Liht: Javnost nije osudila Vučićev predlog za Kosovo

Sonja Liht N1

„Ne slažem se sa ocenom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je njegov predlog rešenja za Kosovo naišao na opštu osudu javnosti u Srbiji,” kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht. Ona ukazuje na neophodnost postizanja trajnog rešenja između Beograda i Prištine, ali napominje da je teško zamisliti da će se tako nešto desiti, bez uključivanja širih društvenih činilaca u Srbiji i na Kosovu.

Evropski parlament je u poslednjem izveštaju, osvrtom na dijalog Beograda i Prištine, naveo da su evropski parlamentarci primili k znanju diskusiju koja se vodi o mogućoj korekciji granica i jasno naznačili uslove neophodne da bi bilo koje rešenje bilo prihvatljivo.

Mislim da su sve ove debate u stvari možda preuranjene zato što mi ne znamo da li se razgovaralo i o čemu se razgovara. Govori se o razgraničenju, govori se o razmeni teritorija, govori se o mnogo toga.

Moj lični stav, i stav moje organizacije, je da je važno da postoji ozbiljan dijalog, unutar i jednog i drugog društva, pa između društava. Teško je zamisliti da će biti održivo bilo šta što se isključivo dogovara na nivou najviših predstavnika oba društva. I meni lično je to izuzetno važno. Sećam se kada je Beogradski fond za političku izuzetnost obeležavao svojih deset godina postojanja, da je bio gospodin Ilir Deda (sadašnji poslanik u Skupštini Kosova) na jednom panelu i da se nije razgovaralo o srpsko-kosovskim odnosima, nego o regionu u celini. Tada je rekao da se on brine i boji da će Briselski sporazum završiti kao sporazum iz Osla (dogovor koji su 1993. godine potpisali predstavnici Izraela i Palestine). Bila sam malo ljuta i rekla sam: „Nemoj, Ilire, da budeš do te mere pesimista“. Od toga je prošlo pet punih godina. Sada u velikoj meri delim njegovu zabrinutost.

Neću da poredim našu situaciju sa bliskoistočnom, ali vredelo bi ozbiljno da i mi analiziramo zašto je propao sporazum iz Osla. Imam tezu da je propao i zato što opet društva nisu bila uključena.

Mi smo u jednostavnijoj situaciji. Ovo je jedna bilateralna priča, pre svega, ima kontakata između delova društva sa Kosova i Srbije, ne samo sa našom srpskom zajednicom tamo, nego i sa Albancima. Bilo ih je skoro sve vreme za ovih trideset godina, od kada se ja tom temom nešto više bavim, ali moram da naglasim jednu stvar. Zaista je sada vrlo teško. Možda je teže nego što je bilo pre pet godina i to sebi ne smemo da dozvolimo.

Naravno da su različiti politički interesi legitimni u svakom društvu koje želi da bude demokratsko i smatra sebe demokratskim, ali dovoditi u pitanje rešavanje ovakvog jednog slučaja, mislim da je kontraproduktivno za sve političke aktere. Zato imamo taj ogroman jaz između realnosti i onoga o čemu se dogovara.

Kada kažete da je jako bitno učešće građana u pronalasku rešenje „kosovskog čvora“, kako bi to u praksi izgledalo?

Pogledajte kako izgleda saradnja dve privredne komore. Pogledajte kako izgleda taj naš izvoz na Kosovo. Pogledajte koliko je našim privrednicima, od poljoprivrednika do pružaoca usluga važno Kosovo kao tržište. Mi mnogo veću ekonomsku saradnju imamo sa Kosovom nego sa Rusijom. To su činjenice, to možete proveriti ciframa.

Dakle, prosto je na neki način tužno da se to negira, odnosno, da zaboravimo do koje je mere razvoj tih odnosa važan za razvoj obe zemlje. U jednoj stvari se sigurno slažem sa Aleksandrom Vučićem, da je neophodan jedan istorijski dogovor. Ne volim da koristim trermin „istorijski“ jer se užasno mnogo zloupotrebljava, ali nama treba jedan društveni ugovor, koji bi bio od istorijskog značaja između ta dva naroda, građana ta dva društva, koji će u stvari da se bazira na neophodnosti da u budućnosti sarađujemo mnogo ozbiljnije.

