Predložene 4 tačke nove strategije SAD za Balkan: Stalno prisustvo američke vojske preko Bondstila, istorijsko zbližavanje sa Srbijom…

Potpredsednik Atlantskog saveta, Dejmon Vilson (Damon Wilson) je u jučerašnjem intervjuu za Glas Amerike, govorio o potrebi za povećanom ulogom SAD-a na Balkanu, a u okviru istog intervjua je za danas najavljeno objavljivanje izveštaja ove organizacije – "Balkan napred: Nova strategija SAD za region". Upravo ista poruka sadržana je i u ovom izveštaju.

Stalno prisustvo vojske SAD u jugoističnoj Evropi

I dok je prva tačka u tek objavljenom izveštaju Atlantskog saveza o predlogu nove strategije SAD-a za Balkan – osigurati trajno vojno prisustvo američke vojske u jugoistočnoj Evropi preko baze Bondstil na Kosovu, u Beogradu danas, na novom okruglom stolu o Kosovu, a u okviru inicijative predsednika Vučića za unutrašnji dijalog o Kosovu, ideja – rasformirati bazu Bondstil. Formalno priznanje Kosova i Metohije pod određenim uslovima, promena valute na KiM, takođe su neki od predloga koji su se danas mogli čuti u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Izveštaj sa debate objavila je agencija Tanjug:

"Rasformirati Bondstil, postaviti vojnu bazu Srbije i formalno priznati Kosovo"

Naučni saradnik tog instituta Vladimir Trapara, smatra da Albancima treba ponuditi "formalno priznanje nezavisnosti, ali pod određenim uslovima, koji bi osigurali da Srbija vrati dobar deo faktičke kontrole nad svojom južnom pokrajinom".

"U 21. veku nije suštinsko pitanje da li je neka teritorija formalni deo vaše državne teritorije, već da li tu teritoriju neko faktički kontroliše," smatra Trapara, koji primećuje da SAD više od jednog veka nisu proširile svoju državnu teritoriju, ali jesu proširile svoju faktičku kontrolu nad velikim delom sveta.

"Veliki broj država koje su formalno nezavisne u manjoj ili većoj meri su u vazalnom položaju u odnosu na SAD," primetio je takođe Trapara.  

Zato bi, kako je rekao, "Srbija sa Kosovom trebalo da potpiše međunarodni ugovor koji bi sadržao sve detalje dogovora sa Prištinom o uzajamnom formalnom priznanju".

Taj bi se sporazum, prema njegovoj zamisli, nazivao "Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći", jer su se, dodao je, baš tako zvali sporazumi koje je Sovjetski savez potpisivao sa svojim susedima u toku Hladnog rata.

On je predstavio i svojih sedam uslova koje, kaže, treba predložiti Prištini u zamenu za formalno priznavanje Kosova, među kojima je i predlog da ostane naziv Kosovo i Metohija, čime bi se, smatra, naglasilo da je to i srpska država, odnosno da su Srbi u statusu konstitutivnog naroda.

Među njegovim uslovima su i i da se zabrani ujedinjenje Kosova i Metohije sa Albanijom, da se američka baza Bondstil rasformira, a umesto nje postavi vojna baza Srbije, te da se Srbija i Kosovo obavežu da obrazuju ekonomsku uniju sa zajedničkom valutom.

"Čije je Kosovo?" "Šta se dešava na Kosovu dok traju ove debate u Srbiji?"

Za Vladimira Ajzenhamera, međutim krucijalno je pitanje "Čije je Kosovo" ili "Šta se dešava na Kosovu dok traju ove debate u Srbiji".

"Mi moramo da obratimo pažnju kako Kosovo danas izgleda, kako žive Albanci i kako može biti moguć naš suživot," kaže Ajzenhamer, koji poručuje da treba imati jasnu strategiju u planiranju – dva koraka unapred u odnosu na moment statusnog razrešenja problema.

On Kosovo vidi kao "konfuzno okruženje", naročito kada se posmatra deo u kojem žive Albanci.

"Nemaština i siromaštvo su uzrokovali veliko društveno raslojavanje i pucanje po šavovima društva u smislu verskog identiteta i prelivanja tog problema na kosovsku spoljnu politiku. Mi govorimo o Kosovu i Metohiji, naročito o albanskom delu, kao o entitetu koji nema određen pravac gravitiranja, a još manje ima rešena unutrašnja pitanja," kazao je Ajzenhamer, koji je predavač na Fakultetu bezbednosti u Beogradu. A, kako je rekao, "ti bi demoni mogli postati i naši, jednog dana kada se statusno pitanje reši."

"Uspostaviti stalno prisustvo vojske SAD u Jugoistočnoj Evropi. Takva objava bi pokazala stalnu posvećenost SAD-a bezbednosti u regionu i osigurala dugoročnu sposobnost Sjedinjenih država da utiče na razvoj događaja. Baza Bondsteel na Kosovu je idealna za ovu svrhu. Vojnici bi trebalo da pomognu u jačanju sposobnosti lokalnih vlasti u borbi protiv terorizma, kroz obuku i razmenu najboljih praksi, kao i u pružanju pomoći u humanitarnim katastrofama ukoliko se dogode. Ovaj korak bi takođe, trebalo da pošalje jasan signal regionu da su SAD posvećene sprečavanju nepromišljene revizije postojećih granica – nešto što ruski avanturizam podstiče," sadrži prva od četiri tačke izveštaja.

