Savet za nacionalnu bezbednost za okruglim stolom. Bajden poslao zahtev za priznanje, a iz Jerusalima priznanje već stiglo i svečano obeleženo. Odgovor Beograda – situacija na Kosovu i Metohiji sve složenija. Kako na poruke iz srpske prestonice gledaju oni u „epicentru potresa“? Kako oni gledaju na okupljanje u Savetu za nacionalnu bezbednost i kako ih je Bajdenovo pismo sve okupilo? Na ova pitanja u jutarnjem programu TV Nova odgovarala je urednica KoSSeva, Tatjana Lazarević.
Lazarević je podsetila na to da je prva poruka sa Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu u kojoj ministar odbrane jasno kaže da je situacija na KiM sve komplikovanija, da žele da zaštite pre svega bezbednost srpskog stanovništva, te da se neće desiti pogrom – stigla u jeku vesti o hapšenju grupe osumnjičene za organizovani kriminal, sa „epicentrom potresa“ u Beogradu.
„Čujemo direktora UKP koji kaže da se planirao atentat na predsednika Vučića, spominje 850 specijalaca koji su čuvali predsednika, nešto slično odmah kaže i predsednik da su specijalci čuvali od snajperista dok se otkrivao spomenik, a mi ne čujemo ništa o toj temi (sa sastanka). Onda se pitam koliko i u kako smo ozbiljnijoj situaciji mi Srbi sa Kosova kada ta tema deluje da je strašnija od mogućeg atentata na predsednika države?“ – kazala je.
Čobanin, vuk i ovce
Pri tom, napominje dalje, spominje se „pogrom“.
„Pogrom ima specifično, vrlo teško i osetljivo značenje, ne samo za Srbe na Kosovu, nego uopšte za one koji su prošli ratove devedesetih – od Hrvatske, preko Bosne i Hercegovine i Srbe na Kosovu i Metohiji od ’99 godine, a ne samo u martu 2004″, naglasila je ona.
Lazarević je takođe podsetila na to da se reč „pogrom“ šalje Srbima sa Kosova barem od kraja 2017. godine, da su je posle ministara Dačića i Vulina s kraja 2017., u proleće naredne godine, uz reči „bljesak“,“oluja“ koristile i pojedine srpske novine, da bi ove reči u svom rečniku imao i srpski predsednik od leta 2018.
„Kad’ god sam slušala ovakvu priču, moja prva asocijacija na reči ‘pogrom’, ‘bljesak’, ‘oluja’ jeste priča o čobaninu, ovcama, vuku i selu“, kazala je. Bez prejudiciranja o tome da li je njen utisak tačan ili ne, kaže da ne zna šta je za nju „strašnije“ – to da li je upotreba ovakvih reči podseća samo na priču, ili na ono što je mogući ishod priče koju svi dobro znaju.
Dihotomija poruka
Lazarević naglašava da sve što je u Beogradu izrečeno o bezbednosnoj situaciji Srba na KiM, istovremeno stiže u jeku kampanje za vanredne kosovske izbore, uz još jedan poziv – da glasaju.
„Dakle, istovremeno kada iz Beograda stiže poziv Srbima da glasaju na izborima jednog sistema za koji iz Beograda opet u isto vreme stiže najava da je (u njemu) situacija veoma komplikovana i da je sve komplikovanija, te da brinu za bezbednost i da neće dozvoliti pogrom“.
Na pitanje zašto je to tako rečeno, te zašto se koriste teške reči kao što je „pogrom“, i da li postoje saznanja da bi se tako nešto moglo i dogoditi, Lazarević kaže da takve odgovore Srbima sa Kosova „duguje Beograd“.
„Jer ako zaseda Savet za nacionalnu bezbednost i ako daju takvu procenu, a istovremeno šalju političku poruku i pozivaju na učešće u izborima, onda – gde tu nije jedan plus jedan jednako dva?! Ili, ako je jedan plus jedan jednako dva, onda kako je moguće da u sistem gurate stanovništvo koje treba da zaštitite od istih onih u tom sistemu u koji ga gurate?!“
Na pitanje da li je Bajdenovo pismo i njegov sadržaj mogla da bude novina i razlog za odluku da se održi sednica Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, Lazarević kaže da bi u tom slučaju državni vrh pre svega trebalo da se dogovori između sebe o tome kakve poruke pojedinačno upućuju.
Slično neslaganju poruka iz Beograda koje Srbima stižu u isto vreme – jedna da izađu na glasanje, a druga o lošoj bezbednosnoj situaciji, jeste i slučaju pisma, objašnjava dalje.
Dok je ministar odbrane juče kazao da ima „novih situacija“ koji se upravo tiču „čestitke za Dan državnosti“, predsednik je sa druge strane potvrdio da mu se nije dopao ‘predlog’ o priznanju.
„A drugo, nije nikakva tajna šta SAD žele“, dodala je ona.
U pismu obrisi 4 elementa strategije SAD za Balkan
Lazarević kaže da ju je samo Bajdenovo pismo podsetilo na „skraćenu verziju“ izveštaja uticajne organizacije Atlantski savet, o četiri tačke nove američke politike za zapadni Balkan – iz novembra 2017, te da je i sadržaj Vašingtonskog sporazuma takođe podsetio na „realizaciju te četiri tačke“.
