Piše: Nikola Burazer
Iako je nacionalistička retorika za žaljenje i potencijalno štetna, Memorandum predstavlja politički mejnstrim u vreme vladine toksične nacionalističke propagande protiv studenata i nije njihovo centralno pitanje.
Srpski studenti, koji trenutno predstavljaju najjači opozicioni pokret protiv snažnog predsednika Aleksandra Vučića, nedavno su objavili svoj „Memorandum o Kosovu i Metohiji“ koji je izazvao značajne kontroverze kako u Srbiji tako i u inostranstvu.
Mnogi su smatrali problematičnim to što je Studentski pokret, u suštini sveobuhvatni pokret usmeren na demokratiju i borbu protiv korupcije, čak usvojio dokument o Kosovu, pitanju koje je istorijski osnaživalo nacionalističke snage. Drugi su bili potpuno zgroženi njegovom retorikom i suštinom.
Tekst je prožet nacionalističkim epskim slikama, pozivajući se na „svete vrednosti“ i „krvlju natopljena polja“, tvrdeći da je „očuvanje Kosova i Metohije zajednički imenilac svih naših napora“ i da je Memorandum „podsetnik da je naša borba za Kosovo i Metohiju istovremeno borba za našu čast, našu kulturu i našu budućnost“.
Međutim, u Memorandumu se vrlo malo govori o tome kako bi to pitanje trebalo rešiti. U njemu se navodi da je Kosovo sastavni deo Srbije, da rešenje treba da bude zasnovano na njenom Ustavu i da se traži u okviru „složenih tokova međunarodne zajednice“. Navedeni cilj je „model koji će, kroz dosledno poštovanje međunarodnog prava, obezbediti mir, bezbednost i punu zaštitu prava ljudi koji žive na ovoj teritoriji“.
U suštini, stav izložen u dokumentu se ne razlikuje značajno od stava drugih političkih stranaka u Srbiji i predstavlja jasan politički mejnstrim. Prava kontroverza Memoranduma ne leži u predloženim akcijama, već u njegovom jeziku i očiglednom prihvatanju nacionalističke retorike.
Međutim, dok u Srbiji kritičari uglavnom vide Memorandum kao razočaranje koje verovatno neće promeniti preferencije glasača, mnogi međunarodni posmatrači ga doživljavaju kao dokaz da je Studentski pokret nacionalistički i da nije dobrodošla alternativa Vučiću.
Ovo nije prvi put da je pitanje nacionalizma među srpskim studentima izazvalo podele i privuklo značajnu pažnju na međunarodnom nivou, posebno kako su nacionalistički elementi i izjave postajali sve uočljiviji.
Ali, iako su ove zabrinutosti legitimne, ogromna razlika između načina na koji stvari vide srpski progresivci i spoljni posmatrači pokazuje daleko veće probleme – postojanje paralelne stvarnosti u Srbiji i nedostatak razumevanja u inostranstvu kako ova „srpska stvarnost“ utiče na mogućnost demokratskih promena.
Borba za (nacionalističke) glasove
Studentski pokret u Srbiji nastao je nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i bio je glavni pokretač masovnih protesta . Pokret predstavlja složenu i decentralizovanu strukturu koja je nastala tokom studentskih blokada njihovih univerziteta krajem 2024. godine.
Studentski protesti su mesecima zahtevali odgovornost, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, insistirajući da „institucije treba da rade svoj posao“ umesto da pozivaju na promenu vlade.
Tek u proleće 2025. godine studenti su zahtevali izbore i obavezali se da će predstaviti „Studentsku listu“, izbornu listu koju bi izabrali studenti, ali sastavljenu isključivo od onih koji nisu studenti. Ovo je u suštini transformisalo proteste u političko takmičenje, gde su i Studentski pokret i vladajuća koalicija bili u permanentnoj izbornoj kampanji.
Režim je celu svoju antistudentsku kampanju izgradio oko nacionalizma, optužujući studente da pokušavaju da unište Srbiju uz pomoć „neprijatelja Srbije“. Posebno ružan deo ove kampanje bilo je masovno vandalizam Beograda i drugih gradova sa hiljadama grafita u kojima su studenti optuživani da su teroristi, „ustaše“ i „Šiptari“.
Da bi Studentska lista pobedila, mora da oduzme glasove vladajućoj koaliciji i stoga mora biti prihvatljiva nacionalističkim „blagim pristalicama“ vlade. Zato vlada koristi nacionalističke napade protiv studenata i verovatno zato Studentski pokret smatra da mora da odgovori.
