Lazarević: Tope se poslednje ružičaste naočare Srba sa Kosova

Tatjana Lazarević
FOTO: KoSSev

“Ciljano katastrofičnom” politikom iz Beograda, kosovskim vlastima se sve vreme, izgleda, obezbeđuje alibi. Ovo u razgovoru za crnogorski Monitor kaže urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević. 

Nedavno se navršilo 16 godina otkako je Skupština Kosova proglasila nezavisnost. Kada se govori o Kosovu, uvek su u fokusu odnosi Albanaca i Srba. Menjale su se vlasti i u Beogradu i u Prištini, koliko i kako su se menjali međuetnički odnosi, i „zvanični“ i „nezvanični“?

Odnosi srpskog i albanskog naroda su se dodatno zaoštrili unazad nekoliko godina. I jedni i drugi nastupaju sa pozicija samoviktimizacije i optuživanja druge strane za zlodela. Dijalog izostaje, a javni prostor je sa obe strane kontaminiran mržnjom, promocijom nasilja i propagande. Kod srpske zajednice dominira i strah, pride. Samoopredeljenje je podiglo očekivanja svom biračkom telu kada je u pitanju odnos prema Srbiji, Severu Kosova, kao i svojevrsnom istorijskom revizionizmu i u taj balon su poslednju godinu dana uvukli i oni koji su tradicionalno bili naklonjeniji drugim strankama – pre svega PDK, kao i LDK, i AAK.

Ovakva situacija koincidira upravo sa promenom vlasti u Prištini. Dvadeset pet godina nakon konflikta, do pomirenja srpskog i albanskog naroda nije došlo, ali se život tokom godina normalizovao do nivoa izgrađene konstruktivne komunikacije, dijaloga i saradnje – bilo na pojedinačnom, ili lokalno-opštinskom nivou; ili čak, epizodno, i između samih pregovaračkih strana. Sa takvom je praksom prekinuto dolaskom Samoopredeljenja na vlast.

Kako je za tango potrebno dvoje, zvanični Beograd prenaglašava već očigledne negativne efekte politike Samoopredeljenja po Srbe sa Kosova u meri izjednačavanja ‘kurtizacije’ Severa sa ‘okupacijom’, iako je sam Sever pod međunarodnom vojnom i administrativnom jurisdikcijom još od ‘99-sa čim se Srbija saglasila, kao i postepenim prenošenjem jurisdikcija na kosovske vlasti.

Sever je de fakto militarizovan merama Prištine. Citiraću i utisak koji je vidjiv na severu – “ciljano katastrofičnom” politikom iz Beograda, kosovskim vlastima se sve vreme, izgleda, obezbeđuje alibi za postupke koje jedino iskreno ne odobravaju Srbi sa Kosova, ali i čija se volja ni za jednu stranu istinski ne računa.

Najnoviji krupan incident je događaj u Banjskoj koji je od dela međunarodne zajednice i Prištine okarakterisan kao teroristički akt, a neki smatraju da je to i deo plana da se intervencijom Srbije odvoji sever Kosova-metodom „svršenog čina“. Ima i onih koji smatraju da je incident izuzetno štetan za vlast u Beogradu, pa da je nemoguće da je tu planiran. Da li je priznanje Milana Radoičića pomoglo jednom ili drugom tumačenju?

U slučaju Banjska postoje očigledne činjenice i otvorena pitanja. Osim gubitka četiri života, pretrpljenog stresa, posledice po srpsku stranu biće teške i dugoročne. Za kosovsku vladu, koja se neposredno pred slučaj Banjska, našla na meti osnaženih kritika zapada – napad, ubistvo kosovskog policajca u zasedi i očiglednosti materijalnih dokaza (poput vojnog naoružanja i opreme, video i foto materijala, dokumentacije itd.), poslužili su da u potpunosti opravdaju raspoređivanje i prisustvo jakih specijalnih snaga kosovske policije na Severu (pre svega preko 7 baza, koje su na Severu podignute od početka ruske invazije na Ukrajinu).