„Prema nekom mom ličnom utisku, Bajdenovo pismo bi mogla da bude ta neka skraćena verzija četiri tačke (predloga) nove strategije za zapadni Balkan“, kazala je, dodajući da je jedna od tih tačaka „istorijsko zbližavanje SAD sa Srbijom“, što se u pismu jasno vidi, te da se uz ovu strategiju, naslanja i tromorska inicijativa.
„Ako pogledajte Tromorsku inicijativu ili ovaj izveštaj o novoj strategiji, događaji u regionu poslednje tri-četiri godine vas neodoljivo podsećaju na realizaciju tog, hajde, nazovimo ga tzv. master plana“, dodala je.
Bajdenovo pismo „sjajna tema“ u kampanji ali bi ga stranke pozdravile i bez nje
Suprotno tonovima iz Beograda, Bajdenovo pismo listom pozdravljaju u Prištini, posebno u zahuktaloj predizbornoj kampanji.
„Rekla bih da je ovo njima i te kako dobro došlo u kampanji. Dobili su jednu sjajnu temu koju mogu da serviraju svojim biračima“, kazala je, objašnjavajući da, koliko god je kampanja albanskih stranaka negativna u uzajamnom obraćanju konkurentskih partija, u „ovome se slažu“.
„I da nema predizborne kampanje, oni bi svi pozdravili Bajdenovo pismo Srbiji, da budem ironična – ne Bajdenovu čestitku Srbiji, nego zapravo tu eksplicitnu poruku koju Bajdenova poruka nosi ,a tiče se ohrabrivanja Srbije da, kako to Bajden navodi, preduzme korake pristupanja EU, odnosno obostranog priznanja sa Srbijom. To je taj deo rečenice koju Priština direktno pozdravlja“.
2021. biće pre godina izbora nego dijaloga
Lazarević kaže da se već sada mogu čuti glasovi o novim izborima i pre nego su ovi završeni i predviđa da je moguće da će ovo biti „još jedna godina izbora“, uprkos najavljenoj pobedi Samoopredeljenja i Srpske liste.
„Sada je zapravo pitanje svih tih glasova koji su udruženi protiv Aljbina Kurtija i svega onoga što se videlo i tokom prethodne godine kao opstrukcija vladi koju bi predvodilo Samoopredeljenje. Te snage tzv. ratne koalicije su još uvek jake, naročito u institucionalnom delu – mehanizmu i polugama vlasti, razrađenom sistemu koji imaju, i još uvek jaku zaleđinu, bez obzira na snažan udar koji je pre svega doživela PDK sa aktiviranjem specijalnog suda i sa odlaskom čelnika u haški sud i dok se ne zna ko sledeći ide“.
Na pitanje da li se može očekivati nastavak dijaloga nakon izbora, Lazarević je kazala:
„Čak i ako vladu bude vodilo Samoopredeljenje i Aljbin Kurti, njihov stav je vrlo jasan po tom pitanju. On ne žuri u ovom trenutku sa dijalogom. To je govorio i prošle godine, te ne vidim šta bi to trebalo da se sada dogodi da on pod tim pritiskom poklekne“.
Objašnjava da Kurti pre svega insistira na onom što vidi kao stabilizaciju kosovskog društva i političkog korpusa, te reviziji svih briselskih sporazuma, ali i na onom što je za Srbiju do sada bilo „apsolutno neprihvatljivo“ – podnošenje tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, reparaciju ratne štete, itd.
Lazarević dodaje da se izbori očekuju i u Srbiji, te bi bila iznenađena ukoliko bi ove godine „ubrzale stvari“.
Strah od naglog rešenja
Na opasku da mnogi govore da to ide upravo u prilog Beograda, te šta bi onda u tom slučaju odgovaralo Srbima sa Kosova, ona je odgovorila:
„Svi se mi plašimo bilo kakvog naglog rešenja. Često u regionu ili međunarodni predstavnici neprecizno, da ne kažem pogrešno, tumače da nama odgovara zamrznuti konflikt. Naprotiv. Ali ni Srbima sa Kosova ne odgovara bilo kakva nagla odluka, bilo sa prištinske strane, ili iz Beograda. Mi već živimo veoma teško, ne samo poslednjih 20 godina. Teško živimo poslednjih nekoliko decenija. Život, naročito za Srbe na jugu je pun izazova, pun opasnosti, sa vrlo tragičnim posledicama u prvim poratnim godinama. Naravno da postoji ta snažna ekonomska podrška iz Beograda. Bez toga verovatno mnogi ljudi verovatno ne bi više živeli ovde, ali bilo kakvo brzo rešenje, a kad kažem brzo, to se misli na potpisivanje sporazuma u ovakvoj konstelaciji snaga i okolnostima je nešto što sigurno Srbe plaši. Sasvim sigurno može da bude okidač za pomeranje stanovništva ili taj tihi odliv koji se zaista i dešava. Poslednjih nekoliko godina Srbi idu, kako sa juga, tako i sa Severa. Često se tumači da su ekonomske neprilike isključivi razlog za to, s obzirom na to da i Albanci odlaze sa Kosova, ali kod Srba postoje i specifične nestabilne političke okolnosti koje nisu dostojne slobodnog čoveka u 21. veku“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