Studenti su prethodno bili veoma uspešni u korišćenju inkluzivnog i ustavnog oblika patriotizma kako bi mobilisali podršku i postigli istorijsko zbližavanje između etničkih Srba i Bošnjaka u Srbiji.
Ideološki heterogen i često kontradiktoran, Studentski pokret je često balansirao između povremenih nacionalističkih ispada i jasnih proevropskih akcija, kao što su biciklistička putovanja i štafetne trke do Strazbura i Brisela, posete prestonicama EU i sastanci sa visokim zvaničnicima EU.
Međutim, upotreba nacionalističke retorike može lako da se obije o glavu i stvori podele među njihovim pristalicama, ubaci nove kontroverzne teme koje bi zamaglile glavnu političku podelu i narušile međunarodni ugled samog Studentskog pokreta.
Kosovo u srpskoj politici
Stav studenata u Memorandumu teško da je iznenađujući. Retorika jeste šokirala mnoge, ali glavne tačke su se lako mogle predvideti, jer se ne razlikuju značajno od onih drugih političkih stranaka.
Pozivajući se na Ustav Republike Srbije i obavezujući se na odbranu Kosova i Metohije kao dela Srbije, Studentski pokret je zapravo zauzeo siguran stav. Iako bi to neki međunarodni posmatrači mogli smatrati kontroverznim, u Srbiji je to uobičajen stav.
Kosovo je veoma simbolično pitanje u Srbiji, sa vrlo malo javne debate o stavu, interesima i realnim opcijama za njegovo rešavanje. Čitavo društvo je godinama „zarivalo glavu u pesak“ , ignorišući realnost procesa normalizacije.
Putem svoje propagandne medijske mašinerije, srpska vlada kontroliše diskurs o Kosovu i malo je prostora za opoziciju da ponudi nove ideje, a da ne bude označena kao izdajnička. Jednostavno rečeno, Kosovo je pitanje o kome nijedan politički akter ne može da dobije glasove, ali ih lako može izgubiti.
Imajući ovo u vidu, bilo bi nerealno očekivati da će heterogeni Studentski pokret – suprotstavljen medijskoj mašineriji kojom upravlja vlada i sa ciljem da pridobije glasove nacionalista – izraziti nepopularna mišljenja o najosetljivijoj temi u srpskoj politici, posebno zato što pitanje Kosova nije centralno za njihovu kampanju.
Šta ovo znači u stvarnosti?
Ključno pitanje je, međutim, koji je značaj ovoga? Da li je to samo izborna strategija ili demonstracija studentskog nacionalizma? Takođe, ako je ovo drugo slučaj, šta će to značiti ako Studentska lista pobedi i učestvuje u budućoj vladi?
Na prvo pitanje je teško odgovoriti. Definitivno postoji izborna strategija u osvajanju glasova nacionalista i odbrani od režimske propagande. Istovremeno, veoma je verovatno da jedan deo pokreta zaista zastupa nacionalističke stavove. Postoji i mogućnost zlonamernih spoljnih uticaja na studentske strukture da ih gurnu u problematičnim pravcima.
Drugo pitanje je lakše. Nedostatak istinske vizije u poziciji studenata je žao, ali je malo verovatno da će imati značajne posledice. Studentska lista će biti ideološki heterogena, što znači da će sporna pitanja poput Kosova, Rusije ili integracija u EU verovatno predstavljati ozbiljne izazove nakon demokratske tranzicije u svakom slučaju.
Ali možda je glavno pitanje, posebno za one koji žive u Srbiji, da li ovaj Memorandum ili slične nacionalističke epizode povećavaju ili smanjuju šansu za poraz autokratske vlade, što je conditio sine qua non za demokratizaciju Srbije, integraciju u EU i stabilnost na Balkanu.
Oni svakako mogu biti štetni. Što više pitanja identiteta koja izazivaju podele postaju deo kampanje, to više potkopavaju atmosferu sličnu referendumu koja se smatra ključnom za pobedu protiv aktuelnog režima. Nijedan opozicioni akter nikada nije uspeo da ozbiljno izazove Vučića „zdesna“ po pitanjima kao što je Kosovo, i to je razumljivo. To je njegov „domaći teren“.
Studenti objavili Memorandum o Kosovu: „Neotuđivi deo Srbije, ali rešenje u međunarodnim okvirima“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