Banjska, je dakle, obrnula uloge ‘dobrog’ i ‘lošeg’ momka. Uvertiru toga smo već imali u maju, 26, odnosno 29. maja, kada se kosovska vlada našla na udaru snažnih reakcija osude zbog jednostranog uvođenja gradonačelnika u severne opštine, da bi se tri dana kasnije grupa Srba sukobila sa KFOR-om. Taj 29. maj je zvanično okvalifikovan kao najveći broj povređenih vojnika KFOR-a od dolaska ove vojne misije na Kosovo. Ovaj datum ostaće kao protivteg. Činjenica je i da Beograd nastoji da zatvori slučaj, uprkos priznanju Milana Radoičića, kao i to da Priština tvrdi da je sve poznato.

Ovaj slučaj postavlja niz otvorenih pitanja i otvara niz nelogičnosti: Šta je bio stvarni cilj ulaska ove grupe? Šta se događalo od trenutka ubistva policijskog narednika do prvih likvidacija pripadnika ove naoružane grupe? Kakva je bila uloga KFOR-a, EULEX-a i drugih međunarodnih aktera? Kada je lagerovano oružje koje je kosovska policija zaplenila? Kako je moguće da vojno oružje i oprema, vrednosti pet miliona evra, promakne NATO-u, kao i Vojsci Srbije? Kako je ova grupa došla do Banjske i kako se vratila? Zašto je tolerisan prethodni dolazak uniformisane grupe na Sever u najmanje dva navrata – krajem jula 2022. i u decembru 2022? Koliko je stvarnih žrtava? Koliko je ranjenih? Gde su oni zbrinuti? U kojoj je meri ovaj slučaj autentičan odgovor Srba sa Severa, kako je mesecima upozoravano i kako je prvobitno predsednik predstavio? U kojoj meri je događaj planiran i navođen i koja je strana to učinila?

Na poternicama INTERPOL-a je 20 osoba u vezi sa Banjskom. Prema pravilima te međunarodne organizacije, Srbija nije u obavezi da kao članica izruči one koji su na njenoj teritoriji. Na delu su i politički pritisci da Srbija sprovede potpunu istragu. Da li će se sve svesti na političku trgovinu „pod okriljem međunarodne zajednice“?

Ne postoji zvanično potvrđen podatak da je na poternici INTERPOL-a 20 lica u vezi sa slučajem Banjska, iako ima natpisa o tome i više strana ukazuje na to da je to tako. Očekuje se da to INTERPOL i potvrdi ili UNMIK, koji je trebalo u ime Kosova da takav zahtev odnosno informaciju, i pošalje. Odgovor na ovo pitanje se nalazi u prethodnom setu nepoznanica koje sam navela. No, nije realno za očekivati da srpske vlasti isporuče Radoičića na zahtev Prištine.

Na izborima 2021-e, Kurtijevo Samoopredeljenje je osvojilo 50,28 odsto glasova. Kakva je sada podrška Kurtijevoj vladi i koliko na nju mogu uticati njegovi politički potezi?

Moj je utisak da se stvara novo političko “božanstvo”, da ne upotrebim težu reč. Videli smo kuda idelopoklonstvo vodi, posebno na Balkanu. Aljbin Kurti sa svojim “jastrebovima” generiše sve snažniju podršku. Osovina je njegova politika prema Srbiji i Srbima i “osvajanju” Severa i čišćenja od Srbije, čak i od uticaja Srba kao većinske zajednice na toj teritoriji. I to je ono što treba da plaši. Posebno kada se etnocentričnost, nacionalizam, ogrnut plaštom enverizma, spakuje kao socijal-demokratija, ili borba protiv organizovanog kriminala i uvođenje reda.

Možda i ovih četiri do sedam posto preostalih Srba koji se zvanično na Zapadu računaju kao procenat koji Kosovo čini “multietničkom državom”, odnosno društvom, sutra nestane. No, većinsko društvo na Kosovu, ako ne njegova vlast, treba tek da se suoče sa sopstvenim kosturima iz ormara, odnosno sa svojom vizijom demokratije, i istine o demokratičnosti, vladavini prava i građanskih sloboda, kakvom svetu teže.

Kao da su Vučićevi i Kurtijevi potezi „komplementarni“ i da-hteli oni to ili ne, dosadašnjim ponašanjem pomažu jedan drugom u zataškavanju unutrašnjih kriza?

Vaše pitanje je sublimacija svakodnevnih utisaka koje slušam i od sugrađana i od sagovornika. Ne mislim da sada njih dvojica tu nešto dogovaraju i pregovaraju. Ali vidim komplementarnost poteza, odnosno političkih interesa i koristi. Oba lidera izvlače maksimalnu korist po svoj rejting, Kurti i po svoje ideje. Ja sam to svojevremeno nazvala “prljavi tango”. Interesantno je koliko se slika svojevrsne usaglašenosti ovih politika širi regionom poput koncentričnih krugova.

