Magna karta čuva Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici vs studenti zabrinuti za svoje diplome

U Kosovskoj Mitrovici je nedavno održan okrugli sto na temu "Visoko obrazovanje i Briselski sporazum", u organizaciji nevladine organizacije "Centar za razvoj zajednica". Predavač – stručni saradnik za međunarodnu saradnju mitrovičkog univerziteta, Miloš Subotić, govorio je o samom Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kako glasi pun naziv Univerziteta koji je nakon rata na Kosovu 1999. silom preseljen iz Prištine u gradove u južnoj Srbiji, a onda početkom dvehiljaditih se vratio na Kosovo i Metohiju, ovoga puta na Sever. On je naveo da je ovaj univerzitet jedina visokoškolska institucija koja pruža akademsko obrazovanje na maternjem jeziku nealbanskim zajednicama na Kosovu. Diplome Univerziteta u Prištini su međunarodno priznate, jer je Univerzitet punopravni član Evropske univerzitetske asocijacije, radi i akreditovan je u skladu sa standardima Evropske zone visokog obrazovanja, bio je i licenciran od strane tadašnje civilne uprave na Kosovu (UNMIK). Univerzitet u Prištini učestvuje u programima Evropske unije za reforme i modernizaciju visokog obrazovanja, kao i u programima razmene studenata, ima saradnju i sa univerzitetima van EU.

"Nerazumnim i selektivnim (ne)priznavanjem diploma Univerziteta u Prištini, međutim, prištinska strana pokušava da jedno obrazovno-tehničko pitanje podigne na politički nivo, a sve u cilju integracije celokupnog obrazovnog sistema na srpskom jeziku. Tako dolazimo do paradoksa da su diplome Univerziteta u Prištini međunarodno priznate širom sveta, ali ne i na samom Kosovu. S namerom, ili ne, nepriznavanje diploma je učinilo ionako težak život srpskoj zajednici na Kosovu još težim," naglasio je Subotić.

Obrazovanje je, za razliku od Briselskog sporazuma prema kojem se o obrazovanju govori u delu o ovlašćenjima lokalne samouprave, po Ahtisarijevom planu malo drugačije koncipirano, naveo je Subotić.

"I sam Univerzitet je predviđen pomenutim planom, kao što i sada postoji. Jedino bi postojale neke, da kažemo, varijacije – Univerzitet bi primao novčana sredstva preko Prištine i donacije Republike Srbije bi dolazile preko Prištine. Zaposleni prosvetni radnici bi i dalje primali sredstva od Republike Srbije, ali preko Prištine, tako da je Univerzitet je predviđen Ahtisarijevim planom, kao i Ustavom Kosova. Zakon o lokalnoj samoupravi takođe predviđa univerzitet u kome stoji da će opština Mitrovica i Brezovica imati proširene nadležnosti. Brezovica i Mitrovica će imati sekundarnu zdravstvenu zaštitu, a za Mitrovicu isto stoji da će imati pravo da brine o visoko – školskoj ustanovi. Tako da je to jedino gde se pominje obrazovanje, dalje nije razrađivano," kaže Subotić.

Subotić je naveo da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici trenutno pokušava da međunarodno akredituje fakultete, a da su im za to potrebna još tri studijska programa i velika novčana sredstva da bi se univerzitet, osim regionalno i međunarodno akreditovao.

"Da dođe još jedna akreditaciona agencija koja bi akreditovala univerzitet. To su najbolji načini da sebe zaštitite, članstvom u organizaciji. Postali smo član ogranizacije Magna Carta, koja je veoma bitna, jer štiti akademske slobode. U slučaju da Kosovo postavi tri predstavnika u vladajućoj strukturi, tri predstavnika ministarstva, jednog predstavnika vlade, jednog predstavnika kabineta Premijera i tri predstavnika Univerziteta – sedam u upravljačkom odboru, to bi predstavljalo kršenje akademskih sloboda. Zato smo se obratili pomenutoj organizaciji da postanemo njeni članovi, jer nam ona pruža mogućnost, u slučaju da se pomenuto desi, da napravi pritisak na vladu," naglasio je Subotić.

On je kao primer naveo sličnu situaciju sa Univerzitetom u Zagrebu, gde je postavljeno "previše ljudi iz političkog života da upravljaju Univerzitetom" u tom gradu. 


