je reč o „otvorenom Balkanu“, kaže da će Kosovo moći da „shvati ozbiljno“ ovu inicijativu tek kada ga Srbija prizna.
„Sve dok Srbija ima ključnu ulogu u ovom procesu i ne priznaje Kosovo, ne možemo smatrati da Vučić ima dobre namere prema našoj zemlji i regionu. Jer sama militarizacija Srbije pokazuje šta je njen pravi cilj. Kada Srbija prizna Kosovo, onda to možemo da shvatimo ozbiljno“, rekla je ona.
Sa druge strane, poručuje da je Hrvatska zemlja koja je ostala uz Kosovo u najtežim trenucima, te da Priština i Zagreb imaju odlične odnose.
Podcrtala je da Kosovo želi da se priključi Evropskoj uniji.
Otvoreni Balkan je nebitan ukoliko se Kosovo ne tretira kao ravnopravna strana
Hrvatski predsednik podržao je stav u vezi sa Otvorenim Balkanom.
Na konferenciji za štampu u Prištini kazao je da on „nije ništa više od nepovezane inicijative, ukoliko se Kosovo ne tretira ravnopravno sa drugim stranama“.
„Ukoliko su namere inicijative dobre, onda mora da se uzme u obzir to da sve države budu tretirane jednako, u suprotnom, koji su motivi? To ne utiče direktno na Hrvatsku, povezanost ljudi i otvorenih granica je u principu dobra, ali države štite svoje ekonomije, pa se u tim inicijativama sve mora kalkulisati. Ako ova inicijativa ne tretira Kosovo ravnopravno, onda se uslovno mora reći da je nebitna“, poručio je Milanović.
Založiću se da zemlje koje nisu priznale Kosovo to učine, ovde se osećam sigurno
Hrvatski predsednik izjavio je ujedno da ne razume zemlje članice EU koje nisu priznale Kosovo i da će se lično založiti da se to ispravi.
Kaže da ljudi „nisu dobro informisani“, jer, „na Kosovu nema humanitarne opasnosti, rata“.
„To nije način na koji bi ozbiljne organizacije trebalo da se ponašaju prema drugim zemljama“, kazao je Milanović.
Evropa ne razume vrline Kosova, impresioniran vakcinacijom na Kosovu
Milanovića su „impresionirali“ podaci o vakcinaciji na Kosovu i naglašava da postoje predrasude o njemu. Kaže da je mislio da je pogrešno čuo kada su mu u Prištini saopštili podatke i da je očekivao da je na Kosovu vakcinisano oko 20 odsto građana.
„Bolje je nego u Hrvatskoj, ali naravno, ne gleda to svako na isti način. Neko to gleda kao znak apokalipse, ja to vidim znakom građanske odgovornosti, svesti. To pokazuje da ovde postoje vrline koje Evropa ne razume“, kazao je hrvatski predsednik.
Meni lično Kosovo je draga država. Kosovo je prijateljska država jer ima živahnu demokratiju. Kosovo je zemlja koja će vrlo brzo u političkom pogledu moći da se pridruži međunarodnim organizacijama. Iznenađujuće je koliko se malo zna o Kosovu čak i u zemljama EU“.
U hvaljenju Kosova, imao je još komplimenata. „Predvidiva država“, tako ga vidi i mesto gde se „oseća sigurno“.
“Država s kojom znaš na čemu si”, rekao je Milanović.
“Kada je u pitanju jedna država trebate biti jako koncentrisani na sebe. Kosovo je jedna država koja bi vrlo brzo mogla funkcionisati u integracijama. Ne postoji u njoj podela lojalnosti. Ako bi takva država bila članica jednog od Saveza. Znaš na čemu si. Čak i da se na izborima promeni vlast, znaš na čemu si. To se ne zna s nekim državama u regionu“.
Sa druge strane, Milanović je kazao da Kosovo mora „naporno da radi i da se zalaže za svoju nezavisnost. Podcrtao je da Kosovo mora da kuca na vrata svih onih država koje ga nisu priznale.