Sve je više onih koji upoređuju ova dva lidera prema tehnici vladanja – prepoznajući autokratsku crtu kod obojice. Ja ću ipak ovde istaći jednu suštinsku razliku. Za kosovskog premijera je sprovođenje politike instrument primene ideologije Samoopredeljenja – etnička Albanija. On nije preumljeni demokrata, već nacionalni radnik koji ispravlja ono što vidi kao istorijsku nacionalnu nepravdu i umišljeni socijaldemokrata. Međutim, ne zagovaraju se vrednosti socijaldemokratije na krilima nacionalizma. Ne opravdava se sopstveno nasilje kao “pravedan odgovor naroda”. Aktuelni predsednik Srbije, sa druge strane, nije čovek ideološke potpore, vrednosnih opredeljenja, te u takvom smislu čuvar nacije. Njegovo božanstvo je samo rejting preko medija i možda još ponešto.

Cementira se izostanak zadovoljenja pravde za ubistvo Olivera Ivanovića

Ubistvo Olivera Ivanovića je postalo simbol situacije na Kosovu, od 1999-e, a posebno od 2008-e. I u Prištini i u Beogradu je pokrenuta istraga. Među optuženima nema nalogodavaca i izvršilaca, ali ni u optužnici pomenutih kao organizatora kriminalne grupe – Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića. Ima li pravog interesa da se ovo političko ubistvo rasvetli?

Nema. Kako vreme odmiče, da je u pitanju politički atentat, paradoksalno se otkriva u punom svetlu, upravo zato jer približavanje kraja suđenja zapravo cementira epilog izostanka zadovoljenja pravde. Stiče se utisak da se sudski proces odvija, odnosno da je optužnica postavljena na takav način da se upravo kroz sud ‘opere’ i svaka sumnja u moguću adresu egzekutora i nalogodavca. Da se razumemo, ovakav način vođenja sudskog postupka, a pre toga istrage, da ne spominjem sam čin ubistva i pripreme, ne može da se vodi, a da se ne pretpostavi ili primeti preplitanje sistema i strana.

Retkost je sresti Srbina na Kosovu koji veruje Vučiću

Postoji podatak da je od skoro Kosovo napustilo više od 10 posto Srba i da se deca sve češće upisuju u škole u Srbiji…Aleksandar Vučić je nedavno najavio da će posetiti kosovske Srbe, malo kasnije je dodao da ga možda neće pustiti, iako za njega ništa od toga nije važnije… Kakav je danas odnos predsednika Srbije i kosovskih Srba?

Popularnost Aleksandra Vučića na Kosovu je na najnižem stepenu od njegovog dolaska na vlast pre više od 10 godina. Retkost je danas sresti Srbina na Kosovu, pre svega na Severu, koji mu bezuslovno veruje, kakvih je bilo do pre godinu. Tako snažnu promenu stvarnosti na terenu, na gore, kako to ocenjuju Srbi na Kosovu, ne može da nadjača nijedan Pink, Informer, Happy, RTS ili Prva… Tope se poslednje ružičaste naočare Srba sa Kosova ka Aleksandru Vučiću. No ovo opšte razočaranje, jed, nesreća, tuga, poniženje i opšta mizerija u kojoj su se našli Srbi sa Kosova ne znači još uvek njihovu slobodu da podignu glas, da se samoorganizuju, osveste i preduzmu nešto da razgrnu pomrčinu koja se poput olujnog oblaka nadvila nad njima.

Naprotiv, vlast Aleksandra Vučića i dalje ima nesmanjen uticaj na Srbe na Kosovu. Srpsko je političko biće sistematski uništavano proteklih 12 godina – egzekucija je izvršena 16. januara 2018, overena je 24. septembra u Banjskoj. Srbe na Kosovu dvostruko šibaju i Priština i Beograd. Za jedne su nepoželjni, za druge neugodni svedoci. Jedni ih obesmišljavaju nazivajući ih življem i čineći ih radnim invalidima, drugi diskriminišu proglašavajući ih uljezima i otimačima.

Monitor/Anastasija Radović



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.