Kosovsko ministarstvo administracije lokalne samouprave danas je imenovalo članove Radne grupe koji će izraditi Administrativno uputstvo za određivanje procedure građanske inicijative za smenu predsednika opština. Istovremeno, danas je imenovan i službenik sekretarijata, Gafur Salamniku, koji će se baviti isključivo ovim procesom. Navodno zvaničan dokument sa ovim informacijama objavio je danas portal Gazeta 10.
Za predsednika Radne grupe za izradu Administrativnog uputstva za određivanje procedura za građansku inicijativu za smenu predsednika opština, danas je, prema ovom dokumentu, imenovan Besim Mirtezani, a za njegovog zamenika – Dževat Tafa.
Članovi su: Fetije Begoli, Flurim Arifi, zatim predstavnici kancelarije kosovske predsednice i premijera, kao i Ministarstva finansija, rada i transfera i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Član ove radne grupe je i jedan predstavnik Centralne izborne komisije (CIK).
Deo Radne grupe su i predstavnici kosovskih opština, a tu je i civilno društvo.
Ovu radnu grupu, kako se navodi u dokumentu koji je objavila Gazeta 10, podržali su kabinet ministra administracije i lokalne samouprave, kancelarija Evropske unije na Kosovu, predstavnici akreditovanih ambasada na Kosovu i OEBS.
U dokumentu se navodi i da je ova Radna grupa odgovorna za izradu Administrativnog uputstva za određivanje procedura i rokova za smenu gradonačelnika preko građanske inicijative.
Što se rokova tiče, ova Radna grupa u obavezi je da do 1. septembra završi uputstvo i preda ga sekretaru Ministarstva administracije lokalne samouprave.
Ujedno, u ovom navodnom dokumentu, Radnu grupu će podržati službenik sekretarijata koji će se baviti dnevnim redom, rasporedom sastanaka, zapisnicima i drugim zadacima u vezi sa celim procesom. Time će se baviti službenik Gafur Salamiku.
Odluka stupa na snagu danas.
Gazeta 10 koja je jutros izvorno objavila ovaj dokument, kao i brojni mediji koji su njihovu vest prenosili – naveli su da je ova Radna grupa sastavljena u cilju smene četvorice albanskih gradonačelnika na Severu Kosova.
Međutim, u dokumentu koji je isti medij (Gazeta 10) objavio – nigde nije navedeno da se procedure pokreću radi smene aktuelnih gradonačelnika u opštinama na Severu.
Formiranje ove Radne grupe dolazi u jeku krize na Severu Kosova.
Srbi sa Severa napustili su novembra meseca gotovo sve kosovske institucije, uključujuči policiju, pravosuđe i lokalne samouprave.
Prvi lokalni izbori zakazani su već za decembar, a zbog loše bezbednosne situacije potom su odloženi za 23. april.
Srpska lista, stranka sa najvećom podrškom Srba na Kosovu, izlistala je uslove za učešće u ovim izborima – formiranje Zajednice srpskih opština i povlačenje specijalnih policijskih jedinica sa Severa.
Uslovi nisu ispunjeni, na aprilskim lokalnim izborima na Severu oni nisu učestvovali, a sa njima je usledio skoro stopostotni bojkot Srba. Pobedu su odneli Albanci, ali sa ukupnim učešćem birača od nešto preko tri odsto.
Bez tenzija je prošlo samo zvanično preuzimanje mandata u opštini Severna Mitrovica, a u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, uprkos međunarodnim upozorenjima, nasilan ulazak gradonačelnika u opštinske prostorije 26. maja – izazvao je nove tenzije.
Pojačale su se tri dana nakon toga sukobom Srba sa KFOR-om ispred opštine Zvečan.
Od tog dana, međunarodna zajednica učestalo traži od Prištine da deesklaira situaciju.
Upravo zbog odbijanja da ispuni zahteve za deeskalaciju, EU je krajem juna uvela kaznene mere Prištini, koje se odnose na suspenziju rada u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kao i sredstava za Kosovo kroz programe EU.