Nema političkog uticaja na Univerzitet

"Mogu da se pohvalim da je uticaj političara na sam proces donošenja odluka na Univerzitetu minimalan. Mi u Savetu imamo 20 članova. Od toga 10 predstavnika fakulteta, tri predstavnika Vlade – politički izabrana, tri predstavnika studenata, jednog predstavnika radnika i tu su prorektori i rektori. Tako da je učešće političara veoma malo, rekao bih oko 15%, a ono što Priština predviđa za nas je oko 60 – 70%. Ono što mi činimo jeste da tražimo moduse da se zaštitimo kroz međunarodne organizacije."


 

On je naveo da je proces donošenja pravnog dokumenta o prihvatanju univerzitetskih diploma bio "u potpunosti neozbiljan".
Subotić tvrdi da Ahtisarijevo rešenje za Univerzitet podrazumeva da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici ostaje u sistemu Republike Srbije, "samo bi novčana sredstva išla preko Prištine", ali i da je prema Briselskom sporazumu, pitanje univerziteta predviđeno da bude rešavano u okviru ZSO-a.

Subotić smatra da se pitanje univerziteta neće rešavati barem u naredne tri do četiri godine:

"Ono što sam ja saznao od visokih predstavnika Evropske unije je to da se oni trude da ne otvore pitanje obrazovanja u skorije vreme. Predstavnici Evropske komisije sa kojima sam pričao ovde na Kosovu rekli su da oni nisu za otvaranje poglavlja o obrazovanju još naredne tri do četri godine, jer oni smatraju da kosovsko obrazovanje nije uopšte adekvatno rešilo svoje pitanje, a da bi apsorbovanje našeg obrazovanja u njihov sistem dovelo do totalnog kolapsa."

Subotić je bio posebno kritičan prema tome što su pojedini mediji na srpskom jeziku, kako tvrdi, "zagrizli udicu" što je "bilo pogrešno" – objavljujući strategiju o integraciji univerziteta koju je nedavno donela kosovska vlada, rekavši da ona ipak neće uticati na status Univerziteta u Mitrovici.

"Strategija nije ništa drugo do ispisani njihovi zakoni koji se tiču obrazovanje, a koji već postoje," naveo je Subotić.

Na pitanje da li će Univerzitet u Mitrovici biti integrisan ili ne, Subotić navodi:

"Dok god se branimo neće. Još uvek su akademci uspavani, ali ja znam – tako je bilo i sa Statutom – bila je žestoka borba, uspeli su, stopirali su. Uspeli su da se izbore za svoj Statut 2003. godine. Isto kada je bilo pokušaja uvlačenja Univerziteta u tadašnji UNMIK-ov sistem, a sadašnji kosovski. Tako se nadam i ovog puta. Samo su malo kao 'uspavani medvedi', ali se nadam da će se probuditi."

I Aleksandar Rapajić iz ECMI-ja, organizacije koja trenutno radi na procesu obrazovanja, a koji je učestvovao u debati, slaže se da srpska javnost nije trebalo da pada na ovakve "packe" iz Prištine. On smatra da je "nepriznavanjem srpskih diploma, Priština sebi praktično dala autogol".

"Srbi i drugi nealbanci nemaju mogućnost nikakvog drugog školovanja, jer u kosovskom sistemu ne postoji program na srpskom jeziku. Umesto da naši sada potenciraju to – da kažu oni ne priznaju naše diplome, a ne daju nam nikakvu drugu mogućnost da se školujemo, praktično, uskraćuju pravo na školovanje, mi padamo na ove 'packe'. Zbog pritiska stranaca, a ne zbog pritiska Srba, oni su morali da donesu tu strategiju," navodi Rapajić.

Kritike na račun strategije iz Beograda

Da druge strane, učesnici u diskusiji iz publike su bili veoma kritični prema drugoj strategiji – "Strategija održivog razvoja nealbanskih zajednica na prostoru AP Kosovo i Metohija – polazne osnove", koju je izdala Kancelarija za Kosovo i Metohiju, zatraživši i više detalja o tome kako Beograd ovom strategijom vidi pitanje razvoja Univerziteta. Čulo se i da je strategiju radila "privatna kompanija" koja je dolazila na Univerzitet nekoliko puta, tražeći da se sam univerzitet uključi u ovaj proces, a što je odbijeno.

