"Mač nad Srbijom: Brisel će poturiti da potpišemo nezavisno Kosovo" (VIDEO)

Za Slobodana Samardžića – profesora Političkih nauka u Beogradu – najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će pokrenuti unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji zvuči prilično enigmatično i deluje kao obećavajuće i demokratski. Uz jedno "ali". "Bojim se da taj dijalog predstavlja preispitivanje osnovnog stava u državi da je KiM sastavni deo Srbije, budući da je od 2012. učinjeno jako puno na puštanju Kosova niz vodu i prepuštanju ga Albancima, gotovo stoprocentno. Samo su još ostavljene neke niti i veze," kaže Samardžić za Sputnjik.

Otvaranje novog dijaloga liči na ubeđivanje da je Kosovo izgubljeno

Predsednik je položio zakletvu da će čuvati integritet Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju. Tu, čini se, nema mesta za interpretacije…

U redu što se zakleo, to je morao da učini, ali ja u to ne bih mnogo verovao. Pre svega treba da gledamo u ono što Predsednik radi, a ne šta govori. Otvaranje novog dijaloga mi liči na neku vrstu ubeđivanja ljudi da je to već izgubljena stvar, da puno košta i da će morati na kraju, ipak, da se učini ono na šta se inače već pristalo – a to je da se potpiše takozvani pravno obavezujući Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, što je praktično priznanje Kosova. To je dokument koji postoji u našoj obavezi u pregovaračkom okviru koje je EU ponudila 2014. a naša Vlada ga je prihvatila. Problem je samo što oni nikad ne znaju kada će Brisel da im postavi da potpišu taj dokument, jer nejasno piše da će se to dogoditi "u nekom trenutku pregovora o pristupanju". Vučić vrlo dobro zna da mu to stoji kao Damaklov mač, budući da će on biti pritisnut od Zapada. Dakle, ovo je neka vrsta pripreme javnog mnjenja da to mora da se uradi, zbog budućnosti Srbije i naše dece. Tim propagandnim floskulama, kojih, nažalost, ima mnogo, ljudi u očaju veruju, jer očekuju neki boljitak.

Koja bi mogla da bude tema tog unutrašnjeg dijaloga o KiM-u?

Ne znam šta bi se inače razgovaralo o tom dijalogu, ako je reč o glavnim okvirima državne politike koji su dati u preambuli Ustava i u članu 182 Ustava, kao u mnogim rezolucijama naše Skupštine, ali i u Rezoluciji 1244, koja je još važeći međunarodno-pravni akt. Ti okviri su čvrsti, ali tamo vladaju Albanci, to je neka vrsta okupacije. Događa se državama da im deo teritorije bude okupiran, ali se onda sa njima ne sarađuje tako velikodušno, nego se koegzistira do prilike kada ta tema opet može da se otvori. Taj konflikt je trebalo da bude zamrznut, da se stvore uslovi sa naše strane da Srbi tamo kako-tako žive, a ne da ih teraju da od 2012. godine idu u neke albanske institucije.

Na Kosovu politička trgovina, treba da se glasa za Srpsku a sama Srpska je u raznim političkim i koruptivnim dilovima sa albanskom vladom i mafijom

Na KiM su izbori 11. juna. Šta Srbi mogu da očekuju s obzirom na to da izlaze na nekoliko lista?

To, dole na Kosovu – je jedna najobičnija politička trgovina. Srpska lista je nastala u Beogradu sa zadatkom i mandatom da smiri tamošnje stanovništvo, da kaže sve je u redu nas Srbija podržava, a da se iza toga vodi sasvim druga politika. Ti ljudi nemaju, institucionalno gledano, nikakvu vezu sa Srbijom više. Oni su predali sve one ostatke pravosudnih i policijskih uloga koje je Srbija imala na Kosovu. Četiri opštine, koje su bile u sistemu lokalne samouprave Srbije – to su predali, te ljude su izručili Albancima i sve to od 2013. godine od izbora, kada su Srbi odustali, ili bojkotovali te izbore, pa su ih februara 2014. godine naterali silom (da izađu). Direktori su dovodili radnike da glasaju, pod pretnjom otpuštanja. Ti rezultati se nikada ne mogu proveriti. Novembra 2013. je izašlo 3 odsto, pa onda navodno u februaru 23 odsto. Sada idu na albanske izbore – i na parlamentarne, predsedničke i na lokalne će ići, a učestvuju kao i na našim izborima. Učestvuju kao što naši ljudi koji žive u Americi i Nemačkoj mogu u konzulatima da učestvuju. To je isti status – to je druga država. Niko živ to ne može da iskontroliše.