Međunarodna zajednica ujedno traži od Prištine raspisivanje novih izbora, što je deo tročlanog Evropskog plana o hitnoj deeskalaciji, a od Beograda da Srbi na njima učestvuju bezuslovno.
Vjosa Osmani prva je kosovska zvaničnica koja je na međunarodni pritisak i kritike javno saopštila da postoji mogućnost novih izbora, ali jedini zakonski put jeste preko peticije koju bi pokrenuli stanovnici Severa sa 20% prikupljenih potpisa birača.
U međuvremenu, i Aljbin Kurti je verbalno iskazao spremnost za nove izbore pod ovim uslovima, da bi se 10. jula u Bratislavi, deo tročlanog Evropskog plana o o hitnoj deeskalaciji od juna – Priština i obavezala da će organizovati izbore „na kraju letnje sezone“.
Šef kosovskog pregovaračkog tima Besnik Bisljimi koji se sa Miroslavom Lajčakom i saglasio u Bratislavi da će raditi na hitnoj deeskalaciji krize, ipak je kasnije kazao da kosovska vlada od novih albanskih gradonačelnika neće zahtevati da podnesu ostavke.
Sam kosovski premijer Aljbin Kurti je ovih dana ostao upamćen i po izjavi da gradonačelnici moraju da idu na posao ako primaju plate.
Podsetimo, od 25. odnosno 26. maja, u opštinskim kabinetima borave gradonačelnici Severne Mitrovice Erden Atić, odnosno Leposavića – Ljuljzim Hetemi, dok su gradonačelnici Zubinog Potoka i Zvečana – Izmir Zećiri i Iljir Peci, izmešteni na alternativne lokacije.
Gradonačelnici koji borave u kabinetima su članovi Samoopredeljenja, druga dvojica iz PDK, s tim što Hetemi, prema medijskih izveštajima ne izlazi iz opštine Leposavić još od 26. maja.
Paralelno sa izražavanjem spremnosti za nove izbore, kosovska strana ipak naglašava da ne bi trebalo raspisivati vanredne izbore u opštinama sa srpskom većinom na Severu sve dok Evropska unija ne ukine kaznene mere. To je, kazao i sam zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi.
Bisljimi je nedavno kazao i da nije siguran da uopšte postoji pravna osnova za raspisivanje vanrednih izbora, suprotno od onog što je govorila kosovska predsednica. Kazao je da nema unutrašnjeg dogovora o tome, da li su za održavanje izbora na Severu potrebna Administrativna uputstva ili zakon.
Za to vreme, iako srpska strana ne daje naznake da će Srbi i učestvovati na izborima, a što je poslednji učinio i potpredsednik Srpske Liste Igor Simić, koji je tokom svog prošlonedeljnog boravka u Vašingtonu u intervjuu za VOA kazao da je preduslov povlačenje svih specijalnih jedinica sa Severa, uz ostale, američke diplomate imaju drugačija saznanja.
Srbija se obavezala da će učestvovati na izborima i skloniti učesnike protesta, u suprotnom pretrpeće posledice, potvrdio je američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, svedočeći pred njegovim sunarodnicima i kolegama u američkom kongresu ranije ovog meseca.
Tokom višemesečnih nastojanja međunarodne diplomatije za hitnom deeskalacijom, čega je deo priprema novih lokalnih izbora na Severu, neodvojivi deo ovih nastojanja jeste insistiranje na garancijama da će se izbori održati isključivo uz učešće Srba na njima.
Time bi se izbegla situacija od izbora 23. aprila koja je i uvela novu krizu na terenu.
„Vanredni izbori u aprilu u severnim opštinama bili su jedna od mina i mi smo je, nažalost, nagazili. Trenutno, naš fokus nije na normalizaciji, već na upravljanju krizom“, rekao je nedavno Miroslav Lajčak u intervjuu za austrijski Kurier.
Za organizovanje i održavanje vanrednih izbora u četiri opštine naseljene pretežno Srbima potrebno je najmanje četiri meseca.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