Na okruglom stolu o tome na koji način se tretira pitanje visokog obrazovanja na Severu Kosova kroz Briselski proces u Severnoj Mitrovici više desetina mladih je zainteresovano pratilo Subotićevo izlaganje uz mnogobrojna pitanja, mnoštvo opaski, te je ovaj okrugli sto obeležila živa diskusija, koja pokazuje da je pitanje visokog obrazovanja od najvećeg interesovanja i interesa mladih na Severnom Kosovu. U nastavku pročitajte najzanimljivije delove diskusije:



Gde je akademska zajednica?

Marina Dogandžić: "Da li je neko ispred kosovske vlade, ili ispred tima koji je izradio strategiju koja je usvojena u kosovskom parlamentu pozvao nekoga od vas sa Univerziteta da učestvuje u toj izradi?"

Subotić: "Ne, nije nas niko zvao."

Marina Dogandžić: "Da li ste našli za shodno da date neko javno obaveštenje, komentar na nešto što se dešava mimo vas? Jednom rečju, gde je akademska zajednica? Ako nastavimo istim putem, proći će i ovo mimo nas, to je jedan zvaničan dokument koji je usvojen na osnovu pritiska međunarodne zajednice. Gde je odgovornost Univerziteta u tom procesu? Rekao si da je Univerzitet potpisnik Magna Carte, pod kojim statusom? Kao ko? Nakon UNMIK akreditacije, ili kako? Kako se zove Univerzitet u toj strategiji?"

Subotić: "Magna Carta, kao organizacija može da napravi pritisak na Vladu Kosova, ona se bori za poštovanje prava akademaca. Ne dozvoljava uplitanje politike u Upravu Univerziteta. Samim tim štiti autonomiju Univerziteta, a to je ono što se ovde, po strategiji iz Prištine i krši. Oni bi to zabranili, stopirali." 



Meni ne treba pečat Republike Kosovo

Jovan Aleksić: Ja sam sada doktorant, za koju godinu biću i doktor nauka. Kakva će moja diploma biti tada? Sa kojim pečatom, sa pečatom Republike Kosovo, meni to ništa ne treba.

Subotić: "Bolonja pruža toliko mogućnosti, samo je pitanje koliko ćeš biti pametan da ispregovaraš, i da ne dopustiš da neko pregovara u tvoje ime; 20% univerziteta uopšte nema pečat nijedne države. Pečati su najmanji problem, veruj mi. Jedini, krucijalni problemi su finansiranje i akreditacija. To su dva krucijalna problema univerziteta, svi ostali problemi su minorni.



Trenutno nigde ne može da se nostrifikuje diploma

Nevenka Medić: "Gde se nalazi kancelarija za nostrifikaciju diploma u Srbiji, a gde na Kosovu i kako neko može da nostrifikuje diplomu, ako želi?

Subotić: "Trenutno nigde. Ranije su Albanci iz Srbije (Preševo, Bujanovac, itd.) išli u kancelariju SPARK-a, a Srbi u kancelariju SPARK-a u Beogradu. U kancelariji SPARK-a postojao je administrativni radnik koji je prikupljao njihove diplome. Kad prikupljate dokumenta, on bi im po šest-sedam stavki tražio, te stavke slao u Brisel. Oni u Briselu pogledaju to, nikada verovatno ne bi pravili problem, jer je evropska univerzitetska organizacija stvarno jedna izuzetno profesionalna organizacija. Međutim, tu su bili ljudi koji nisu razumeli ovaj proces i striktno su se držali pravila da mora da bude akreditovano, te nisu slali dokumenta, ako ne ispunjava uslov. Trenutno, ne postoji nikakva mogućnost nostrifikacije diploma. U ovom sistemu, nikako. A to neće ni biti nostrifikacija, to je verifikacija. Nostrifikacija je jedna stvar, verifikacija druga. Nostrifikujete diplomu iz druge države, a ovde oni (Priština, prim.red.) priznaju diplome na neki period. Oni imaju ogroman pritisak, oni su ti koji moraju da prihvate naše diplome.



"Bolnica, škola i crkva kad se ugase – ćao. Nema nas"

Ljubiša Zubac: "Vratiću se na početak tvog izlaganja. Prvo si rekao: 'Prošlo je dve godine od Briselskog sporazuma i ništa nije urađeno, niko nije dobio.' Kako nije?"

Subotić: "Pa nije niko, dobila je, možda, elita. Obični građani ne vide boljitak od toga."