Oni kažu da tamo jako mali procenat izlazi, ovde ispada da je glasalo od 35 do 40 odsto, a da je 80 odsto, juče su se hvalili – glasalo za SNS. Sve je to teška manipulacija. I sad kad me pitate o izborima, ne znam šta da vam kažem. Imam taj osećaj prema ljudima koji su u nevolji i koji ne mogu da biraju – nekakav bazično human osećaj. Drugo, znam da su ti ljudi prodali veru za večeru. To vam je kao što treba da razumete prvu generaciju Srba koji su se islamizovali u 17. – 18. veku – tu postoji, emotivni, antropološki aspekt, kulturološki, nasilni. Ali tu nisu oni predmet rasprave, tu su Srbija i Vlada Srbije predmet rasprave, koji vode tu politiku.

Sad treba da navijamo za Srpsku listu koja tamo kao reprezentuje interese Srba, a ne za ove druge koji su verovatno gori od njih. Ali pazite, sama Srpska lista je u raznim dilovima političkim i koruptivnim sa albanskom vladom, albanskom mafijom. 

Ko garantuje da Srpska neće da glasa za vojsku? Srpska nije "ozbiljna firma", sve je to trgovina

Ali je ovde ključna priča bila Vojska Kosova, da ti poslanici neće glasati za vojsku Kosova.

A ko vam garantuje? Dakle, Srpska lista se razišla pre tri-četiri meseca između SNS-ovaca i Vulinovaca, na vrlo prozaičnim stvarima, pa ih je onda Beograd spajao. Tu je visilo za jedan glas da li će ovi koji su primili neki novac od Albanaca, to su bili Vulinovci – glasati u prvom mahu za kosovsku vojsku. Od broja srpskih poslanika, njih je deset – dovoljno je manje od pet glasa protiv, mogu i da se uzdrže, ne moraju da glasaju za. I to se sve priprema. Albanci sa svoje strane imaju svoje srpske partije, njih je tri-četiri, o njima da ne govorimo, a ova nije ozbiljna firma. Oni će učiniti ono što joj Beograd kaže. Ukoliko Beograd sada kaže nemojte glasati – ajde u redu, odlažemo za šest meseci, ili godinu dana. Ali posle onog dijaloga od kojeg smo počeli, gde ćemo, ipak, doći do zaključka da nam je jeftinije da predamo Kosovo, nego da svi propadnemo, jer ćemo svi otići u bezdan – od toga zavisi da li će ovi glasati ovako, ili onako. Sve je to vezana politika, vezana trgovina bolje rečeno, i ja nemam nikakav dobar odnos prema tim izborima. Potpuno mi je svejedno, jer to što će možda Srbi neko vreme da zadrže tu mogućnost (da odlučuju o kosovskoj vojsci), ne znači da će to činiti uvek. To je pogrešno postavljena politika. Oni zavise od kosovskog budžeta, albanske većine i uradiće ono što oni nađu kao rezultantu između onoga što im kaže Beograd i što im kaže Priština. Ja to da podržim ne mogu.

Beograd najbolje dobrosusedske odnose ima sa Kosovom

Izbori u Makedoniji su već završeni. Dobili su novu vladu. Premijer je sada zvanično Zoran Zaev. Šta od njega Srbija može da očekuje? Imao je neprimerene izjave prema Beogradu, pa se potom izvinjavao. Sada će u vladi kod njega sedeti zvanično i pripadnici neke OVK, a moguće je da će tako biti i u kosovskoj. Kako Beograd da se ponaša u celoj toj situaciji? Imamo li izbora?

Beograd je u situaciji da sa svima razvija dobrosusedske odnose i najbolji su sa Kosovom, to je u međunarodno-pravnom rečniku izraz koji podrazumeva međudržavne odnose. Sa Makedonijom su stvarno međudržavni odnosi, čak su se u poslednje vreme popravili, ali je sada naišao momenat što je u njihovu Vladu ušao veliki broj albanskih članova iza kojih otvoreno stoji takozvana „tiranska platforma“. To je veoma transparentan tekst u kom se navodi da Albanci od Makedonije žele prvo da naprave federaciju. To širenje albanskog faktora predstavlja najveći problem u regionu i otpor koji makedonska strana daje sada će biti dakle minimalan, ili nikakav. Vlada Zorana Zaeva zavisi od koalicije sa albanskim partijama, što znači da će bar nešto morati da uzme i iz „tiranske platforme“. On se tu ne pita mnogo, jer ako EU i Amerika tako benevolentno gledaju na projekat „Velike Albanije“, Zaev će raditi ono što mu se kaže, jer on nema pretenziju da vodi svoju politiku, on samo želi da ostane na vlasti. Iznenadio me je otpor makedonskog stanovništva, jer su glasali za njega očito kada nisu znali da u pozadini postoji „tiranska platforma“.

Čitav intervju čitajte na Internet stranici Sputnjika.