Lavrov: EU na primeru Minskog sporazuma i Sporazuma o ZSO dokazala da nema kredibilitet

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da je Zapad prećutkivao oštrinu problema u Ukrajini i da se stvorio utisak da se u ovoj zemlji pre 24. februara ništa nije dešavalo. „Tokom godina sabotiranja Minskog sporazuma ubijeno je 14.000 civila“, tvrdi Lavrov. Inače je Minski sporazum i situaciju oko njegovog nesprovođenja povezao je sa Zajednicom srpskih opština uz opasku da je Minski sporazum dodatno imao i zeleno svetlo SB, a da je za oba Zapad „lagao“ kada je u pitanju njihovo ispunjenje. Kosovo je uporedio i sa Krimom i više puta govorio o Kosovu, uključujući i pojašnjenje onoga što je nedavno kazao Vladimir Putin Generalnom sekretaru UN, povezujući situaciju u Donbasu sa Kosovom. Slušao je kako predsednik Vučić govori o tome, i misli da tu ima „ozbiljnih nesporazuma“.

Lavrov u Beogradu sledeće nedelje, potvrdila Moskva, a Beograd?

Kada je krajem aprila Vladimir Putin u Moskvi generalnom sekretaru Ujedinjenih Nacija Antoniju Guterešu kazao da Donjecka i Luganska narodna republika imaju isto pravo kao Kosovo da se izjasne o svom suverenitetu bez dozvole centralne vlasti, jer je „napravljen presedan“ sa Kosovom i to i uz odluku Međunarodnog suda pravde, koju su svi podržali, to je zauzelo naslovnice srpskih tabloida sa porukom da je Putin Srbiji zabio nož u leđa.

Srpski predsednik je potom komentarisao da se situacija za Srbiju promenila na lošije nakon izjave predsednika Ruske Federacije kojom je, tvrdi Vučić, kosovsko pitanje na „drugačiji način postavio“, s ciljem zaštite ruskih interesa.

„Mislim da ovde postoji dubok nesporazum“, sada kaže Lavrov u ekskluzivnom intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske u Moskvi, pripremajući se i za skori dolazak u Beograd.

„Prvo, ako uzmete istoriju, nezavisnost Kosova je proglašena 2008. Tada nije bilo neprijateljstava i postojala je rezolucija 1244, koju su lideri Kosova kategorički odbili da sprovedu. Bivši predsednik Finske M. Ahtisari je u ime UN bio angažovan u pregovorima Beograda i Prištine u cilju sprovođenja iste rezolucije. Još jednom ponavljam da nije bilo pretnje ni za stanovništvo Kosova, ni za susedne regione Srbije. Pregovori su mogli da se nastave, ali je umesto toga M. Ahtisari iznenada rekao da treba da se dogovore u određenom roku. Čim je to rekao, Kosovari su prestali da učestvuju u pregovorima. Proglašena je nezavisnost. A u avgustu 2008. Vlada Srbije se obratila Međunarodnom sudu pravde sa zahtevom da da mišljenje o legitimnosti ovog procesa. Zamoljeni smo da podržimo ovaj apel. Mišljenje Međunarodnog suda pravde inicirao je Beograd, tadašnja Vlada Srbije. Zapad je to aktivno promovisao i pozdravljao na svaki mogući način. Nismo izrazili nikakvu emociju“.

„2014. godine, pod uticajem događaja iniciranih krvavom antidržavnom udaru u Ukrajini i pokušajem da nacisti zauzmu Krim, Krimljani su održali referendum, a Zapad je počeo da negoduje. Tada je predsednik Vladimir Putin rekao da smo veoma svesni njihovih dvostrukih standarda. Sećamo se kako su se radovali kada je Međunarodni sud pravde izjavio da jednostrano proglašenje nezavisnosti ne mora nužno da se desi uz saglasnost centralnih vlasti. Ovo je rekao isključivo da bi pokazao apsolutno licemerje, dvoličnost i dvostruke standarde Zapada“, dodao je.

„Što se tiče odnosa Rusije prema pregovorima o budućnosti Kosova, koji su u toku i trebalo bi da budu zasnovani na Rezoluciji 1244 SB UN, predsednik Vladimir Putin je više puta, kako na sastancima sa predsednikom A. Vučićem, tako i u svojim javnim obraćanjima, isticao da u potpunosti podržavamo položaj Srbije. Podržaćemo rešenje koje će biti prihvatljivo za srpski narod“.

Kada se sa Vučićem bude sledeće nedelje sastao u Beogradu, imaće više tema – osim nedavnog dogovora oko nabavke gasa, razgovaraće upravo o Kosovu:

„Zainteresovani smo da čujemo ocene predsednika Aleksandra Vučića i drugih srpskih političara o trenutnoj situaciji, kako ocenjuju posredničku ulogu Evropske unije, koja je 2013. uspela da postigne da Priština potpiše Sporazum o osnivanju Zajednica srpskih opština Kosova i još mnogo toga. Važno nam je da razumemo ocene rukovodstva Srbije i njegove akcione planove za budućnost, zasnovane na realnosti koja se danas razvila“.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije u petak je najavljeno da će Lavrov 6. i 7. juna posetiti Srbiju.

