Marinković: Sudbina nestalih politizovana i zapostavljena tema

Od sukoba na Kosovu je prošlo skoro četvrt veka, a kao nestalo se i dalje vodi nešto više od 1.600 lica. Iako i Beograd i Priština imaju tela koja se bave ovim pitanjem, njihovi članovi se ne sastaju već duže vreme, a porodice su bez odgovora ima li pomaka u tekućim istragama.

Predstavnici porodica kindapovanih i nestalih poručuju nadležnima da politika ne treba da bude deo ovog pitanja.

„Dela pokazuju da je sudbina nestalih deo velike politike“

Silvana Marinković iz Udruženja nestalih u Gračanici je ocenila da je pitanje kidnapovanih i nestalih lica zapostavljeno i da je u praksi politizovano.

„Na svakom koraku se ovo pitanje politizuje, na žalost naših porodica. Ovo pitanje je postalo deo velike politike, to dokazuju činjenice i pokazuju dela. Posle 23 godine nema rešenja, iako znamo da na Kosovu i Metohiji postoje potencijalne grobnice. Na naše zahteve nemamo odgovora, ta grobna mesta se ne iskopavaju. Nalazi se razlog: to će da bude na proleće, pa budu godišnji odmori, ostavi se za jesen, na jesen ne može zbog vremenskih uslova“, kazala je Marinković čiji je suprug kidnapovan 1999. godine.

Koordinator Resursnog centra za nestala lica u Prištini, Bajram Ćerkinaj, rekao je da je pitanje nestalih lica do sada trebalo da bude zatvoreno.

„Doveli smo Miroslava Lajčaka u našu kancelariju, razgovarali smo sat i po vremena. On je obećao da će radna grupa koja je stagnirala početi sa radom i da će biti kontrolisana, a evo već 15 meseci nije radila. Danas se govori šta očekujemo od Brisela, a jedan diplomata poput Lajčaka ne može da ubedi političare u Beogradu i Prištini da počnu da rade. Mi znamo da su svi u masovne grobnice otišli silom, a ne milom“, kazao je Ćerkinaj.

Prema podacima porodica nestalih, tokom 2022. godine pronađeno je oko 30 nestalih lica.

„U grobnicama u severnom delu Mitrovice pronađena su dva Albanca, pronađena su dva Roma u Kamenici i oni su vraćeni porodicama. Ukupno je 12 za koje ja znam vraćeno, od toga su i dva Srbina predata na Merdaru“, rekao je Čerkinaj i dodao:

„Za mog sina se zna ko ga je i gde odveo, njih osmoro, a dan danas ne znam ništa o njemu. Da li treba strano ili naše tužilaštvo da radi na ovome, ko treba da mi da odgovor. Beograd i Priština imaju napismeno, 330 kodova u fiokama“, kazao je on.

Ćerkinaj je naglasio da bi predstavnici Radne grupe kosovske vlade porodicama nestalih trebalo da predstave šta su radili u ovoj godini.

„Mislim da smo i mi pomalo krivi što ne vršimo dovoljno pritisak. Potrebno je više aktivnosti. Mi nismo u stanju da jednom godišnje napravimo neku gužvu pred onima koji ne obavljaju svoj posao. Treba da izdvojimo određeni dan i da se okupimo, kao što se okupljamo kad je Međunarodni dan kidnapovanih i nestalih, Dan ljudskih prava, da odemo pred institucije koje trebaju da nam daju odgovor na pitanje zašto ne rade svoj posao“, kazao je Ćerkinaj.

Porodice trpe

Koordinator Resursnog centra za nestala lica u Prištini, Negovan Mavrić, kazao je da je tema nestalih u dijalogu Beograda i Prištine u Briselu trebala da bude na prvom mestu.

„Već dve godine se radne grupe ne sastaju, ova tema je politička. Nažalost, to sve trpe porodice. Ima dosta lokacija na Kosovu i u Srbiji koje treba da se istražuju, a kako da se istražuju kada se ne sastaju čelnici za ono za šta su određeni da treba da rade. Mi, porodice, ne odustajemo od traganja za našim najmilijima“, rekao je on.

