“Kosovo je srce Srbije”, parola je koja ne znači ništa ukoliko država ne vodi računa o Srbima koji žive i rade na Kosovu. Pojedinac protiv sistema ili sistem protiv pojedinca, upravo je priča koja se dešava Zoranu Kovačeviću iz Gnjilana. On je samo jedan od radnika koji su radili u Poreskoj administraciji UNMIK-a, a koji su poslušali poziv Vlade Srbije 2008. i od tada traje njegova borba za svoja prava.
Detalji priče Zorana Kovačevića i njegovih kolega u javnost su po prvi put dospeli preko našeg portala. Najpre je Zoran u svoje, ali i u ime svojih kolega u našoj rubrici „Građani pišu“ objavio tekst pod naslovom Bivši radnici UNMIK poreske uprave bez posla još od 2014 – u borbi do bilo kakvog odgovora iz usta Marka Đurića, a potom je, nakon što samo njemu nije ponuđen ugovor o radu objavio i tekst Otvoreno pismo Đuriću: Odgovornost za bezbednost i egzistenciju moje porodice je Vaša. Tražim odgovor ko precrtava žive ljude?
Vlada Srbije koju su vodili DS i DSS nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. pozvala je Srbe koji rade u Privremenim institucijama na Kosovu da napuste svoja radna mesta i istovremeno se obavezala da im nađe odgovarajući posao. Kada su u pitanju radnici poreske administracije, među kojima je Zoran Kovačević, oni su od 2008. dobijali ugovore o privremenim i povremenim poslovima koji su po pravilu kasnili, da bi od 2014. bez ikakvog obrazloženja ostali bez ugovora, posla i plata. Obraćali su se bezuspešno svim institucijama.
Novinari redakcije „Male velike priče“ proverili su i utvrdili sve činjenice vezane za ovaj problem i uverili se da su vrata nadležnih institucija zatvorena čak i novinarima ali uspeli smo da pokrenemo stvari sa mrtve tačke. Kako je redakcija „Insajdera“ rešavala ovaj problem gledajte u emisiji “Patriota”.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