"Istorijsko" zbližavanje sa Srbijom



"Srpski zvaničnici su signalizirali da žele bolje odnose sa Sjedinjenim Državama i istakli su činjenicu da je samo u 2016, Vojska Srbija izvela više od 200 zajedničkih vojnih vežbi sa SAD-om i NATO-m, u poređenju sa samo 17 sa Rusima," tvrdi se u izveštaju da je skor.



"Raditi na 'istorijskom' zbližavanju sa Srbijom. To nije strogo govoreći novi pristup, ali je potreban snažniji pokušaj u kontekstu obnovljenog angažmana u regionu. Beograd može i treba da bude blizak partner i saveznik u regionu, ali to može da postane jedino ukoliko počne značajno da se distancira od Rusije. Ovo nije trivijalna osovina za vođstvo Srbije, ali ne treba da bude ni nešto oko čega Sjedinjene države ili EU treba da prave kompromis," tačka je dva. U izveštaju se inače iznosi i detaljan pregled onog što njegovi autori smatraju da je odnos Predsednika Srbije i SAD-a (strane 17 i 18 izveštaja, prim.red.).



"Vučić možda bude oklevao i vremenom ne uspe da isporuči ono što je obećao; možda će čak i protestovati da ne može da kontroliše plimu žutog novinarstva koje glavni tabloidi u njegovoj zemlji redovno objavljuju. U tom slučaju Sjedinjene Države moraju to da nazovu njegovim blefom. Umesto da bude smatran za vrednog partnera mira i stabilnosti, Srbija će biti izolovana u susedstvu, a samo sa Moskvom da se na nju osloni. U svakoj komunikaciji, jedna poruka mora da bude eksplicitna i da se ponavlja: Sjedinjene Države neće napustiti region Balkana."



Povratiti reputaciju poštenog pregovarača

"SAD treba da povrate reputaciju poštenog pregovarača. Držanje zatvorenih očiju na jeziv nacionalizam lidera u regionu izgledalo je vredno kratkoročno. Ali slepa potraga za stabilnošću po cenu napretka u demokratskom razvoju praktično garantuje nastavak postojanja pravih patologija koje, poput kuge, truju region. Prijem Crne Gore u NATO predstavlja priliku da se pomogne partneru kako bi učinio dobro u svojoj posvećenosti ka istinskim demokratskim reformama. Proboj reformi u Makedoniji – na koje se fokusirala Evropa, predstavlja još jedan primer. Sjedinjene Države bi trebalo da ulože više međunarodnih napora kako bi pripremile Atinu i Skoplje da u budućnosti postanu saveznici, i pridruže se EU u naporima da podstaknu da se razgovori Beograda i Prištine okončaju," predlaže se u tački tri.

"Uložiti na" regionalne preduzetnike i omladinu

Pod četiri, kako se navodi, treba obratiti pažnju na preduzetnike i mlade u regionu.

Nijedan od ovih koraka neće imati smisla ukoliko se ne bude dugoročno bavilo ekonomskom perspektivom mladih ljudi u regionu, naročito zato što proces pristupa seže na nedifisan rok u budućnost, dodaje se u izveštaju i navodi:

"SAD moraju ponovo da se angažuju sa svojim evropskim partnerima kako bi stvorile značajne ekonomske mogućnosti za ljude ovog regiona i to van mreža političke patronaže; od infrastrukturnih projekata – onih koji uzajamno povezuju države jednu sa drugom, kao i onih koji ove države povezuju sa širim evropskim kontinentom, preko smanjivanja prepreka za regionalnu trgovinu, do ohrabrivanja investicija u digitalnoj sferi i novoj generaciji preduzetnika – postoji obilje mogućnosti koje može da pomogne da se otključaju ljudski potencijali i da se povrati smisao svrsishodnog smera za jedan deo sveta koji sve više izgleda da je izgubio svoj put."   

23:50 – Oglasila se Ambasada SAD:
Akademske i istraživačke institucije nemaju formalnu ulogu u formulisanju američke politike prema Srbiji ili bilo kojoj drugoj zemlji.

“Mnoge akademske i istraživačke institucije u SAD svakodnevno učestvuju u javnim raspravama o spoljnopolitičkim pitanjima i to je važan deo demokratskog procesa. Rasprave i debate o idejama pomažu javnosti i kreatorima politike da bolje shvate važna pitanja sa kojima se suočavamo mi i svet, ali te akademske i istraživačke institucije nemaju formalnu ulogu u kreiranju zvanične američke politike,” reagovala je večeras ambasada SAD u Beogradu, javlja Beta a prenosi B92, pozivajući se na saopštenje dostavljeno ovoj agenciji.

"Evropska unija jeste i ostaće glavni igrač na zapadnom Balkanu, jer opredeljuje mnogo više resursa, sredstava, ljudskog kapitala i političke pažnje u ovaj region, nego što to čine SAD. Zbog ovoga Amerikanci treba da budu zahvalni. Neće biti svetle budućnosti za Jugoistočnu evropu bez EU, ili regionalnog vođstva. Međutim, SAD zadržavaju specijalnu vlast koju mogu da upotrebe kako bi unapredile svoje interese u tome da osiguraju da region nikada više ne postane izvoznik ozbiljnih problema, a još manje konflikta," navodi Atlantski savet. 

Ceo izveštaj pročitajte OVDE .

Za sutra je u Vašingtonu zakazana konferencija Atlantskog saveta o Zapadnom Balkanu, na kojoj će, kako najavljuju beogradski mediji, učestvovati i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, kao i šefovi diplomatija regiona. Još uvek nema zvanične potvrde da li i ko učestvuje iz Prištine.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.