Mavrić je podsetio da su mesta gde se nalaze grobnice poznata i da je potrebna samo dobra volja za njihovim iskopavanjem. Međutim, pre svega, politika mora da bude isključena iz tog procesa.

Osim što ne znaju sudbinu svojih najmilijih, porodice nestalih, veći broj njih u raseljeništvu, se često nalaze u veoma lošoj materijalnoj situaciji i nisu u mogućnosti da ostvare ni pravo na reparaciju koju kosovska vlada daje ovim porodicama.

„Mali broj porodica može da ostvari reparaciju, ona je vrlo mala i veoma je teško sa njom izdržavati porodicu. U našem udruženju ima dosta starih i bolesnih, lečenje je skupo, a porodice nemaju sredstava za lečenje ili da deca nastave sa školovanjem“, kazala je Silvana Marinković.

Lokalne samouprave nemaju spiskove nestalih i kidnapovanih

Mavrić je dodao da porodice kindapovanih i nestalih nemaju ni podršku predstavnika lokalnih samouprava.

„Ja i Silvana smo imali prilike da obilazimo dosta naših srpskih predstavnika opština. Nismo naišli na razumevanje“, rekao je on.

„Kad god odemo na razgovor oni se uglavnom žure, nemaju vremena. Imali smo iskustvo da, tokom sastanka, gradonačelnik više puta izađe napolje i javlja se na telefon, tako da mislim da nije ni čuo ono što smo želeli da kažemo. Što se tiče sadašnje gradonačelnice (Ljiljana Šubarić), mogu da kažem da nije upoznata ili je veoma malo upoznata sa našim problemima. Jednom sam se obratila za pomoć i izašla je u susret“, rekla je Marinković.

Ona je dodala da bi svaka opština morala da ima spiskove nestalih.

„Opština mora da obezbedi porodicama potvrdu kako bi mogle da ostvare svoje prava. Naša opština u Gračanici nije u mogućnosti da izda tu potvrdu jer nema nikakvu arhivu o nestalim licima. Mi smo od svakog gradonačelnika tražili da se ta arhiva napravi. Međutim, to do sada nije urađeno“, rekla je Silvana Marinković.

„Specijalni sud nije za nas“

Specijalni sud u Hagu za zločine na Kosovu počinjene u periodu januar 1998 – decembar 2000. godine otpočeo je sa donošenjem presuda.

Nedavno je na 26 godina zatvora za mučenje, proizvoljno lišavanje slobode i ubistvo kao ratni zločin osuđen Saljih Mustafa, poznat i kao Calji, komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije, koja je pripadala operativnoj zoni Lab OVK.

„Ima onih koji su uhapšeni za ratne zločine, ali ne za ratne zločine nad Srbima. Većina porodica nestalih znaju ko je kidnapovao njihovog člana porodice, ali do sada niko od njih nije uhapšen. Govorila sam i za mog supruga da postoji ime i prezime, ko, kada i gde ga je kidnapovao, ali ne da niko nije odgovarao za to, nego su i nagrađeni za to. Neko radi u policiji, pri UNMIK-u ili EULEX-u“, kazala je Mariković.

„Specijalni sud, svi znamo da je napravljen politički. Međutim, sud nije za nas, da ne kažem validan, ali sam optimista. Svi oni koji se nalaze tamo nisu pozvani da igraju fudbal ili šah, već se protiv njih vodi postupak“, naveo je Mavrić.

Na debatu „Nestali na Kosovu – političko ili humanitarno pitanje“ koja je održana u Čaglavici je bio pozvan i predsednik Komisije za nestala lica kosovske vlade, Andin Hoti. Međutim, Medija centar je uoči događaja obavešten da će kosovska Komisija za nestale na ovu temu održati konferenciju za medije u sopstvenoj organizaciji, bez preciziranja kada i gde će ona biti održana.

Kim