Ne treba menjati granice već vođstva koja abnormalnim potezima normalizuju naše odnose

Beljulj Bećaj
Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu “Kiril i Metodije“ u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova.

KoSSev pokreće novi dijalog „Prištinska veza“. Stavove o aktuelnim pitanjima srpskog i albanskog naroda i njihovom uzajamnom odnosu razmenjivaće profesor i publicista iz Prištine Beljulj Bećaj (Belul Beqaj) i novinar i urednik Milivoje Mihajlović, takođe iz Prištine, koji sada živi u Beogradu. Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove samih autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije KoSSev i donatora.

Piše: Beljulj Bećaj 

Poštovani prijatelju,

U zadnjem susretu CIG-a (Council for Inclusive Governance), koji je održan od 7-9. oktobra 2018, u Prizrenu, bio si odsutan. Analizirali smo situaciju posle zadnjih zbivanja koja su posledica opcije razgraničenja, odnosno korekcije granica kao vida tobožnje konačne normalizacije odnosa Srba i Albanaca, odnosno Srbije i Kosova. Budući da sam uvek zainteresovan da čujem tvoje poglede i kritičan sud, želim da ovom prilikom to bude preko javne komunikacije.

Naime, ja mislim da je proces dijaloga o normalizaciji odnosa, krivicom pregovarača i posrednika u ozbiljnoj krizi. Istovremeno želim da saznam kakvo je tvoje kritičko mišljenje o mom konceptu o tome šta treba da uradimo da proces dijaloga stvarno bude normalan; budući da smo se, više ili manje, u dosadašnjim susretima složili svi o tome da je bolje nastaviti dijalog i bez rezultata, nego insistirati na jednostranom ‘rezultatu’.

Na osnovu moje analize, razlozi o tome zašto Srbi na Kosovu i Albanci u Srbiji nisu zadovoljni, zašto su nesigurni, osećaju se neravnopravno, bez perspektive, nisu povezani sa teritorijama gde oni žive, već sa načinom nakoji se na tim teritorijama kreiraju i sprovode praktične politike od strane vlasti.

Albanci u Preševskoj dolini nisu nezadovoljni teritorijom gde oni žive, nego sa diskriminatorskom politikom koja se sprovodi prema njima. Srbi na Kosovu nisu nezadovljni sa teritorijama gde žive, nego sa hipokrizijskom politikom koja nije uspela da zadobije njihovo poverenje, da ih ubedi da kosovsku državu dožive kao svoju! Zato, mislim da je razgraničenje (korekcija granica, HTH) strategija vlastodržača koji bi posledicu hteli da zamene sa uzrokom, sa ciljem da ‘braća blizanci’ (Vučić-Tači) opstanu kao nezamenljivi politički faktori.

Suština razgraničenja zapravo želi da instalira vlasti koje imaju za cilj prevlast teritorijalnih politika nad humanim. Dosadašnja iskustva na Balkanu ukazuju na činjenicu da vlasti takva rešenja potencijalno recikliraju, i to onoliko koliko je potrebno da se instrumentalizuje ideja ”krvi tla”.

Poštovani prijatelju,

U ovoj situaciji, umesto da se politička vlast kažnjava zbog nedostatka uzajamnog poverenja, građani će amnestirati politiku i političare koji su istinski uzročnici nezadovljstva manjina u Srbiji i na Kosovu.

Drugo, opcija razgraničenja, podele, razmene, prisajedinjenja…ohrabriće etno-nacionalističke politike, koje će se inponirati kao jedini spasioci ”nacionalnih interesa”. Koliko god njima bude bilo potrebno, moći će da izmisle nacionalne izdajnike. U slučaju Srbije, možda će vlast ‘rešiti’ problem Albanaca u Srbiji, ali kako će se vlast odnositi prema ostalim mnogobrojnim manjinama: Mađarima, Bošnjacima, Romima… oni će da nastave da žive u Srbiji.

…Dok se u slučaju Kosova, situacija može iskomplikovati. Jedan deo srpskog korpusa koji će se pripojiti Srbiji možda će rešiti problem, ali većinski deo (njih oko 90.000) ostaće na jugu Kosova sa apsolutno nejasnom perspektivom. Oni će se suočiti sa još većim problemima, a zbog načina na koji se zamišlja rešenje njihovih problema od strane istih političkih činilaca koji su ostvarili jedan model rešenja za Srbe koji žive na severu, i pretpostavljaju drugi model za one koji žive na jugu!?