EU nema želju da ubedi Кijev i Prištinu da ispunjavaju svoje obaveze

Dao je rusko viđenje agresije na Ukrajinu, za Ruse i dalje „specijalne vojne operacije“.

Lavrov je istakao da je sve počelo „davno, u najmanju ruku 2014. godine kada su, uprkos garancijama Francuske, Nemačke i Poljske, koje su podržale dogovor postignut između tadašnjeg predsednika Ukrajine i opozicije, ujutro sledećeg dana nakon potpisivanja dokumenta, neonacisti i ultraradikali preuzeli vlast u Ukrajini, a Nemačka, Francuska, a i cela EU zajedno sa njima, jednostavno pokazali svoju bespomoćnost i slabost“.

Dodao je da se to nastavilo kada su „neonacisti, koji su osvojili vlast u Ukrajini, 2. maja u Odesi naživo spalili 50 ljudi i 2. juna, kada su ukrajinske oružane snage i borbena avijacija bombardovali centar Luganska i druga mesta na istoku zemlje“.

Lavrov kaže da je Minski sporazum iz 2015. godine bio šansa da se očuva teritorijalni integritet Ukrajine, te da ne bi bilo razloga za odbranu Donbasa kada bi ovaj sporazum bio ispunjen.

Istakao je da je EU na primeru Minskog sporazuma i Sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština na Кosovu dokazala da nema kredibilitet, da ne može da poštuje dogovor i nema želju da ubedi Кijev i Prištinu da ispunjavaju svoje obaveze.

„Usput, u slučaju sa Minskim sporazumom, još je zanimljivije zato što je taj dogovor bio odobren od strane Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija i bez obzira na to EU je pljunula na njega i pogazila isto kao Amerika. Oni su sve radili kako bi podsticali kijevski režim u pogledu njegovih rusofobskih aktivnosti“.

Lavrov kaže da je ispunjenje Minskog ugovora godinama sabotirano te je, „umesto pružanja prava korišćenja ruskog jezika u Donbasu, kijevski režim zabranio i rusko obrazovanje, medije, u kulturu i književnost i istovremeno zakonodavno podsticao neonacističku teoriju i nacističku praksu, uključujući stvaranje odgovarajućih bataljona i jačanje ovih simbola koji su, u stvari, takoreći proslavili hitlerovsku Nemačku“.

„I to što je Evropa sve to mirno gledala, nateralo je mnoge naše istoričare i naučnike i politologe da se sete kako se Evropa na početku odnosila prema Hitleru i koliko evropskih zamalja je mobilisalo vojnike u vojsku Trećeg rajha“, rekao je Lavrov.

Naglasio je da je Rusija više puta, uporedo sa zahtevanjem poštovanja Minskog sporazuma, podsećala Zapad na to da će se njegova politika širenja linija NATO loše završiti.

Lavrov kaže da nema sumnje da je Zapad naoružavao Ukrajinu i stvarao bazu kako bi pretili i suzdržavali Rusku Federaciju.

„Evo zašto mi nismo imali drugog izbora nego da priznamo one republike, koje su morale da dobiju od Ukrajine svoj poseban status i da ostanu u sastavu Ukrajine, odnosno na koje su ukrajinske naoružane snage, tzv. ukrajinski nacionalni bataljoni nastavili agresivni nastup“, ističe on.

Lavrov kaže da mu je žao da se u Evropi stvara utisak kao da pre početka „ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini“ – 24. februara, niko nije razumeo šta se dešava.

„Svakog dana su pucali tokom godina sabotiranja Minskog sporazuma, 14.000 civila je bilo ubijeno u direktnom pucanju na gradove, civilnu infrastrukturu, uključujući škole, bolnice, vrtiće“, naveo je ministar spoljnih poslova Rusije.

Dodao je da zapadni političari navodno nisu hteli da se dotiču ove teme u medijima, jer nisu hteli da njihovo stanovništvo i glasači razumeju šta se u stvarnosti dešava.

„I, znate, kada je nedavno predsednik Putin okarakterisao SAD i Zapad, na čijem su trenutno čelu, kao imperiju laži. Ta imperija laži se odavno formirala. I filtriranje medijskog prostora, direktno kršenje obaveza u okviru OEBS-a, da se obezbedi slobodni neometani pristup bilo kojoj informaciji, kako izvorima u svojoj zemlji tako i u inostranstvu, Zapad je to sve odavno sahranio“.

Lavrov je rekao da je Ukrajina moneta za potkusurivanje i instrument Zapada kojim pokušava poraziti Rusiju.

On je istakao da Zapad ne dozvoljava Ukrajini da vodi pregovore, navodeći da je Rusija pre dva meseca prihvatila ukrajinske prijedloge kao osnovu za pronalaženje rešenja, ali da je Zapad već sledećeg dana zabranio Ukrajincima da nastavljaju taj proces, te su nakon toga pooštrili stav.

Tokom intervjua je još jednom uporedio situaciju na Kosovu sa Krimom, uz opasku da na Kosovu nije održan referendum pre nego je došlo do samoproglašenja Kosova kao nezavisne države, a na Krimu jeste.

Transkript intervjua dostupan je i na sajtu spoljnih poslova Ruske federacije, ali se na Kosovu ovaj sajt ne može otvoriti, usled cenzure ruskih državnih sajtova i medijskih kanala.