Predsednik Srbije je rekao da je jako važno postići taj istorijski dogovor sa Prištinom i sa kosovskim Albancima. Međutim, Vučić je ove nedelje izjavio: „Ono što sam mislio da bi moglo da bude rešenje za Kosmet, naišlo je na opšte protivljenje javnosti u Srbiji“. Šta je bilo predsednikovo rešenje?

On je govorio upravo o tome, o nalaženju jednog trajnog dogovora. Ja ne znam da li je to naišlo na opšte protivljenje. Nemam taj osjećaj i mi se tu ozbiljno razilazimo. Volela bih da vidim i neka ozbiljna istraživanja. Vidim neko generalno odbacivanje potrebe da se izađe iz ove situacije. Moguće je da su možda glasniji oni koji se protive celom tom dijalogu ovakvom kako je sada postavljen, ali vrlo dobro se sećam kada smo u martu imali sastanak sa predsednikom Vučićem, bila je tu prisutna i ministarka za evropske integracije Aleksandra Joksimović, direktor Kancelarije za Kosovo Marko Đurić i znatan deo predstavnika civilnog društva, kako iz Srbije, tako i predstavnika civilnog društva srpske zajednice na Kosovu. Tada nisam imala nikakav doživljaj da je bilo ko tu bio protiv.

Činjenica da nama rešenje i razrešenje, rasplitanje tog „kosovskog čvora“ – kako je nazvan pre mnogo godina, u stvari predstavlja put napred, ne samo zato što to traži od nas Evropska unija, nego zato što je to zaista presudno u našem interesu jer jede resurse, jede vreme, a ništa dobro se ne događa.

Da, ali da li ste stekli utisak da je Vučić dao neki konkretan predlog?

On je počeo da govori o razgraničenju, što je onda predsednik Kosova Hašim Tači na neki način prihvatio. Više o tome ne znamo, ali on je očigledno doživeo to da je to naišlo na opštu osudu, u šta ja nisam sigurna. Mislim da ima dosta ljudi koji i te kako razmišljaju i u tom pravcu. Takođe, ne znamo šta je to razgraničenje, ne znamo šta to podrazumeva.

U velikoj meri mislim da je Vučićevo mišljenje formirano i na osnovu onoga što se dešava sa druge strane. Ovo je totalno povezan proces, tu ne može Srbija da uradi nešto, ili Kosovo samo. Vidite do koje mere postoji jedna ozbiljna i duboka politička kriza na Kosovu, zato što su, u stvari, oni koji su do juče bili koaliciji, sada u jednom ozbiljnom sukobu. Nekoliko ozbiljnih analitičara, uključujući i Beljuja Bećaja, rekli su da je taj sukob isključivo u borbi za političku moć.

Na međuparlamentarnoj konferenciji o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije u Beču, delegacija Srbije je ove nedelje napustila skup, zato što je Kosovo predstavljeno bez zvezdice. Koliko ovakvi potezi nanose štetu samoj Srbiji, ali i dijalogu?

Ozbiljnu štetu nanose. Bila sam protiv napuštanja skupova od prvog dana kada je to praktikovano. Čak sam javno o tome govorila i onda kada sam bila predsednica savetodavnog tela Saveta za spoljnu politiku Ministarstva spoljnih poslova od 2008. do 2012. I tada sam govorila protiv toga. Smatram da napuštanje bilo kojeg skupa gde imate mogućnost za debatu uvek vama donosi više štete nego onima koji ostaju u sali. Izlazite iz sale da biste demonstrirali nešto što će možda biti primećeno, a možda i neće, u toku celog nastavka tog skupa ili procesa. Mislim da je to pogrešna politika.

RSE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.