Ljubav prema tenisu dečaka iz Novog Brda ruši sve granice

Sasvim uobičajan poklon poznanika postao je opsesija jednog mladića iz novobrdskog kraja. Imao je osam godina kada je prvi put u svojim rukama držao reket za tenis. Danas, šest godina kasnije, iza sebe ima mnogobrojne trofeje, i pet priznanja za najboljeg tenisera godine. Pred njim je još jedna sezona, ali i nada da će jednog dana svoju strast pretvoriti u bogatu karijeru i krenuti stopama velikana u ovom sportu.

Filip Pavić iz sela Bostane kod Novog Brda ima 14. godina i pohađa osmi razred u osnovnoj školi Miladin Popović.

Tenisom je počeo da se bavi 2016. godine u Gračanici, u školi koju je tada vodio nastavnik fizičkog vaspitanja, Dejan Živić.

Međutim, pre nego što je čuo prve savete svog prvog trenera, ovaj mladić je sate provodio u svom dvorištu i kući – sa reketom u jednoj, a lopticom u drugoj ruci.

„Od kada je dobio na poklon reket on ga nije ispuštao iz ruke. Sve mi je po kući polomio“, kaže za KoSSev sa osmahom na licu Filipov otac, Goran Pavić.

Upornost i istrajnost mladog Filipa presudili su tada da dvorište i svoju sobu zameni pravim teniskim terenom.

„On mi je rekao za školu tenisa u Gračanici, ali je to 40 kilometara od Bostana, zbog posla i ostalih obaveza, bilo bi vrlo teško to ostvariti“, dodaje Goran.

Međutim, sve se to promenilo jednog dana – kada je Goran zajedno sa svojim sinom 2015. došao u Gračanicu kako bi ispratili prijateljski fudbalski meć između Crvene Zvezde i Gračanice.

Za oko trenera škole tenisa u Gračanici tada je zapao Filip, koji se, kao i obično, nikako nije odvajao od reketa i loptica.

„Tada mi je prišao Dejan Živić i rekao mi da moj sin ima potencijala i da bi trebalo da ga upišem da trenira“, priseća se ponosni otac.

Da je procena trenera bila dobra, pokazalo se već sledeće godine.

Filip je odmah uzeo učešće na turnirima u svim većim gradovima širom Kosova – Prizrenu, Prištini, Peći.., i na kraju iste godine uspeo da zaradi priznanje najboljeg igrača koje mu je dodelila Kosovska teniska federacija.

Istu titulu osvajao je i u narednim godinama, kao i za 2020. Do sada nema nijeda meč izgubljen na Kosovu, potvrdio je za KoSSev ponosni otac.

Filip je bio jedini Srbin na svim ovim turnirama ma kojima je uzeo učešće, kaže Goran i dodaje mu na početku „nije bilo svejedno“, ali i da se to potom i promenilo. Kako kaže, do sada nisu imali nikakvih problema, ni na jednom od turnira na kojima se njegov sin takmičio.

„Uprkos svim poteškoćama trudili smo se da mu pružimo najviše što možemo, veoma je teško uskladiti sve – voditi ga na treninge, turnire, kampove“, dodao je.

Osim turnira na teritoriji Kosova, Filip je prethodno uzeo učešće i na takmičenjima u centralnoj Srbiji – u Nišu gde je ostvarivao zapažen rezultat i Lajkovcu – gde je izašao kao pobednik turnira.

Kao jedan od najtalentovanijih sportista sa KiM-a, Pavić je avgusta meseca prošle godine prisustvovao prijemu koji je priredo predsednik Srbije. Vučić je tom prilikom Filipu, koji je imao iza sebe 25 osvojenih turnira, uručio reket i lopticu i poručio mu da nastavi da pobeđuje.

Filip je proveo dve godine u školi tenisa u Gračanici, nakon toga, svoje tenisko umeće nastavlja da usavršava u naselju Marigona, nedaleko od Gračanice, u privatnom balonu Hisnija Imerija čiji se sinovi takođe bave tenisom i takmiče na turnirima na Kosovu.

Goran kaže da se sa Imerijem upoznao upravo na turnirima na kojima su se nadmetali njihovi sinovi, a nakon čega mu je Imeri uručio poziv da Filip besplatno trenira u njegovom privatnom kompleksu, gde i dan danas trenira.

Kaže da je zahvalan na prilici koja je pružena njegovom sinu, ali i dodaje da bi želeo da mu obezbedi najbolje moguće uslove za rad. Međutim, tako nešto iziskuje mnogo vremena i novca.

Za pomoć u vidu stipendije Pavići su se  obraćali opštini Novo Brdo, međutim, kako kaže Goran – „opština nije imala sluha za dete koje je pet godina zaredom prvak“.

Za razliku od novobrdske opštine, Kancelarija za KiM, Vlade Srbije obećavala je da će pomoći malom Filipu. Međutim, kako navodi Goran, sve se završavalo na obećanjima.

„Govorili su nam da ne igra za kosovsku ligu, a da će oni da nam pomognu, obezbede mu da trenira i takmiči se u Srbiji, ali od toga na kraju ništa nije bilo“, dodao je.

Jedina koja je pritekla u pomoć mladom teniseru je humanitarna organizacija eparhije Raško-prizrenske – „Majka devet Jugovića“, svedoči otac.

Ova organizacija je zajedno sa eparhijom finansirala više teniskih kampova i nadmirivala neophodne troškove.

Filip je u prethodnom periodu prošao kroz kamp na Zlatiboru, akademiji Puma u Kragujevcu, ali i kroz tenisku akademiju Bogdana Obradovića u kojoj je takođe besplatno trenirao.

Goran kaže da su svi ovi kampovi koristili njegovom sinu da usavrši svoje veštine, ali i da su svi oni bili kratkoročno rešenje. Kako bi bio u mogućnosti da jednog dana iskoristi svoj puni potencijal, otac talentovanog deteta nada se da će se pronaći trajno rešenje.

Isti san sanja i mladi Filip – da zaigra na svim najpoznatijim turnirima u tenisu širom sveta. Kao neophodan korak do ostvarenja tog sna vidi selidbu za Beograd i upravo tenisku akademiju Bogdan Obradović, gde bi mogao da trenira tokom cele godine.

A dok i ovaj san ne ostvari, pred Filipom je sada još jedna sezona i takmičenja širom Kosova. Već sledeće nedelje oprobaće se na turniru u kategoriji do 16 godina u Prizrenu.

„Sada će biti malo teže, biće jača konkurencija, jer je prošao iz kategorije do 14 godina u kategoriju od 14 do 16 godina, ali nastavićemo da radimo“, kazao je za KoSSev najveći fan mladog Filipa pre nego što ga je odvezao na „improvizovani trening“ u balon sali u Bostanu, radi priprema za predstojeći turnir.

„Snalazimo se, šta drugo da radimo“, poručio je za kraj.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.