Meri E. Daram o Visokim Dečanima s početka 20. veka: Žitelji bedno siromašni, manastirska blaga raštrkana

Meri Edit Daram (1863-1944), engleska putnica, umetnica i spisateljica, pisala je o životu Srba i Albanaca s početka 20. veka. Posećivala je Balkan u periodu od 1900. do 1914, gde se zaputila u 37. godini, nakon smrti majke koju je zbog bolesti dugo negovala. Srbiju, Crnu Goru i deo Metohije obilazila je od 1900. do sredine leta 1903. godine, a 1904. objavljuje putopis "Kroz srpske zemlјe". U delu svojih spisa opisala je i posetu Peći i Dečanima, iznevši svedočenja o tadašnjoj Staroj Srbiji, a u vreme raspada osmanske administracije. Na Daram je, kako je pisala, snažan utisak ostavila lepota manastira Visoki Dečani, ali i "teško opisivi osećaj izmeštenosti iz prostora i vremena". Manastir, navela je Daram – "leži nesigurno na krvavoj ivici stvarnosti": "U zemlјi skoro potpuno utonuloj u varvarstvo, na njega se gleda kao na nešto skoro čudovišno, i poštuje se sa obožavanjem." Ona je prepoznala i simboliku i važnost Visokih Dečana za Srbe: "Srbinu je to spolјašnji i vidlјivi znak da je ova zemlјa njegova. Mada ju je Turčin posedovao pet stotina godina, on nije stavio na nju nikakav takav znak." 

Opisala je i svoj put do Dečana, krajolik, iznevši prve utiske o izgledu manastira, ali i informacije o položaju u kojem se tada nalazio.  

Daram pred dolazak na BalkanDaram o putovanju iz Peći do Dečana:

"Put je bio kratak i prijatan. Zemlјa je veoma bogata i plodna, ali se slabo obrađuje, jer je stalna opasnost od plјačke. I tako kako je, letina je bila sjajna, a trava u li­vadama bujna."

"Manastir, koji se nalazi na visini od oko 450 metara iznad mora, pojavi se kao bela crkva okružena spolјašnjim zgradama, na ulazu u veličanstvenu šumovitu udolinu, kroz koju teče mala reka, Dečanska Bistrica; jedna strma padina bogata kestenom, a druga zaogrnuta jelama. Lišen svojih prostranih imanja, na koja su se sručili Albanci, koji su u vreme moje posete činili dalјe kretanje uz dolinu nemogućim, manastir leži nesigurno na krvavoj ivici stvarnosti, i samo prekrasna crkva od belog mermera govori o njegovoj prethodnoj slavi. Sad ga koriste kao vojnu predstražu, te dvadeset pet nizama sa jednim oficirom su utaboreni kod manastira, koji ima i svoju stražu – grupu Albanaca muslimana, za koje se kaže da su vrlo odani" – navela je Daram u svom putopisu.

Dečanski monah i gost sa turskim oficirom i albanskim stražarima - vojvodama

Nikako joj, navela je – "nije bilo dopušteno da se kreće van kapija manastira bez dvojice od njih". 

Osvrnula se i na manastirsko blago, kao i žitelje, za koje kaže da "ishrana vojske stacionirane na njihovom imanju do tuge napreže njihove mogućnosti":

"Manastirska blaga su sva raštrkana, a njegove knjige i rukopisi koji se odnose na stare srpske kralјeve su rastureni. Žitelјi manastira su sada bedno siromašni, i dirinče na svojim skučenim posedima radi golog preživlјavanja."

O Svetom Stefanu Dečanskom:

"On je, kako su mi rekli, neobično dobrostiv, ali nema koristi pri­laziti mu s molitvom ako imaš ikakvu zlu pomisao u du­ši. On pomaže siromašnim i iscelјuje najčudnije bole­sti. Vera u njegovu moć je široko rasprostranjena, čak i Jakub (jedan od muslimanskih zaptija tokom putovanja Edit Daram) ima potajnog poštovanja prema njemu, a meni je re­čeno da pripremim svoju dušu za posetu Svetom Kralјu čak i pre nego sam krenula iz Berana. Niti on štiti samo crkvu. Jednom je neki Turčin ukrao dragi kamen sa ikone svete Majke Božije. Ubrzo potom našli su ga mrtva, a bez rane na njemu! Zatim je taj dragi kamen nađen na nje­mu, i bilo je jasno da ga je sveta Majka Božija usmrtila, jer umreti i od čega sem rane, bilo je sasvim jasno kao veliko čudo."

Uprkos teškoj situaciji, isticala je i važnost metohijskog manastira za Srbe:

"Ovde, jedinstven uzorak u zemlјi, skoro u potpunosti utonuloj u varvarstvo, na njega se gleda kao na nešto skoro čudovišno, i poštuje se sa obožavanjem, što nije neverovatno delovalo na sujeverje duše Albanaca, i tako se spasio od razaranja. A Srbinu je to spolјašnji i vidlјivi znak da je ova zemlјa njegova. Mada ju je Turčin posjedovao pet stotina godina, on nije stavio na nju nikakav takav znak."

Sa druge strane, Daram nije krila svoje oduševljenje Visokim Dečanima – kako unutrašnjošću, tako i spoljašnjošću.

Čitaoce je upoznala sa istorijom manastira, a kroz detalje o graditelju i materijalu korišćenom za izgradnju ukazala je na lepotu Visokih Dečana: 

"Dečani potiču iz slavnih dana Srpskoga carstva, i predstavlјaju njegov najlepši spomenik. Crkva, koju je sagradio neki Dalmatinac iz Kotora, sazidana je od belog i mutno-crvenkastog mermera, sa poprečnim prugama, onakvim kakve su nam poznate iz Italije, tako da bi ona bila lepa građevina bilo gde."

Primetila je rezbariju, rodoslov Nemanjića, ali i oštećene freske:

"Cela unutrašnjost crkve je raskošno ukrašena freskama. Sva lica su iskopana koja su na domašaju sa tla, ali ona visoko su vrlo dobro očuvana. Naročito je zanim­lјiv rodoslov nemanjićkih kralјeva, koji pokriva jedan zid narteksa. Veličanstveni stari ikonostas je od izrezbarenog i pozlaćenog drveta."

Visoki Dečani u vreme posete Daram "Patos je popločan belim i mutno -crvenkastim  mermerom, a stubovi koji nose krov pretežno su monoliti. Grob sestre Svetoga Kralјa – Jelene (verujem, takođe kanonizovana) stoji u glavnom delu crkve. Dve vrste mermera, od kojih je crkva u celosti sagrađena, vađene su iz majdana u neposrednom susedstvu. Crkva je visoka trideset metara do osnove kupole," navela je takođe. 

Ipak, u svom putopisu nije čitaocima prenela samo izgled manastira. Ona je opisala i "veru naroda":

"Vrata i prozori su raskošno i veličanstveno izrezbareni, a celina je sačuvana u tako čudesno dobrom stanju, što zaista nije neko čudo, pošto narod ima duboku veru u zaštitničku moć Svetoga Kralјa i što veruje da na celom svetu nema građevine baš tako lepe."



O ostalim pričama iz Dečanske riznice čitajte na našoj stranici "Iz dečanske riznice"



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.