„Imate neke probleme u severnom delu Kosova i državama koje još nisu priznale nezavisnost Kosova, nadam se da će je uskoro priznati, nadam se da neće stati posao na priznavanju nezavisnosti Kosova, jer ćemo tada imati poteškoća. Kosovo mora istrajno da radi na novim priznanjima, da kuca na sva moguća vrata država koje ga ne priznaju. Ja ću lično raditi na zalaganju za nezavisnost Kosova sa svojim kolegama odavde“, rekao je Milanović.
Srbija može da vodi rat 15 minuta, dok se ne uključi NATO
Hrvatski predsednik je zaključio da je na Kosovu situacija mirna, te da ne postoji pretnja da bi mogle da budu ugrožene granice. Međutim, govorio je i o procesu naoružavanja u regionu, osvrnuvši se konkretno na Srbiju.
„Srbija se naoružava, reparira neke stare sisteme, ulaže dosta u to. Hoće li to trajati dugo ili do izbora – videćemo…Kao da zamislim da oborim normu, treniram, a onda sam opet zadnji. Trebaš da znaš gde ti je mesto. Ostaće delikatno, osim ako Srbija prizna Kosovo. Kada je Beograd u pitanju, nije dobro da se vlast često menja, jer se plaši nekih izbora. Ali sada imamo situaciju potpune nepredvidivosti. Očekuje se da će se nešto dogoditi, ali se ne događa ništa. Susedna država se naoružava, s tim – može da vodi rat 15 minuta dok se u to ne uključi NATO. Nema opasnosti za Kosovo”, kazao je Milanović, javili su hrvatski mediji.
Kurti: Želimo da budemo deo NATO i EU, očekujemo podršku Hrvatske
Nakon ove konferencije, Milanović je održao sastanak i sa kosovskim predsednikom Skupštine, Gljaukom Konjufcom. Tokom popodneva, kako je i najavljeno, hrvatski predsednik se sastao sa kosovskim premijerom, Aljbinom Kurtijem.
Kurti se na sastanku zahvalio Milanoviću na kontinuiranoj podršci, uvećanju broja vojnika ove zemlje pri KFOR-u, te podcrtao da između Prištine i Zagreba vladaju tradcionalno dobri odnosi, ali i da treba produbiti bilateralnu saradnju.
Kurti je ujedno kazao da njegova vlada ceni podršku Hrvatski u procesu članstva Kosova u međunarodnim i regionalnim inicijativama, te da se nada da će tako ostati i u budućnosti.
Podcrtao je da Kosovo želi da postane članica NATO-a i EU, ali i da nije želelo da nabavi „bilo kakve ruske i kineske vakcine“, već samo one koje su odobrili SAD i EU.
Sagovornici su saglasni da ima prostora za uvećanje saradnje, dok je ujedno Milanović potvrdio podršku Hrvtske članstvu Kosova u EU i NATO-u.
„Obojica su se složili da je neophodna bliska saradnja i koordinacija regionalnih politika, a posebno povodom destabilizujućih ciljeva trećih aktera“, naveli su iz kosovske vlade.
Osim sa kosovskim zvaničnicima, Milanović je danas razgovarao i sa hrvatskom manjinom na Kosovu.
Drugog dana posete boraviće u kampu KFOR-a, gde će ga primiti komandant Ferenc Kajari, a obići će i hrvatske vojnike, sa kojima će provesti Badnje veče.
Neposredno pre dolaska hrvatskog predsednika, na Kosovo su boravili hrvatski i slovenački ministri odbrane
Na Kosovu su 17. i 21. decembra hrvatski i slovenački ministar odbrane, Mario Banožić i Mario Banožić, posetili bazu, sedište Regionalne komande KFOR-a Zapad gde su, između ostalih, hrvatski i slovenački kontingent trenutno uključeni u NATO operaciju „Joint Enterprise“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
