Lipljan: Crno bela stvarnost jednog grada

I danas se mnogi sa uzdahom prisećaju lipljanskih večeri, provedenih na korzou, na igrankama, saborima ili kafanama uz nezaboravnu muziku. Tako je bilo nekad, a kako ovo leto protiče u gradu, zabeležila je ekipa RTK2 u svojoj ovonedeljnoj reportaži.

Letnje veče, posle dnevne sparine, grad počinje da živi, pune se bašte lokala.. U omiljenoj poslastičari, traži se mesto više, ponuda bogata kolačima u raznim varijantama, uz naravno osvežavajuće napitke.

Kako odoleti eklerima i ostalim đakonijama na korzou gde je sve više ljudi, a grad okupan raznobojnim svetlima.

Tako tokom leta izgleda Lipljan noću – centar i veći deo grada.

 Mračna slika Lipljana je samo na par stotina metara od njegovog blještavog centra. U ovom delu grada žive Srbi.

U Lipljan se već godinama dolazi zbog jeftinih cipela, ali ne tako davno, ova varošica bila je razvijena industrijska sredina, na samo 16 kilometara od Prištine.

Duh periferije u njemu se nije osećao. Bio je kulturni centar kao i Priština, a sa lipljanske železničke stanice putovalo se sa pasošem za koji se nije tražila viza.

Muzički sadržaji u lipljanskom Domu kulture okupljali su svojevremeno goste iz Prištine, Prizrena, Gnjilana i okoline. Ostaju za pamćenje gostovanja najvećih rok zvezda ondašnje Jugoslavije.

Pored neposredne blizine manastira Gračanica, stara lipljanska crkva Vavedenja Presvete Bogorodice okuplja veliki broj vernika. Već decenijama ove svetinje su utočište preostalih Srba, oaza u kojoj pored duhovnog pronalaze i fizički mir.

„Jedino mesto u gradu Lipljanu, gde Srbi mogu da dođu bezbedno je sa svojom decom i unucima, da posede ovde, da se deca poigraju i da oni međusobno progovore po neku reč, zato što osim ove porte ovog crkvenog dvorišta mi nemamo nijedan kutak gde bi Srbi mogli bezbedno da sede“, kaže Slavomir Marić.

Novija crkva građena je 1934. godine i od svoje gradnje nije freskoopisana.

Sada je lipljanski paroh Dragiša Jerenić zajedno sa crkvenim odborom pokrenuo obnovu iskonostasa i freskoopisanje crkve.

Iako poprilično ambiciozan i finansijski zahtevan posao, Lipljanci polažu nadu u dobrovoljne priloge za obnovu crkve i hrama iz 14. veka.

„Želja nam je da krenemo sa oslikavanjem, da koliko uspemo da do 2024. godine, kada crkva slavi 90 godina postojanja, da imamo bar jedan deo oslikane crkve. To će biti veliki uspeh za nas za crkvu i za sve preostale pravoslavne Lipljance ali i za one Lipljance koje su nas nažalost napustili ali nas u tome podržavaju u tome da završimo“, kažem paroh Jerinić.

Hram Vavedenja Presvete Bogorodice podignut je 1320. godine. Kroz istoriju je rušen i  obnavljan. Sada sa ostacima porušene priprate, od koje su u Osmanlijsko vreme građeni mostovi na obližnjoj Sitnici, ali sa još uvek sačuvanim delovima najstarijih fresaka iz vremena gradnje, svedoči da vremena prolaze i ona najteža, ali da svetinje i opstaju sa narodom.

Sa nekada više od 5.000 hiljada Srba, u Lipljanu je sada nešto više od tri stotine. I pored kontinuiranog trenda osipanja, meštani, pak tvrde da nisu potpuno zaboravljeni, da još ima institucija, organizacija i pojedinaca koji se trude da daju impuls opstanka Lipljanaca.

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.