„Moj najveći strah u ovom trenutku jeste to što smo dobili vlast dominantne manjine nad većinom“, kazala je večeras Tatjana Lazarević u specijalnom programu TV N1 posvećenom izborima na Severu.
PDK i Samoopredeljenje su večeras kasno proglasili pobedu na vanrednim lokalnim izborima na Severu, dok se za to vreme Srpska lista i zvanični Beograd zahvaljuju Srbima na bojkotu, na mirnoći i trpljenju okupacije.
Komentarišući ovu sliku, urednica portala KoSSev kaže:
„Prvi utisak koji imam je kao da se radi o nekom združenom poduhvatu, kao da su zajednički stranke iz Prištine, i Srpska lista i deo srpske vlasti ‘koordinisale akciju’. U kojoj jedni pozivaju na izbore koje evidentno građani bojkotuju, i banalizuju čitav problem tako što kažu da građani ne mogu da glasaju jer ih zastrašuje Srpska lista i žmure pred odsustvom želje građana da učestvuju u nečemu što nije demokratski proces, što ne osećaju kao svoje. A sa druge strane imamo Srpsku listu, srpsku vlast, na čelu sa predsednikom koji nam danima poručuje kako je na delu okupacija. Pri tom, kao čuvar Ustava, on ne proglašava okupaciju. Takođe nam poručuje da dok traje okupacija, mi treba da ‘sedimo mirno’ i sa ‘prezirom’ posmatramo dok u moj stan ulazi neko i razmešta raspored, ubacuje i izbacuje stvari uređuje moj stan – a ja treba da sedim i gledam“.
Lazarević kaže da je takav osećaj stanovnika Severa, koji shvataju da se nešto strašno dešava.
„Ovi izbori danas imaće vrlo težak psihološki efekat na lokalno stanovništvo“, ocenila je.
Činjenica je, dodaje, da smo dobili vlast upadljive manjine nad dominantnom većinom.
Štimanje samoupravljačkog mehanizma i etnički inžinjering?
Ovaj će period trajati dve i po godine, to je kazao večeras i novi gradonačelnik, navodeći da će biti „puno dobrih projekata“.
„Ali moj najveći strah je da će to za ove dve i po godine da posluži pre svega Prištini za tzv. štimanje samoupravljačkog mehanizma“, naglasila je Lazarević, podsetivši na član 7 „Sporazuma o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“, i obavezu koju je Priština preuzela kroz Implementacioni aneks da taj mehanizam konkretizuje.
Podsetivši na to da je Kurti svoju vlast utvrdio na otporu prema Zajednici opština sa srpskom većinom, te da se i dalje tome opire, kazala je da je on istovremeno sada ipak pristupio konkretizaciji procesa samoupravljanja za srpsku zajednicu upravo preko sporazuma u Ohridu.
„Ali ga na svaki mogući način ograničava, o čemu i javno govori – da to ne sme da bude etnička, teritorijalna celina. Sigurna sam da prištinska vlast sada radi na vrlo konkretnim mehanizmima u kojima to što nazivamo ZSO neće biti to“.
Iznela je bojazan da će se u naredne dve i po godine, koliko je planirano do novih redovnih izbora, raditi na „etničkom inžinjeringu“, za šta će biti odgovorne sve tri strane – kosovska, srpska vlast i međunarodni faktor.
„I da se zapravo građani na Severu ne ohrabruju da mogu svoj ostanak da planiraju ovde, dok se iz Beograda njihov ostanak povezuje isključivo kroz banalizaciju sa socijalno ekonomskim davanjima, umesto kao dugoročan, sa onim što su legitimni legalni interesi Srbije i njenih državljana“.
Zaštita Beograda podrazumeva jačanje kapaciteta Srba da ostanu
Srbi sa Severa imaju snažan i povezan identitet sa Srbijom, čak i uprkos tome što vide drugačiju realnost, napominje Lazarević.
Poruke koje oni očekuju od državnog vrha jeste da ih zaštiti.
„Ali to znači da ih osnaži, učini spremnim, da razmaše sve njihove kapacitete i da ih pripremi da u godinama koje dolaze, mogu na ‘strašnom mestu’ na najbolji način da postoje“, dodala je uz opasku da se pogled iz Beograda na Srbiju i Srbe na Kosovu sveo na socijalna davanja.
Nasuprot tome, skrenula je pažnju da je tokom nedelje u nekoliko navrata iz Beograda stizala poruka da je na delu „okupacija“ a da je od građana istovremeno zahtevano da „ostanu mirni“.
Politika na dva koloseka
Ipak, ona smatra da daleko od kriza na terenu i teške retorike na relaciji Beograd – Priština, neometano traje proces pregovora između glavnih i političkih pregovarača.
„Postoji dvostruki kolosek. Onaj na visoko pregovaračkom nivou se skoro neometano odvija“, kazala je ona.
Ona ukazuje na to da se odredbe iz implementacionog aneksa postignutog u martu već ispunjavaju u okviru zadatih rokova, kao što je donošenje deklaracije o nestalima, formiranje zajedničkog odbora za praćenje i primene u sporazuma, rad na članu 7 – koji podrazumeva momentalno pokretanje pregovora o mehanizmu samoupravljanja za srpsku zajednicu.
„To se upravo dešava u Briselu. Na kraju, videćemo šta će biti ishod kada se početkom maja predsednik Vučić i premijer Kurti budu sastali u Briselu. Očekujem da će sasvim sigurno izaći sa nekim od konkretnijih rešenja kada je u pitanju taj neki mehanizam samoupravljanja. Daleko od svih ovih kriza i od ove teške retorike, pregovarački se proces, sasvim sigurno neometano odvija iza ove dimne medijske zavese, da se poštuju rokovi i da se to isporučuje“.
Svi pali na ispitu da zaštite građane
Upozorila je da Srbi sa Severa kosovsku vlast i dalje ne osećaju svojom, podsetivši da su oni uterani u kosovski sistem.
„I to uterani tačno pre 10 godina preko istih ovakvih izbora – izbora na koje nisu hteli da idu ali ih je uterala Srpska lista koja je zapravo od 2013. pa sve do danas učestvovala na svim kosovskim izborima“.
Kosovske vlasti prenebregavaju realnost na Severu, a to je da Srbi ne osećaju Kosovo svojom državom, niti kosovsku vlast da radi u njihovom interesu.
„Ne samo što ne osećaju kosovsku državu svojom, nego zapravo ne osećaju nikakvu vrstu prijateljstva, naklonosti, ili tolerancije koje dolazi bilo od strane kosovske vlasti, bilo od strane većinskog kosovskog društva“.
Kosovsko društvo i vlast stoga imaju ozbiljan zadatak ukoliko žele da promene sliku i da građanima srpske nacionalnosti:
„Stave jasno do znanja da ako nisu voljeni, oni ipak imaju prava i da je ovo njihova zemlja, njihova kuća. Potrebno je da iz korena promene i način komunikacije i odnos prema Srbima – njihovom identitetu i brigama“.
Nijedna vlast – ni prištinska, ni srpska, nije položila ispit zrelosti kada je u pitanju briga o građanima, zaključila je Lazarević u razgovoru za N1.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