Ljubiša Zubac: "Albanci su dobili granicu, još dva granična prelaza. Albanska policija i granična policija na carinama, dobiće još jednu. To je jedna stavka. Izgubili smo, znači, svoje granice koje su imali. Izgubili smo policiju, po sistemu, navodno će biti plaćeni preko Prištine – ne možemo da ih raspustimo, ali regrutovaćemo ih – eto tako je urađeno. To je urađeno sad sa sudstvom. To se zove regrutacija, to se ne zove integrisanje. Albanci su regrutovali naše ljude. Šta će raditi svi koji su završili fakultete ovde, naravno da će im diplome biti verifikovane od strane Prištine. Gde će raditi, naravno da neće raditi u srpskoj instituciji, jer će sve biti albanske, biće kosovske institucije. To je začarani krug. Prvo će priznati diplome – priznali su. Sa tim diplomama moći ćeš da radiš samo u albanskoj instituciji, ali kako – moraćeš da izvadiš njihovo državljanstvo, je l' tako?"

Subotić: "Dobro. Ja ne bih išao tako daleko, mi pričamo o visokom obrazovanju. Pomenuo si diplome, postoji sto načina izdavanja diploma. Bolonja dopušta široka shvatanja. Možeš da poseduješ duple diplome, možeš da daješ. Kome treba za Srbiju – srpska diploma istog Univerziteta. Imate silu ljudi koje mi na Severu ne vidimo, to su ljudi koji dolaze sa juga, kojima trebaju te kosovske diplome. Žale se, traže…Imamo silu Goranaca koji traže."

Ljubiša Zubac: "Ipak, to je populacija od 4,5% ljudi…Na teritoriju Kosova, sa sve Albancima. Pričamo o diplomama. Sistem je takav, neće ih zaposliti nego će reći – e pa ja deset godina kačim diplomu na zid. Idem u Srbiju, Bugarsku, Makedoniju, bilo gde. Mi pričamo o tome, i ne pričamo pravim jezikom. Znaci pričamo kako gubimo nešto…Od septembra, ja verujem, počeće asimilacija srednjih i osnovnih škola u kosovski sistem. Kako? Profesor će primati platu iz Prištine, ne ide ta plata iz Beograda. Policajci ne primaju platu od Beograda. Isti sistem, kad krene platni promet, gotovo je. Obrazovanje je sada na putu na kome je bila policija pre godinu dana."

Subotić: "Ne bih išao tako daleko. Tu sam da pričam o obrazovanju. Kako ti tvrdiš to?"

Ljubiša Zubac: "Kako da ne tvrdim? Kosovo je izrazilo svoju želju šta hoće. Je l' tako? Sto posto njihovih planova i želja je do sada ispunjeno. Da se vratim na početak Briselskog sporazuma za koji tvrdiš da ništa nije urađeno. Urađeno je sve. Fale još samo zdravstvo i prosveta. Kad to ugase i bude albansko – zdravstvo, škola i crkva gasimo svetla – ćao. Ne postoji selo, naselje u Srbiji koje se nije ugasilo kada se ta tri ugase. Bolnica, škola i crkva kad se ugase – ćao. Nema nas. Ja o tome pričam. Izgubili smo sudstvo. Ti si pravnik. Sutra tražiš posao van administracije, ko će ti biti poslodavac? Pričamo o još jednoj stvari, lokalnoj samoupravi. Prvo je Srbija ugasila sve četiri Skupštine opština na Severu, preko noći. Sad su Albanci postavili svoje opštine. Ovo nisu naše opštine, mi nemamo više skupštine opština. To što još nemamo kosovsku zastavu – to će možda biti do Nove godine. Sada pričamo o tome ko će finansirati, neko će finansirati zgradu Univerziteta. Kako kažemo neko valjda treba Srbiju da finansira? Ne smemo da kažemo neko, valjda Srbije treba da finansira?"



Uspavani smo

Sandra Dobrić: "Čini mi se da smo mi svi malo na Univerzitetu uspavani, govorim o celokupnoj akademskoj zajednici. Nije niko reagovao, samo studenti Pravnog fakulteta. E, to je nešto što čini mi se ne valja. E, to je ono što će nam doći glave. Sve vreme sva pitanja neko drugi rešava umesto nas. Mislim da tu treba da se podigne svest, pre svega vas na Univerzitetu – profesora, pa i samih studenata. Možda bi trebalo da sledeći put kad nešto slično organizujete pozovete nekog iz Vlade Republike Srbije i ako se ne odazove – da to kažete. Malo po malo, mi 'klizimo' a niko ne reaguje. Što je najgore, me ne reagujemo."

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.