Zato, razgraničenje, korekcija, podela…granica nije dugoročno održivo i stabilno rešenje – pod pretpostavkom ujedinjenja Kosova sa Albanijom. Da li je humano da se zbog 1.000-2.000 km2, žrtvuje oko 90.000 Srba!? Srbima koji će ostati na Kosovu preostaju obeshrabrujuće opcije (o mogućim posledicama – u nastavku korenspodencije ukoliko to procenimo neophodnim).

Imajući u vidu činjenicu (ukoliko dođe do razgraničenja, korekcije granica) da će na vlasti biti isto rukovodstvo koje je Srbe zapostavilo, posle izvesnog perioda, Srbi će da održe referendum o prisajedinjenju sa Srbijom, da osnuju ZSO sa izvršnim kompetencijama ili da proglase autonomiju, što bi, po mojoj proceni, oživelo konflikt! Naposletku – da se postepeno isele ili asimiliraju.

Nezavisno od svih opcija koje se odnose na teritorijalni integritet, jedan argument ostaje nepromenjljiv. Manjine, sa ove, i druge strane granice, nisu nezadovoljne zbog nedostatka i nedovoljno teritorije za kvalitetan život, nego zbog pogrešnih politika političkih rukovodstava, uključujući i prema manjinama. Zato sam protiv rešenja da se promašene i neuspešne politike prema manjinama zamene sa teritorijalnim koncesijama.

Razgraničenje, odnosno korekcija granica je predsoblje kojim će se podstaći uobličavanje etničkih država. Etničke države, na osnovu pouka iz prošlosti, vremenom se homogenizuju i na kraju pokazuju hegemonističke ambicije!

Opcija razgraničenja, korekcije granica, podele…anahronična je i antievropska jer se ne bazira na evropskim vrednostima zasnovanim na principima multietničnosti, multikulturalnosti. U ovom kontekstu, jako sam kritičan prema visokim evropskim zvaničnicima koji podržavaju etnizaciju država. Smatram da ukoliko se države još više etnizuju, one u toj meri postaju nesigurnije i bez perspektive za manjine u okviru tih država.

Činjenica je da se Srbi iseljavaju sa Kosova u Srbiju, zbog pogrešnih politika ovdašnjeg rukovodstva, ali je velika nesreća to što se još veći broj Srba sa Kosova i Srbije iseljava u Evropu! Činjenica je da se Albanci Preševske doline doseljavaju sve više i više na Kosovo i u Evropu! Ali bolna je činjenica što egzodus državljana sa ove i one strane granice poprima dramatične srazmere!

Zašto? Zato što građani ne vide jasnu perspektivu za bolji život, zbog loših politika u okviru svojih država. Zbog toga smatram da ne treba menjati granice već politička rukovodstva i politiku koja abnormalnim potezima ‘nastoji’ da normalizuje naše odnose! Ukoliko se prihvati korekcija granica, mi opravdavamo, štaviše, podržavamo pogrešnu politiku vođstva koje je učinilo život građana u okviru granica – nepodnošljvim!

Nažalost, danas, osim ‘sijamskih blizanaca’, aktuelne pozicije i raspoloženje građana udaljenija su u odnosu na prošle godine, a samim tim su i važni međunarodni faktori, uključujući i EU. Mislim da je neophodno skenirati realno stanje, primeniti postignute sporazume i analizirati posledice ove avanture, potom nastaviti sa konačnim procesom normalizacije, i to sa novim pristupom, potvrđenim legitimitetom političkih pregovarača i novim kursom koji će naći rešenje u okviru postojećih granica.

Definitivno stojim na stanovištu da uzročnici konflikta ne mogu da budu racionalni partneri koji iskreno žele rešenje. Pregovarači su iskoristili dijalog i još uvek ga koriste za sebe, a ne zarad potreba interesa svojih građana. Zato smatram da je teško moguće da Beograd i Priština žele da ostvare opšte važeći pravno-obavezujući sporazum.

Naprotiv! Imaćemo provokacija “ala Gazivode”, sa mogućim posledicama, sličnim nemirima u martu 2004. Zbog toga smatram da posledice neuspeha procesa normalizacije odnosa Kosova i Srbije mogu da budu manje ukoliko dođe do tajmauta u odnosu na tobožnju normalizaciju koja menja granice, ali kvalitativno ne menja etničke odnose.


Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu “Kiril i Metodije“ u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova. Predsednik, učesnik i nosilac je mnogih javnih i naučnih projekata, konferencija, udruženja na i o Kosovu. Pored monografije “Kad će Srbi i Albanci da se pomire“, do sada je objavio: „Slučaj Dita“, ”Sloboda štampe na Kosovu”, “Kakva je bila uloga RTK u martovskim nemirima 2004?”, ”Vođstvo”. ”Uloga vođstva na politiku medija na Kosovu”, ”Koliko možemo verovati Kosovskom vođstvu”.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.