Sve je manje srpskih porodica koje na centralnom Kosovu gaje voće i povrće na velikoj površini. Oni koji to još uvek čine, kao dva najveća problema ističu globalnu krizu i nedostatak radne snage.
Jedini uzgajivač borovnica u opštini Gračanica, Nemanja Smiljić, trenutno uzgaja ovo bobičasto voće na površini od 50 ari.
Sve je poskupelo
„Ukoliko sve bude kako treba, nadamo se da ćemo kroz godinu ili dve (proizvodnju) proširiti na još toliko. Gajimo sortu djuk (Duke), koja je najoptimalnija za Balkansko područje, s obzirom na to da se nalazimo na 600 metara nadmorske visine“, kazao je on.
Smiljić je naglasio da je do prošle godine berba bila porodična, a da ove godine očekuju znatno veći rod, pa se nadaju i angažovanju sezonskih radnika.
„Prošle godine sam imao 500 kilograma, a da sam imao još toliko, prodao bih odmah. Potražnja je do sada bila velika, cena prihvatljiva i za mene kao proizvođača, a i za kupce. Za pet evra sam mogao da pokrijem troškove i da mi nešto ostane“, rekao je Smiljić.
Kao jedan od većih problema sa kojim se suočava naveo je poskupljenje đubriva, kao i ostalih repromaterijala usled globalne krize.
„Prošle godine je kilogram borovnica koštao pet evra, ali ove godine je sve poskupelo. Đubrivo koje sam plaćao 20, sada je 40 evra. Tako da će sada i cena kilograma borovnica biti veća“, kazao je on.
Smiljić je istakao da je potražnja za borovnicama velika, pa meštani i pojedini marketi uglavnom unapred rezervišu plodove.
„Ukoliko uveče skupimo 40 kilograma, ujutru već prodamo. Što se plasmana tiče, koliko-toliko smo obezbeđeni“, dodao je.
Borovnica spada među najhranljivije vrste bobičastog voća. Puna je antioksidansa, a dobra je i za popravljanje krvne slike.
Iako je naglasio da bi mu značila pomoć lokalne samouprave, Smiljić je do sada nije imao. Za očuvanje i unapređenje proizvodnje potrebna mu je protivgradna mreža.
Proizvodnja smanjena usled nedostatka radnika
Porodica Andrejević u Gornjoj Gušterici uzgaja pet vrsta jagoda: roksanu, apriku, sibilu, aziju i kleri. Proizvodnju jagoda su smanjili zbog nedostatka radnika.
„Površina na kojoj gajimo jagode trenutno iznosi oko 20 ari, a na ideju smo došli spontano. Kada smo jagode uzgajali na 50 ari zemljišta, tada smo angažovali i radnike“, navela je Zorica Andrejević.
Kako je istakla, jagode tokom sezone prodaju pored puta u svom selu, dok u hladnjačama završi ono što se ne proda tokom dana.
„Trenutno je 500 grama dva evra, kasnije cena počinje da opada. Kilogram jagoda je poskupeo zbog trenutne situacije i krize u svetu“, kazala je ona.
Andrejevićeva je kazala da za šest godina, koliko se porodica bavi proizvodnjom jagoda, nikada nisu dobili bilo kakvu pomoć od strane lokalne samouprave, ali da su podržani projektom za proizvodnju voća i povrća od strane švajcarskog Karitasa.
„Donirali su nam sušaru za voće, čajeve, pasterizator za spremanje zimnice i hidropresu za spremanje hladno ceđenog soka. Od jagoda još proizvodimo džem, slatko i kompote“, navela je ona.
Andrejevići se susreću i sa problemom navodnjavanja svih zasađenih sadnica zbog nedovoljne količine vode koja im je na raspolaganju.
„Značilo bi nam da nam opština pomogne, bar da nam iskopa jedan bunar“, zaključila je Zorica.
Nedostatak stručnih kadrova
Proizvođačima bobičastog i jagodičastog voća iz srpskih sredina na centralnom Kosovu nedostaje i adekvatna pomoć stručnih poljoprivrednih službi. Kada je imao problem sa obolelim zasadom borovnica, Smiljić je stručnu pomoć mogao da dobije tek u Gornjem Milanovcu. Porodica Andrejević će tehnologu koji će ih obučiti za proizvodnju sušenog voća i hladno ceđenog soka papreno platiti za deset dana njegovog rada.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
